Prema izveštaju UNHCR-a u svetu je krajem prošle godine bilo 42 miliona izbeglica i interno raseljenih osoba, a Srbija je sa više od 307.000 izbeglih i interno raseljenih osoba prva zemlja u Evropi i 13. u svetu.
Da ipak postoji neka nada svedoči podatak UNHCR-a da je
Broj od 42 miliona ipak smanjen za 700.000 u odnosu na prethodnu godinu.
Što se Srbije tiče, podaci UNHCR-a pokazuju da protekle godine nije bilo značajnijeg povratka prognanih Srba u Hrvatsku i na Kosovo i Metohiju.
U Srbiji i dalje ima 236.000 raseljenih s Kosova i Metohije uključujući i interno raseljene u samoj pokrajini, po čemu je na 11. mestu u svetu, dok je sa više od 97.000 izbeglica na 12. mestu svetske liste.
Srbija je, međutim, na prvom mestu u Evropi i po tome što je od izbijanja rata na prostorima bivše Jugoslavije, pre 18. godina, zbrinula 950.000 izbeglica, prognanih i interno raseljenih lica.
Prema podacima srpskog Komesarijata za izbeglice, deset procenata sadašnjeg stanovništva nije živelo na teritoriji Srbije do 1992. godine, a danas oko četiri odsto ukupnog stanovništva.
Smanjenje broja izbeglica nije, na žalost, prevashodno uspeh poštovanja međunarodnih obaveza i procesa povratka u zavičaj iz koga su nasilno proterani već, pre svega, njihove integracije u Srbiji.
Više od 200.000 izbeglica i prognanih steklo je dosad državljanstvo Republike Srbije, što predstavlja jedan od najveći procesa integracije na starom kontinentu u poslednjih 15 godina.
Da ipak postoji neka nada svedoči podatak UNHCR-a da je
Broj od 42 miliona ipak smanjen za 700.000 u odnosu na prethodnu godinu.
Što se Srbije tiče, podaci UNHCR-a pokazuju da protekle godine nije bilo značajnijeg povratka prognanih Srba u Hrvatsku i na Kosovo i Metohiju.
U Srbiji i dalje ima 236.000 raseljenih s Kosova i Metohije uključujući i interno raseljene u samoj pokrajini, po čemu je na 11. mestu u svetu, dok je sa više od 97.000 izbeglica na 12. mestu svetske liste.
Srbija je, međutim, na prvom mestu u Evropi i po tome što je od izbijanja rata na prostorima bivše Jugoslavije, pre 18. godina, zbrinula 950.000 izbeglica, prognanih i interno raseljenih lica.
Prema podacima srpskog Komesarijata za izbeglice, deset procenata sadašnjeg stanovništva nije živelo na teritoriji Srbije do 1992. godine, a danas oko četiri odsto ukupnog stanovništva.
Smanjenje broja izbeglica nije, na žalost, prevashodno uspeh poštovanja međunarodnih obaveza i procesa povratka u zavičaj iz koga su nasilno proterani već, pre svega, njihove integracije u Srbiji.
Više od 200.000 izbeglica i prognanih steklo je dosad državljanstvo Republike Srbije, što predstavlja jedan od najveći procesa integracije na starom kontinentu u poslednjih 15 godina.
U Svet se iselilo 49.000 ljudi
U isto vreme 31 odsto izbeglih i prognanih vratilo se u BiH, a samo 18 procenata u Hrvatsku, čime je njihov broj smanjen za 149.000, dok se procenuje da je utočište u trećim zemljama našlo još 49.000 ljudi.
Od preostalog broja izbeglica u Srbiji, 75 odsto čine prognani Srbi iz Hrvatske, a činjenica da se ne odriču ovog statusa, ukazuje da im je i danas neophodna pomoć za golu egzistenciju, ali i da još ima onih koji gaje nadu da će se vratiti na ognjišta s kojih su silom oterani.
Prema najnajnovijem istraživanju, iz novembra 2008. godine, više od 63 odsto izbeglica u Srbiji je u dobi od 19 do 59 godina, 33 procenta nema nikakvo zaposlenje, naspram 20 odsto domicilnog stanovništva.
Najugroženijih domaćinstava - bez smeštaja i s malim prihodima - ima 41 odsto, što čini blizu 21.000 izbeglih.
