SRBI SE BOJE SECOND HAND RADNJI ZBOG ODEĆE MRTVIH LJUDI?! Modna industrija doprinosi zagađenju planete | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

VIRAL

SRBI SE BOJE SECOND HAND RADNJI ZBOG ODEĆE MRTVIH LJUDI?! Modna industrija doprinosi zagađenju planete

Autor Anja Konstantinović
Autor Anja Konstantinović

Malo ko od nas može sa sigurnošću reći koliko godišnje novaca potroši na novu garderobu. U Srbiji se za godinu dana proda 80.000t odevnih predmeta, dok je prosečan vek nošenja istih oko 12 meseci.

Izvor: Mondo

Takozvana brza moda pored udara na naš potrošački džep, šteti i našoj životnoj sredini.

"Ono što mislim da je prouzrokovalo ceo naš urban život jeste ta industrija i moda i trendovi i poznate ličnosti. Sada je prosto u redu da kupiš stvar koja košta 1000, 2000 dinara, da je iznosaš par puta i da je baciš. Jeste isplativo, ali nije ekološki", izjavio je Martin Stamenković mladi influenser.

Možda će vas zanimati

"Modna industrija je jedna od industija koja doprinosi najvećem zagađenju planete i ima jako veliki pritisak na planetarne resurse takođe", rekao je Vladan Šćekić ispred Centra za unapređenje životne sredine.

Modna industrija je za poslednjih 20 godina doživela velike transformacije. Industrijalizacija i razvoj tehnologije su doveli do većeg izbora i pristupačnosti garderobe i do pojave takozvane brze mode. Kao što i sama reč kaže, brza moda označava nešto što je kratkotrajno, trošno, kvarljivo i lako zamenljivo. Trendovi i nove kolekcije se sedmično menjaju, odeća se kupcima nudi po povoljnim cenama, ali je ona uglavnom niskog kvaliteta.

"Volela bi da ne kupujemo nešto samo zato što košta 100 dinara ili ne znam 300,400 ukoliko nismo sigurne da to želimo da kupimo i da nam je zaista potrebno. Nešto što je jeftino ne znači da je dobro, vredno. Mi treba da se vodimo time šta je nama zaista potrebno", rekla je Sanja Nikolić vintage kustoskinja.

Kao glavni problem nagomilavanja tekstilnog otpada svakako je prekomerna i impulsivna kupovina. Na nepotrebnu kupovinu pored nezaustavljive pojave novih trendova utiče i svakodnevna izloženost preporukama, reklamama i popustima koji dovode do pojačane želje za novim krpicama. Jedan od načina kako možemo smanjiti tekstilni otpad je kupivina u second hand radnjama.

"Svaki dan kad odete u second hand je jedna velika avantura. Jer nikad ne znaš šta ćeš tamo naći i second hand mi bukvalno uvek omogući ono što sam zamišljao u svojoj glavi da iskrojim", dodao je Martin.

Ipak, u Srbiji postoji predrasuda da je ta garderoba prljava i mnogi se ustručavaju i da uđu u second hand radnje.

"Najčešća predrasuda koju čujem od ljudi je da kupuješ stvari od nekoga ko je umro, kao umro je neki čovek i sad su ispraznili njegov ormar prodali ga i ti sad nosiš njegove stvari. Druga stvar koju sam čuo jeste da ljudi veruju da kada obuku nečiju garderobu da upijaju njihovu energiju, ne znam npr. neko je bio negativan kupio je njegov duks obukao taj duks i vi postajete negativni", rekao je Martin Stamenković.

Na koji način tekstilni otpad utiče na našu planetu, kako možemo da smanjimo tekstilni otpad i šta sve možete naći u radnjama polovne robe, saznaćete u novoj epizodi Virala.

Pogledajte

12:00
MODA NAS TRUJE: Ne kupujte da biste bacili!
Uticaj brze mode na planetu
Izvor: MONDO
Izvor: MONDO

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

PROČITAJTE I OVO

Inicijalizacija u toku...

Komentari 5

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Urke

Treba samo kupovati u second hand radnjama i to po mogućstvu samo donji veš!!!!

Avram

Ovo je pokusaj normalizacije siromastva.

Branko

@Avram Glupost, u Švedskoj mnogo ljudi kupuje u takvim prodavnicama, a daleko su od sirotinje.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU