Radiša Živojinović iz sela Kulič kod Smedereva otišao je jednog jutra do prodavnice da kupi crevo za traktor i kada su roditelji, brat, supruga i sin već počeli da mu zaboravljaju lik, posle devet i po godina se nenadano vratio kući, piše "Alo".

Otišao je u prodavnicu 24. januara 2000. kao živahan crnokosi 40-godišnjak, a vratio se u subotu, 13. juna 2009. oko ponoći. Drugi čovek, umorni 50-godišnjak, beo kao duh.

Ukućani su mu se toliko obradovali da su svi redom plakali i odustali od želje da ga "pitaju unazad".

"Bio sam", kaže, "u Beogradu, radio na građevini, od guranja kolica, mešanja maltera, do majstorluka". I dodaje neporecivo: "Od nečega mora da se živi".

Majka Radojka odsustvovanje sina najteže je podnela. Zaplače kada se seti godina čekanja. Sin joj je rekao da je zaspao u vagonu i probudio se u Beogradu.

Doduše, kroz Kulič ne prolazi železnica, a i desetak kilometara udaljeno Smederevo slepo je železničko crevo, ali majka veruje da je "neka sila uredila stvari u koje se mi ne razumemo". Tako joj je Radiša objasnio. Ta sila mu je rekla da se ne javlja porodici.

Supruga Svetlana (46), posle 13 godina braka, bila je devet i po godina "ostavljena žena". Kako je podnela godine neizvesnosti?

Pretesno je Radiši Živojinoviću u malenom Kuliču. Držao je izvesno vreme prodavnicu rezervnih delova. Pokazalo se da je beskrajno čekanje retkih seoskih kupaca uludo trošenje života za dinamičnog čoveka poput Radiše.

Dešavalo se da ode po robu za prodavnicu pa se "zabavi više meseci".

Radiša, priča njegova majka, ima još da okonča neke poslove u Beogradu pa će doći u selo da završi svoju kuću, započetu pre nego što je pošao po crevo.

Možda će i ostati u selu sa porodicom, "ako ga neka sila ne spreči".

(MONDO)