Najveći broj prognanih su podstanari (42 odsto) ili žive kod rodbine i prijatelja (oko 20 odsto), a 20 procenata ima hronična oboljenja. Samo pet procenata ispitanika je navelo da želi da se vrati u zemlju porekla.
Prema izvestaju Komesarijata za izbeglice, Srbija je od 1991. godine uprkos desetogodišnjim sankcijama i ekonomskim problemima u tranziciji, uložila velike napore i sredstva i uz pomoć međunarodne zajednice uspela da obezbedi zbrinjavanje i integraciju izbeglica i raseljenih.
Od preostalog broja izbeglica u Srbiji, 75 odsto čine prognani Srbi iz Hrvatske, a činjenica da se ne odriču ovog statusa, ukazuje da im je i danas neophodna pomoć za golu egzistenciju, ali i da još ima onih koji gaje nadu da će se vratiti na ognjišta s kojih su silom oterani.
Prema najnajnovijem istraživanju, iz novembra 2008. godine, više od 63 odsto izbeglica u Srbiji je u dobi od 19 do 59 godina, 33 procenta nema nikakvo zaposlenje, naspram 20 odsto domicilnog stanovništva.
Najugroženijih domaćinstava - bez smeštaja i s malim prihodima - ima 41 odsto, što čini blizu 21.000 izbeglih.
Najveći broj prognanih su podstanari (42 odsto) ili žive kod rodbine i prijatelja (oko 20 odsto), a 20 procenata ima hronična oboljenja. Samo pet procenata ispitanika je navelo da želi da se vrati u zemlju porekla.
Prema izvestaju Komesarijata za izbeglice, Srbija je od 1991. godine uprkos desetogodišnjim sankcijama i ekonomskim problemima u tranziciji, uložila velike napore i sredstva i uz pomoć međunarodne zajednice uspela da obezbedi zbrinjavanje i integraciju izbeglica i raseljenih.
Sredstva i zbrinjavanje
Za prihvat i zbrinjavanje iz budžeta Srbije je izdvojeno više od 250 miliona evra, od toga 42 miliona za smeštaj u kolektivne centre i socijalna davanja, 72 miliona za zdravstvenu zaštitu i 150 miliona za obrazovanje.
U trenutku kada je u Srbiji 1996. bilo najviše izbeglica - više od 70.000 njih našlo je utočište u 700 kolektivnih centara, a u preostala 74 živi oko 4.500 raseljenih osoba i još 1.300 izbeglica.
Do sada je u okviru programa integracije kroz različite programe stambeno zbrinuto 30.400 osoba u šta je Srbija uložila 56 miliona evra, s tim što je najveću pomoć obezbedio UNHCR, a poslednjih godina je vodeću ulogu u podršci programima integracije preuzela EU.
Za rešavanje problema izbeglih i raseljenih u Srbiji, EU je namenila ove godine 16 miliona evra, a UNHCR-a oko 523.000 evra.
Kako je uoči 20. juna, Svetskog dana izbeglica najavio srpski komesar za izbeglice Vladimir Cucić, od Centralne evropske banke obezbeđeno je deset miliona evra za izbeglice koji mogu da otplaćuju stambene kredite.
Za finansiranje projekata trajne integracije iz nacionalnog i opštinskih budžeta u ovoj i narednoj godini biće obezbeđeno četiri miliona evra, a još toliko kroz Nacionalni investicioni program.
Zahvaljujući tome, sredstvima Fonda Vojvodine u koji pokrajina izdvaja sedam odsto budžeta, kao i pomoći stranih vlada, do kraja godine bi u Srbiji dom trebalo da dobije 1.000 najugroženijih izbegličkih porodica.
U trenutku kada je u Srbiji 1996. bilo najviše izbeglica - više od 70.000 njih našlo je utočište u 700 kolektivnih centara, a u preostala 74 živi oko 4.500 raseljenih osoba i još 1.300 izbeglica.
Do sada je u okviru programa integracije kroz različite programe stambeno zbrinuto 30.400 osoba u šta je Srbija uložila 56 miliona evra, s tim što je najveću pomoć obezbedio UNHCR, a poslednjih godina je vodeću ulogu u podršci programima integracije preuzela EU.
Za rešavanje problema izbeglih i raseljenih u Srbiji, EU je namenila ove godine 16 miliona evra, a UNHCR-a oko 523.000 evra.
