ŠTA KAŽU SRBI O VAKCINACIJI PROTIV KORONE: Koju bi vakcinu izabrali?

Potpuno sprečavanje kontakata ili vakcinacija su dva jedina rešenja za epidemiju virusa korona, kažu stručanjaci, a Beograđani, izgleda, još nisu radi da se suoče sa realnošću, a na vakcinaciju su spremni uglavnom stariji.

Na pitanje da li im je važno poreklo vakcine - rusko, kinesko, američko/nemačko...- kažu da im to nije bitno.

"Da, primio bih vakcinu, svejedno koju. Primio bih onu koja je standardizovana, a koja će to biti sada ne znam. Prosto sam ugrožena grupa i mislim da se ljudi zbog toga moraju vakcinisati", kaže jedan stariji sugrađanin.

Ima i onih koji navode da im Fajzerova vakcina "uliva najviše poverenja", dok pojedini građani, i stariji i mlađi, kažu da bi "samo rusku, ako može", "zbog prijateljskih odnosa sa Rusijom".

Jedna sugrađanka navodi da bi se vakcinisala, ali samo domaćom vakcinom.

"Nemam poverenje ni u jednu stranu vakcinu, samo u Torlakovu, kada počne Torlak da pravi. Imam neka predznanja o vakcinama, jer je moja tetka bila imunolog i član Američke akedemije za imunologiju i znam kada je bio ptičiji grip šta se radilo... Ako bi Torlak proizvodio, nikakav problem, jer imam poverenja u svoju državu i u naše proizvode, a u ove ne".

Mladi su, međutim, veoma nepoverljivi po pitanju vakcine protiv korone, mada ima onih koji bi se vakcinisali, ali samo ako se "pouzdano kroz nekoliko godina dokaže" da je ta vakcina bezbedna.

Komentari sugrađana u tom smislu su - "neću da primam ništa što još nije testirano", "kada sve bude bilo sigurno, onda ću možda da je primim, ali za sada je ne bih primio", "ne bih primio nijednu vakcinu, ne verujem institucijama", "primio bih vakcinu koja valja, a pitanje je da li će odobriti ono što valja, ili će možda odobriti ono što je u nečijem interesu"...

Pojedini su, međutim, skloni teorijama zavere, poput jednog Beograđanina koji kaže da se "neko igra sa nama", da ima rezerve prema bezbednosti vakcina, i da bi se možda vakcinisao da su "90-te, kada je sve bilo koliko-toliko provereno".

I za jednu sugrađanku sve je zavera, i sama pandemija, sve je, kaže, jedna velika laž.

"Ne pada mi na pamet da se vakcinišem...", kaže ona, uverena da neko "hoće da nas ubije vakcinama", jer ne može da zamisli da se napravi vakcina za virus o kojem se ne zna ništa.

Mladi poštovali mere tokom vanrednog stanja, nakon ukidanja brojka je manja

Veliki broj mladih, polovina njih, u potpunosti je poštovala mere fizičkog distanciranja tokom vanrednog stanja - 49,3 odsto, dok je po ukidanju vanrednog stanja procenat mladih koji su poštovali tu meru pao na 19,1 odsto, pokazuje istraživanje Krovne organizacije mladih tokom jula i avgusta, a u njemu je učestvovalo 1.103 mladih, uzrasta između 15 i 30 godina.

Istraživanje, koje je danas predstavljeno, poštovanje mera ograničenja kretanja i okupljanja u toku vanrednog stanja poštovalo je gotovo dve trećine mladih - 64,7 odsto, a nakon njegovog ukidanja je to činilo manje od trećine - 28,8 procenata. Mere su više poštovale mlade žene, od muškaraca.

Takođe, 41,4 odsto ispitanih je izrazilo nezadovoljstvo reakcijom države tokom marta i aprila, a 58,9 odsto njih, od maja do septembra.

Istraživanje je pokazalo da su mladi tokom vanrednog stanja imali značajno više poverenja u institucije, nego što je to bio slučaj u periodu nakon ukidanja vanrednog stanja u zemlji.

Kada je reč o oblasti rada i zarada, istraživanje pokazuje da je tokom vanrednog stanja trećina mladih, 33 odsto, imala strah od gubitka posla. Više od polovine njih misli da je pandemija negativno uticala na njihovo školovanje, dok 26 odsto mladih nije imalo onlajn nastavu. Tek 6,1 odsto mladih smatra da je imalo dobar pristup obrazovanju, dok 36,5 odsto mladih smatra suprotno.

Tokom vanrednog stanja u zemlji, osećaj zdravstvene ugroženosti imalo je 42,7 odsto mladih, dok ga nakon vanrednog stanja oseća njih 29,9 odsto.

Mladi su se u najvećoj meri plašili da se ne zaraze i ugroze porodicu (71,7 odsto), kao i da se ne zarazi neko od njihovih bližnjih (70,1 odsto). Što su mladi živeli u većoj sredini, to je osećaj ugroženosti bio veći, pa su se najviše ugroženo osećali mladi iz velikih gradova (3,13), zatim u gradovima (2,90), opštinama (2,84) i naseljima manjim od 10 000 stanovnika (2,53).

Istraživanje je pokazalo da se 26,2 odsto mladih osećalo jako loše u izolaciji, a njih 27,2 odsto loše, dok se tek 11 odsto osećalo dobro, a samo njih 6,6 odsto jako dobro.

(Mondo/Tanjug)

MONDO vas poziva da poštujete preporučene mere – držite distancu, nosite masku i izbegavajte okupljanja, to je jedini način da se spreči širenje epidemije.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.