Hladnije vreme aktiviraće pojačano grejanje, ali i saobraćaj, pa građane Srbije automatski očekuje i povećano aerozagađenje, koje smo imali i pre početka grejne sezone.
I pre 15. oktobra, kada je startovala zvanična grejna sezona u Srbiji, prekoračenje nivoa suspendovanih PM čestica od 50 mikrograma po kubnom metru, najopasnijih polutanata u vazduhu, zabeleženo je u većem broju gradova.
Rekorder je, sa indeksom 153, bio Novi Pazar, sledili su Kosjerić sa indeksom 133 i Valjevo sa 122, a Beograd je sa izmerenih 103 mikrograma po kubnom metru PM-2,5 čestica, bio najzagađenija prestonica Evrope. Kako su objasnili u Agenciji za zaštitu životne sredine, svemu su kumovali nepovoljni meteorološki uslovi, vreme bez vetra i padavina, ali i pojačana frekvencija saobraćaja.
Poslednjih dana upravo uticaj saobraćaja, kako pokazuju podaci sa mernih mesta Agencije, dodatno podiže nivo aerozagađenja, pa je uz standardno u glavnom gradu, on doveo do toga da u „crvenom", što znači zagađen vazduh, često budu Užice (indeks 84), Smederevo (indeks 77) i Niš (indeks 60).
Najveće zagađenje u jutarnjim satima
"Sa početkom grejne sezone primećujemo porast koncentracije PM čestica, prvenstveno u ranim jutarnji časovima, od 5 do 6 sati. Kako pokazuju aparati Agencije za zaštitu životne sredine, koji imaju mogućnost praćenja koncentracije određenih parametara u realnom vremenu, dnevni pikovi zagađeja vazduha su u tom, ali i period od 9 do 10 sati sati. Kasnije tokom dana, s obzirom da smo u prethodnih dana imali temperature relativno visoke za ovo doba godine, dolazilo je do pada koncentracije polutanata, jer nije bilo intenzivnog loženja", priča Biljana Mladenović, stručnjak za kvalitet vazduha u valjevskom Zavodu za javno zdravlje.
U predstojećem periodu, međutim, čeka nas hladnije vreme, što znači zahuktavanje grejanja i automatski očekivani porast vrednosti PM čestica u vazduhu. Uz to, kako upozorava, pažnju treba obratiti i na očekivano pojačanje frekvencije saobraćaja u urbanim sredinama.
"Nama ide na ruku kada su vetrovi i kiša, jer dolazi, najprostije rečeno, do spiranja te prljavštine iz vazduha na tlo. S druge strane, u ovom periodu pomoglo bi pranje ulica i to ne samo zbog pojačanog saobraćaja. Puno je prašine, pogotovu zbog građevinskih radova koji i dalje traju u urbanoj sredini, a sve to dodatno doprinosi zagađenju", kaže ona.
Upozorenje lekara
Za predstojeće hladnije dane kada se očekuje veće aerozagađenje, lekari upozoravaju da oni koji pripadaju osetljivim grupama mogu da osete zdravstvene tegobe. Tim građanima se preporučuje da izbegavaju naporne aktivnosti u spoljašnjoj sredini, dok se zdravim osobama preporučuje da skrate dužinu i intenzitet napornih aktivnosti, kao i da prave češće pauze u svim aktivnostima u spoljašnjoj sredini.
Najveću štetu od svih polutanata u vazduhu zdravlju ljudi nanose PM-10 i PM-2,5 čestice, koje ulaze i kroz najmanje disajne puteve, stižu do najudaljenijih delova pluća i otežavaju normalnu razmenu gasova. PM-10 čestice su smeša dima, čađi, prašine i kiseline uz teške metale. Čestice od 2,5 mikrona su najopasnije jer su najmanje, a nastaju sagorevanjem fosilnih goriva, kao što su auspusi vozila, te grejanje na drva i ugalj.
Ove "nevidljive ubice" iz vazduha Svetska zdravstvena organizacija proglasila je odgovornim za preuranjenu smrt 3.600 ljudi svake godine u Srbiji.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
(Mondo/Blic)