Kako je uoči 20. juna, Svetskog dana izbeglica najavio srpski komesar za izbeglice Vladimir Cucić, od Centralne evropske banke obezbeđeno je deset miliona evra za izbeglice koji mogu da otplaćuju stambene kredite.
Za finansiranje projekata trajne integracije iz nacionalnog i opštinskih budžeta u ovoj i narednoj godini biće obezbeđeno četiri miliona evra, a još toliko kroz Nacionalni investicioni program.
Zahvaljujući tome, sredstvima Fonda Vojvodine u koji pokrajina izdvaja sedam odsto budžeta, kao i pomoći stranih vlada, do kraja godine bi u Srbiji dom trebalo da dobije 1.000 najugroženijih izbegličkih porodica.
Begstvo iz pakla Iraka i Avganistana
Što se tiče sveta, 2009. godina nije dobro počela. U prvih šest meseci ove godine broj izbeglica je porastao za više stotina hiljada zbog sukoba koji su obnovljeni ili nastavljeni u Pakistanu, Šri Lanki i Somaliji.
Humanitarna agencija UN redovno objavljuje godišnji izveštaj "Globalni trendovi" o položaju izbeglih i raseljenih uoči Svetskog dana izbeglica koji se danas obeležava širom planete.
Prema tom izveštaju, krajem 2008. godine, u svetu je bilo16 miliona izbeglica i tražilaca azila i 26 miliona interno raseljenih lica.
Od toga, 29 različitih grupa sa više od 25.000 izbeglica u 22 zemlje živi u egzilu pet i više godina, a to znači da 5,7 miliona živi "u paklu" bez izgleda da se vrati kući ili naseli u zemlji izbeglištva.
U zemlju porekla lane se vratilo 604.000 izbeglih ili 17 odsto manje nego 2007. i 1,4 miliona raseljenih, što je pad od 34 procenta.
To je delimično posledica, kako je objašnjeno, pogoršanja bezbednosnih uslova, posebno u Avganistanu i Sudanu.
Prema izveštaju UNHCR-a, broj onih koji su se dobrovoljno vratili u svoje zemlje konstantno opada od 2004. godine, a nivo tih povratnika 2008. godine je drugi na listi najnižih u poslednjih 15 godina.
To ukazuje na usporavanja masovnih pokreta repatrijacije koji su primećeni u prošlosti, istaknuto je u Izveštaju uz podatak da se proteklih deset godina vratilo oko 11 miliona izbeglica.
Humanitarna agencija UN redovno objavljuje godišnji izveštaj "Globalni trendovi" o položaju izbeglih i raseljenih uoči Svetskog dana izbeglica koji se danas obeležava širom planete.
Prema tom izveštaju, krajem 2008. godine, u svetu je bilo16 miliona izbeglica i tražilaca azila i 26 miliona interno raseljenih lica.
Od toga, 29 različitih grupa sa više od 25.000 izbeglica u 22 zemlje živi u egzilu pet i više godina, a to znači da 5,7 miliona živi "u paklu" bez izgleda da se vrati kući ili naseli u zemlji izbeglištva.
U zemlju porekla lane se vratilo 604.000 izbeglih ili 17 odsto manje nego 2007. i 1,4 miliona raseljenih, što je pad od 34 procenta.
To je delimično posledica, kako je objašnjeno, pogoršanja bezbednosnih uslova, posebno u Avganistanu i Sudanu.
Prema izveštaju UNHCR-a, broj onih koji su se dobrovoljno vratili u svoje zemlje konstantno opada od 2004. godine, a nivo tih povratnika 2008. godine je drugi na listi najnižih u poslednjih 15 godina.
To ukazuje na usporavanja masovnih pokreta repatrijacije koji su primećeni u prošlosti, istaknuto je u Izveštaju uz podatak da se proteklih deset godina vratilo oko 11 miliona izbeglica.
"Iz zla u gore"
Trenutno četiri od pet izbeglica živi u zemljama u razvoju, a u najsiromašnijim zemljama sveta živi 80 odsto svih svetskih izbeglica.
Prema oceni UNHCR-a, to pokazuje da su preterane neke veoma glasne kritike koje se mogu čuti u industrijski razvijenim zemljama od populističkih političara i nekih medija da su ih preplavile izbeglice.
