Prva ruta duga je 4.400 kilometara i povezuje francuski grad Nant i rumunsku luku Konstanca, dok je druga duga čak 10.400 kilometara i povezuje Barentsovo i Crno more. Junak naše priče, Zlatko Zlatković često putuje biciklom. 

Proputovao je dobar deo Evrope, ali kaže da je putovanje dvotočkašem kroz Srbiju podjednako lepo, ali i izazovnije. 

Tvrđava u Baču

Tvrđava u Baču je destinacija zbog koje vredi malo skrenuti sa Dunavske rute. Njena veličina ogleda se i u tome što svedoči o povezanosti Dunava sa drugim krajevima Evrope. Restauracija ovog kulturnog dobra trajala je deceniju, a uloženo je skoro 700.000 evra pre svega od evropskih fondova. Projekat konzervacije ove srednjovekovne tvrđave dobio je Nagradu Evropa nostra - Evropsku nagrade za kulturno nasleđe 2018. Danas je pod zaštitom je UNESCO-a.

"Nama nedostaje infrastruktura, nemamo biciklističkih staza, ni stajališta za bicikliste, ali to ne znači da nije uživanje voziti kroz našu zemlju, posebno Dunavskom rutom. Putovati na biciklu je poseban doživljaj, jer upoznaješ zemlju izbliza, neposredno, češće ulaziš u razgovor za meštanima koji ti u stvari otkrivaju autentičnost predela kroz koje prolaziš. Tako zapravo upoznaješ kulturu jedne zemlje“, priča Zlatko.

Zbog lepote Nacionalnog parka Đerdap, Golubačke tvrđave i širine Duvana, Zlatko nije jedini koji se odlučio za EuroVelo 6.

Ovo je najpopularnija staza kod nas, kao i u ostatku Evrope. To ne čudi jer je Podunavlje jedno od najperspektivnijih turističkih odredišta. Razvojem socijalno i ekonomski održivih, te ekoloških usluga mobilnosti za posetioce Dunavskog regiona biciklizam je počeo da igra važnu ulogu. Štaviše, omogućava stabilniju ekonomiju malih i većih gradova uz Dunav, koji bi imali koristi od biciklističkog turizma, dok biciklisti mogu uživati u bogatoj kulturi, hrani i prirodi koju ovaj region nudi.

Razvoju biciklističkog turizma i regionalne povezanosti značajno je doprineo i projekat „Unapređenje međunardne biciklističke rute Dunav-Cycling Danube“ finansiran od strane EU. Dunavska biciklistička ruta u južnoj Bačkoj (Srbija) i istočnoj Slavoniji (Hrvatska) deo je rute EuroVelo 6 – evropske biciklističke mreže „Еuropian Cycle Route Network”. Da bi unapredili postojeću biciklističku rutu, projektni timovi Opštine Bačka Palanka i Vukovarsko-sremske županije doprineli su podizanju nivoa bezbednosti biciklista i promovisali ovaj region kao cikloturističku destinaciju. Projekat vredan više od 300.000 evra u Srbiji je pokrio opštine Bačka Palanka, Bač, Bački Petrovac i Grad Novi Sad, a u Hrvatskoj – Vukovarsko-sremsku i Osiječko-baranjsku županiju.

Ali, da priča ne ostane samo na Bačkoj, nije se zabušavalo ni u Banatu. Iako je Eurovelo 6 najpopularnija ruta, Eurovelo 13 je svakako najvažnija.

"Banat je nepregledan izvor kulturne raznolikosti. Tu živi najviše nacionalnih manjina kod nas i mnogo toga da ponudi. Biciklisti tek poslednjih godina otkrivaju ovaj deo zemlje i shvataju koliko je važno da se poveže sa razvijenijim delovima, posebno što je i on na važnoj biciklističkoj trasi", objašnjava Zlatko.

Ova trasa prolazi kroz čak 20 država, a od sada biciklisti koji pedale kroz našu zemlju mogu da uživaju u prvom Regionalnom centru za razvoj cikloturizma u našoj zemlji.

Golubačka tvrđava otvorena je marta prošle godine i od tada broj turista samo raste. EU je sa 6,5 miliona evra finansirala rekonstrukciju tvrđave, kao i izmeštanje saobraćaja i izgradnju obilaznice, te centra za posetioce. Prvi put u istorijskim izvorima Golubačka tvrđava se pominje 1335. godine kao utvrđenje sa ugarskom vojnom posadom. Podignuta je na samom ulazu u Đerdapsku klisuru, na mestu gde je Dunav najširi u svom toku.

Izgrađen je u sklopu projekta čiji je nosilac bila opština Nova Crnja, sa partnerima iz susedne Rumunije. U ovaj moderno opremljen konak za bicikliste uloženo je preko 500.000 evra. Rumunsku i srpsku stranu sada povezuju staze u dužini od oko 300 kilometara!

Završetkom revitalizacije kanala, takođe uz finansijsku pomoć EU, cikloturisti će dobiti i biciklističku stazu od Temišvara do Zrenjanina, u dužini od 75 kilometara.

Do konačnog povezivanja srpske i rumunske strane doći će po otvaranju graničnog prelaza Srpski Itebej – Otelek za bicikliste, pešake i brodove.

Ulaganjem u ova dva važna evropska biciklistička koridora – Eurovelo 6 i 13 ulaže se ne samo u razvog cikloturizma, nego u povezivanje Srbije sa susednim zemljama i razmenu kulturnih i običajnih vrednosti ovog regiona sa ostatkom Evrope.

"Voleo bih jednom da prođem svim evropskim biciklističkim rutama, ali mislim da će mi to ipak ostati neostvarena želja. Nadam se da ću ipak doživeti da bar kroz Srbiju mogu proći svojim dvotočkašem celom trasom biciklističkom stazom i da na tom putu neću biti jedini“, zaključuje Zlatko.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.