Preko njegovog kovčega prebačena je zelena mantija, a na njemu stoje još neki predmeti, koji se vezuju za život i misiju patrijarha: kapa, štap, jevanđelje, krst.
Mantija koja izgleda poput zelenog plašta, služila je da je patrijarh nosi kada ulazim u hram pred početak liturgije, u nekim momentima večernjeg i jutarnjeg bogosluženja.
Svaka sveštena odežda obavezno se osvećuje od strane episkopa ili sveštenika. Kad se odežde oblače, izgovaraju se Tipikom propisane molitve. Odežde se mogu upotrebiti samo u bogoslužbene svrhe.
Iako može biti na prvi pogled čudno što je zelene boje, veliki broj sveštenstva sve češće poslednjih godina "beži" od crne boje, a ne postoji crkveni zakon koji nalaže koje boje, dizajna ili kroja treba da bude mantija.
Zelena boja je simbol nade na večno blaženstvo, stečeno zaslugom Isusa Hrista i darom Svetoga Duha.
Zatim, pored njega se nalazi takozvana panakamilavka, što je ustvar bela kapa sa krstom koja je specifična po tome što je odevna oznaka isključivo patrijarha.
Žezal ili žezlo je ukrašeni metalni štap koji se dodeljuje pravoslavnom episkopu na rukopoloženju (uslovno se može nazvati deo episkopske odežde), kao simbol vlasti i brige za povereno mu umno stado. Na vrhu žezla je zmija sa dve glave, kao simbol mudrosti, a između njih je krst.
Ovaj krst na žezlu znači da arhijerej u ime i slavu Hristovu napasa stado.
Na odru Irineja nalazi se i jevanđelje iz kojeg je propovedao celog života:
"Obično, kada se patrijarh bira i uvodi u ovaj sveti tron izlaže svoj program. Ja nemam svoj program već samo Jevanđelje u kome Gospod kaže idite i propovedajte...", rekao je poglavar Srpske pravoslavne crkve u svojoj prvoj besedi kao patrijarh, na svečnosti ustoličenja.
I na kraju, kao peti znak njegovog dostojanstva, pored Irineja je i krst kojim je osvećivao svet.
