Gardisti Petar Jakovljević i Dražen Milovanović pronađeni su 5. oktobra 2004. sa više prostrelnih rana od kojih su ubrzo preminuli.
"Već šesnaest godina nadam se pravoj istini kako je moj sin ubijen. Svih ovih godina ne odustajem od pravde i da ćemo saznati ime ubice. Ipak, decu nam niko ne može vratiti bez obzira na sudske presude".
Za ovih 16 godina, od kako su dvojica gardista ubijena u kasarni Topčider pod još ne rasvetljenim okolnostima, Janko, otac Dragana Jakovljevića, nebrojano puta pomenuo je nadu. I iznova je poručio da on i njegova porodica ne odustaju ni posle prozivki, pretnji, ali i sudskih sporova koji su mogli da imaju sasvim drugačiji tok.
Svetlo nad tragedijom upaljeno je iznova presudom suda u Strazburu pre dva dana. Posle devet godina većanja, Evropski sud za ljudska prava u Strazburu presudio je da u Srbiji porodica nije iskoristila sva pravna sredstva. I to je razlog zbog kog je ovaj sud odbacio tužbu porodice gardiste podnetu protiv bivšeg vojnog istražnog sudije Vuka Tufegdžića zbog povrede ugleda i časti ubijenih.
"Za ovih 16 godina svašta smo preživeli... osim bola i nepravde koji su svakodnevni. Niko ne zna ničiji bol. Kažu, tužiš državu, a ja samo želim istinu. Svašta smo preživljavali kad iz našeg sela krenemo ka sudu u Beograd. Sagnemo glavu, odćutimo. Žalosno je sve što se dogodilo i što se još uvek događa sa našom decom i nama koji smo evo ovde" priča otac ubijenog vojnika Dragana Janko Jakovljević.
Govoreći o poslednjoj u nizu presuda koju su dobili, otac ubijenog gardiste kaže da je uspeh što je Evropski sud uopšte razmatrao njihovu tužbu protiv sudije Tufegdžića. Uvažavanje tužbe je i pokazatelj da su bili u pravu.
"Ništa mi ne očekujemo, neku odštetu ili tako nešto. Mi samo želimo da pokažemo da smo bili u pravu i da javnost vidi kakve smo sve strahote doživljali svih ovih godina. Optuživao nas je da lažemo, omalovažavani smo. Gotovo da su zaboravljena naša ubijena deca i zato nam je bitna i ova i ovakva presuda, da podseti na tragediju, izgubljene mlade živote i nerešeni sudski slučaj" kaže on.
Gardisti Petar Jakovljević i Dražen Milovanović pronađeni su 5. oktobra 2004. sa više prostrelnih rana od kojih su ubrzo preminuli. Prva istražna komisija vojske došla je do zaključka da je u pitanju bilo najpre ubistvo, a potom i samoubistvo. Ovog 5. oktobra, 19 godina kasnije, porodicama ubijenih gardista koje su se okupile ispred kasarne Topčider i ulaza u podzemni bunker “Karaš”, gde su dvojica mladića pronađeni mrtvi, iz automobila u pokretu je dobacivano. Psovke, uvrde i pretnje uputilo je lice koje se pohvalilo učešćem u dva rata, a porodice ubijenih gardista nazvao izdajnicima srpstva. Potom su iz drugog automobila u pokretu usledile nove uvrede.
Porodica ubijenog gardiste obratila se sudu u Strazbuiru jer je sudija Tufegdžić svojom istragom, ali i onim što je javno govorio i kako je nastupao, povredio ugled i čast njihovog mrtvog sina.
Advokat porodice Predrag Savić kaže da odluka Suda u Strazburu - da nisu iscrpljena sva pravna sredstva u matičnoj državi, očekivana.
"Razlog je što nismo još sudiju Tufegdždića tužili u parnici za naknadu štete. Međutim, roditelji ne žele novac, niti im je od njega potreban i to nisu želeli. Roditelji su tražili od Tufegdžića da postupa u skladu sa zakonom i svojim ovlašćenjima, a ne da kao postupajući sudija vređa njihovog sina" kaže advokat porodice.
On dodaje da je uspeh što je ovaj slučaj došao do sedmočlanog veća Suda u Strazburu.
"Mnogo je razlike u anglosaksonskom i našem pravu i teško im je objasniti da je kod nas parnični sud vezan rešenjem iz krivice. Ovo što smo vodili pred evropskim sudom je sa ciljem da se skrene pažnja da istražni sudija ne sme da kleveta i vređa oštećene i žrtve u krivičnim postupcima. Imamo u Strazburu glavni predmet koji je tek na redu o neizvršenju odluke Ustavnog suda da organi postupaju pravovremeno, a oni su dozvolili da sve te optužnice propadnu. Svu snagu usmeravamo ka tom predmetu" kaže advokat Savić.
(Mondo/Blic)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