UNHCR brine o 25 miliona ljudi, odnosno 14,4 miliona interno raseljenih i 10,5 miliona izbeglih, dok Agencija UN za pomoć i rekonstrukciju (UNRWA) pomaže 4,7 miliona Palestinskih izbeglica.
Prema procenama UNHCR-a, najviše interno raseljenih lica živi u Kolumbiji - tri miliona, zatim u Iraku - 2,6 miliona, s tim što je 1,4 miliona raseljeno samo u protekle tri godine.
Zbog oružanih sukoba koji su se prošle godine ponovo rasplamsali u DR Kongo raseljeno je 1,5 miliona, u Somaliji 1,3 miliona i u Sudanu 1,2 miliona ljudi.
Do novog raseljavanja stanovništva tokom prošle godine došlo je i u Keniji, Avganistanu, Pakistanu, Šri Lanki i Jemenu, a 135,000 lica izbeglo je iz svojih domova usled oružanih sukoba u Gruziji.
Zemlje koje su 2008. primile najviše izbeglica su Pakistan (1,8 miliona), Sirija (1,1 miliona), Iran (980.000), Nemačka (582.000), Jordan (500.400), Čad (330.500), Tanzanija (321.900) i Kenija (320.600).
Zemlje iz kojih dolazi najveći broj izbeglica su Avganistan (2,8 miliona) i Irak (1,9 miliona) što čini 45 odsto svih izbeglica pod zaštitom UNHCR. Slede Somalija (561.000), Sudan (419.000), Kolumbija (374.000) i DR Kongo (368.000).
Prema izveštaju UNHCR-a, lane je 839.000 ljudi u svetu podnelo zahtev za azil što je povećanje od 28 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Južna Afrika je sa 207.000 zahteva najveći primalac zahteva za azil, a slede SAD sa 49.600, Francuska sa 35.400 i Sudan sa 35.100.
UNHCR je prošle godine predložio 121.000 osoba za preseljenje u treće zemlje, a više od 67.000 je uz pomoć ove humanitarne agencije našlo utočište u svojoj novoj domovini.
(Tanjug/MONDO)
Prema oceni UNHCR-a, to pokazuje da su preterane neke veoma glasne kritike koje se mogu čuti u industrijski razvijenim zemljama od populističkih političara i nekih medija da su ih preplavile izbeglice.
UNHCR brine o 25 miliona ljudi, odnosno 14,4 miliona interno raseljenih i 10,5 miliona izbeglih, dok Agencija UN za pomoć i rekonstrukciju (UNRWA) pomaže 4,7 miliona Palestinskih izbeglica.
Prema procenama UNHCR-a, najviše interno raseljenih lica živi u Kolumbiji - tri miliona, zatim u Iraku - 2,6 miliona, s tim što je 1,4 miliona raseljeno samo u protekle tri godine.
Zbog oružanih sukoba koji su se prošle godine ponovo rasplamsali u DR Kongo raseljeno je 1,5 miliona, u Somaliji 1,3 miliona i u Sudanu 1,2 miliona ljudi.
Do novog raseljavanja stanovništva tokom prošle godine došlo je i u Keniji, Avganistanu, Pakistanu, Šri Lanki i Jemenu, a 135,000 lica izbeglo je iz svojih domova usled oružanih sukoba u Gruziji.
Zemlje koje su 2008. primile najviše izbeglica su Pakistan (1,8 miliona), Sirija (1,1 miliona), Iran (980.000), Nemačka (582.000), Jordan (500.400), Čad (330.500), Tanzanija (321.900) i Kenija (320.600).
Zemlje iz kojih dolazi najveći broj izbeglica su Avganistan (2,8 miliona) i Irak (1,9 miliona) što čini 45 odsto svih izbeglica pod zaštitom UNHCR. Slede Somalija (561.000), Sudan (419.000), Kolumbija (374.000) i DR Kongo (368.000).
Prema izveštaju UNHCR-a, lane je 839.000 ljudi u svetu podnelo zahtev za azil što je povećanje od 28 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Južna Afrika je sa 207.000 zahteva najveći primalac zahteva za azil, a slede SAD sa 49.600, Francuska sa 35.400 i Sudan sa 35.100.
UNHCR je prošle godine predložio 121.000 osoba za preseljenje u treće zemlje, a više od 67.000 je uz pomoć ove humanitarne agencije našlo utočište u svojoj novoj domovini.
(Tanjug/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
