Po smrti svojih roditelja, počela je Paraskeva da razdaje svoje imanje bednim i nevoljnim, sve u Hristovo ime.

Kad je počelo gonjenje u vreme Dioklecijana, Paraskeva je izvedena na sud pred kneza te zemlje.

Kad je upitao knez za ime, ona reče, da se zove hrišćanka. Knez je ukori, što ne kaže svoje obično ime. A Paraskeva mu odgovori:

"Treba prvo da ti kažem ime večnog života, pa onda ime vremenog života", odgovori Paraskeva.

"O, devojko! poštedi mladost svoju, ne upropašćuj divan cvet devičanstva svog! Prinesi bogovima žrtvu, pa ćeš ostati živa, i udostojićeš se velike časti od nas", reče joj knez.

Ona mu ništa ne odgovori na to. Razljutivši se, on je upita: "Meni li ne odgovaraš, zli hrišćanski porode?"

U odgovor na to svetiteljka mu pljunu u lice. To strahovito razjari mučitelja, i on naredi da mučenicu obese na drvo: da joj noktima nemilice deru rebra i da joj suvim krpama trljaju rane. Na taj način svetoj mučenici je odrano meso sve do samih kostiju.

Posle šibanja knez je bacio u tamnicu, gde joj se javio anđeo Božji i iscelio je od rana.

Posle dugih i ljutih muka bi mačem posečena, i preseli se u život večni.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.