Skoro 44 odsto od 14.532 učesnika u anketi WAP portala MONDO smatra da pušenje u kafićima i restoranima ne bi trebalo zabraniti.
Za zabranu pušenja u kafićima i restoranima bilo je skoro 40 odsto ispitanih, dok je protiv bilo skoro 44 odsto. Za opciju odvajanja pušača i nepušača opredelilo se 16 odsto čitalaca.
Najveći protivnici zabrane su ugostitelji, odnosno vlasnici kafića i restorana, koji smatraju da bi promet u njihovim objektima značajno opao usled zabrane, pa bi trpeli poslovne gubitke.
Primera radi, u Hrvatskoj je Zakon o zabrani pušenja na javnim mestima stupio na snagu 6. maja, a tamošnji ugostitelji već su osetili negativne efekte u vidu drastično smanjenog posla. Oni koji su odlučili da naprave boks za pušače, ili svoj prostor prošire za terasu ili baštu, snosili su i finansijske posledice adaptacije lokala u skladu sa novim zakonom.
Predosećajući da se i njima isto sprema, ukoliko u Srbiji bude zabranjeno pušenje, domaći ugostitelji pokrenuli su inicijativu "Zaštita umesto zabrane", koja predlaže zaštitu i pušača i nepušača, bez potpune zabrane.
Grafikon za medije u .pdf formatu.
U Predlogu zakona za zabranu pušenja inicijative "Zaštita umesto zabrane" piše da bi ugostiteljski objekti manji od 100 metara kvadratnih mogli da se izjasne kao pušački ili nepušački, dok bi veći lokali bili obavezni da odvoje prostor za pušenje. Ukoliko odvojeni prostor ne bi postojao, pušenje bi moralo da bude zabranjeno u celom objektu.
Predlog zakona, zajedno sa više od 80.000 potpisa, predat je Narodnoj skupštini sredinom aprila, ali se niko od nadležnih organa nije oglasio tim povodom, saopštio je inicijativni odbor tog udruženja.
U akciju je bio uključen i beogradski kafić "OK.No", a reporteri MONDA razgovarali su sa zaposlenima.
"Tokom toplih dana, gosti kafića i restorana koji ne puše jednostavno sednu u baštu, gde su na svežem vazduhu. Ali, zimi već nastaje problem. Ukoliko pušenje bude bilo zabranjeno, moraćemo da postavimo grejalice i pušimo napolju", rekao nam je Saša Tirnanić iz kafića "OK.No".
On dodaje da bi se potpuna zabrana pušenja katastrofalno odrazila na promet u ugostiteljskim objektima.
"Pušači ipak čine najveći procenat gostiju. Gde god da pogledate, pepeljare su pune. Naš narod veruje da alkohol ili kafa ne mogu bez cigarete, a kafana je mesto gde se opuštaju i uživaju".
Najveći problem sa pušenjem na javnim mestima je udisanje duvanskog dima, odnosno "pasivno pušenje".
Jedna cigareta popušena u prostoriji sa slabom ventilacijom stvara veću koncentraciju toksičnih materija u vazduhu, nego izduvni gasovi vozila na ulicama grada, saopšteno je na predstavljanju kampanje za zaštitu od duvanskog dima Komisije za prevenciju pušenja Ministarstva zdravlja Srbije, Kancelarije za kontrolu duvana i Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Duvanski tim koji se pasivno udiše zvanično je klasifikovan kao kancerogena mešavina koja kod ljudi može da izazove rak, najčešće pluća. Dim izaziva teške i često smrtonosne bolesti srca i moždani udar.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u Evropi godišnje od posledica pušenja umre više od milion ljudi. U zemljama EU godišnje od posledica pasivnog pušenja umre 19.000 nepušača.
(Tekst i grafikon: MONDO)
Za zabranu pušenja u kafićima i restoranima bilo je skoro 40 odsto ispitanih, dok je protiv bilo skoro 44 odsto. Za opciju odvajanja pušača i nepušača opredelilo se 16 odsto čitalaca.
Najveći protivnici zabrane su ugostitelji, odnosno vlasnici kafića i restorana, koji smatraju da bi promet u njihovim objektima značajno opao usled zabrane, pa bi trpeli poslovne gubitke.
Primera radi, u Hrvatskoj je Zakon o zabrani pušenja na javnim mestima stupio na snagu 6. maja, a tamošnji ugostitelji već su osetili negativne efekte u vidu drastično smanjenog posla. Oni koji su odlučili da naprave boks za pušače, ili svoj prostor prošire za terasu ili baštu, snosili su i finansijske posledice adaptacije lokala u skladu sa novim zakonom.
Predosećajući da se i njima isto sprema, ukoliko u Srbiji bude zabranjeno pušenje, domaći ugostitelji pokrenuli su inicijativu "Zaštita umesto zabrane", koja predlaže zaštitu i pušača i nepušača, bez potpune zabrane.
Grafikon za medije u .pdf formatu.
U Predlogu zakona za zabranu pušenja inicijative "Zaštita umesto zabrane" piše da bi ugostiteljski objekti manji od 100 metara kvadratnih mogli da se izjasne kao pušački ili nepušački, dok bi veći lokali bili obavezni da odvoje prostor za pušenje. Ukoliko odvojeni prostor ne bi postojao, pušenje bi moralo da bude zabranjeno u celom objektu.
Predlog zakona, zajedno sa više od 80.000 potpisa, predat je Narodnoj skupštini sredinom aprila, ali se niko od nadležnih organa nije oglasio tim povodom, saopštio je inicijativni odbor tog udruženja.
U akciju je bio uključen i beogradski kafić "OK.No", a reporteri MONDA razgovarali su sa zaposlenima.
"Tokom toplih dana, gosti kafića i restorana koji ne puše jednostavno sednu u baštu, gde su na svežem vazduhu. Ali, zimi već nastaje problem. Ukoliko pušenje bude bilo zabranjeno, moraćemo da postavimo grejalice i pušimo napolju", rekao nam je Saša Tirnanić iz kafića "OK.No".
On dodaje da bi se potpuna zabrana pušenja katastrofalno odrazila na promet u ugostiteljskim objektima.
"Pušači ipak čine najveći procenat gostiju. Gde god da pogledate, pepeljare su pune. Naš narod veruje da alkohol ili kafa ne mogu bez cigarete, a kafana je mesto gde se opuštaju i uživaju".
Najveći problem sa pušenjem na javnim mestima je udisanje duvanskog dima, odnosno "pasivno pušenje".
Jedna cigareta popušena u prostoriji sa slabom ventilacijom stvara veću koncentraciju toksičnih materija u vazduhu, nego izduvni gasovi vozila na ulicama grada, saopšteno je na predstavljanju kampanje za zaštitu od duvanskog dima Komisije za prevenciju pušenja Ministarstva zdravlja Srbije, Kancelarije za kontrolu duvana i Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Duvanski tim koji se pasivno udiše zvanično je klasifikovan kao kancerogena mešavina koja kod ljudi može da izazove rak, najčešće pluća. Dim izaziva teške i često smrtonosne bolesti srca i moždani udar.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u Evropi godišnje od posledica pušenja umre više od milion ljudi. U zemljama EU godišnje od posledica pasivnog pušenja umre 19.000 nepušača.
(Tekst i grafikon: MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
