EKSPOLOZIJE, STRUJNI UDARI, GUŠENJE, POŽARI: Stručnjak za MONDO objašnjava kako IZBEĆI TRAGEDIJU u toku grejne sezone

Kotao za parno grejanje jutros je eksplodirao u porodičnoj kući u Krfskoj ulici u Požarevcu, kada je povređen Slobodan J. (61). Nedavno je došlo i do ekspolozije plinske boce u centru Beograda, zatim do nesreće gde je starica preminula od gušenja dimom pored šporeta na drva, kao i stradanja dvanaestogodišnjeg dečaka od posledica strujnog udara.

"Oni koji se greju na struju moraju da provere električne instalacije i osigurače Ako živite u starim i predratnim zgradama, najbolje je da zamenite kompletnu instalaciju, ako ste u mogućnosti. Ako ništa drugo, važno je zameniti topljive osigurače onim automatskim. Ako osigurači često iskaču, strujna instalacija se definitivno nalazi pod kratkim spojem. Probajte da isključite sve ostale tehničke elemente pre no počnete sa korišćenjem naprave koja zahteva veliku energiju", kaže za MONDO električar Ljubomir Banović. 

Neki od znakova koji mogu da ukažu na problem jeste čudan miris topljene plastike ili spaljenih vlakana, koji su čest znak da je negde došlo do kratkog spoja. Ako miris dolazi od utičnice, potrebno je prekinuti konekciju i zvati električara, a ako je iz aparata, potrebno je isključiti ga sa dovoda energije.

"Sklopke ili stare table sa starim osiguračima prekidaju konekciju prilikom velikog opterećenja faze. Čak i pored grejnih tela i uređaja za kuvanje, aparati za domaćinstvo mogu biti vrući, ali utičnice i utikači ne. Kada primetite da su ovi elementi vrući, prekinite dovod električne energije. Ovo važi za zidne utičnice, utikače ili prekidače", kaže električar.

Potrebno je da se uređaji drže dalje od predmeta koji su lako zapaljivi, kao i da se plamen nikada ne ostavlja bez nadzora.

"Ako se koriste grejalice, nikada ih ne ostavljati blizu nameštaja i bez nadzora. U zimskom periodu dodatnu opasnost od požara ili problema sa instalacijama stvaraju svećice, lampe i ukrasi koji se ostavljaju neprestano uključeni. Veš se češće greje na radijatorima, pored šporeta i grejnih tela, što je naročito opasno."

Iako mnogi misle da je šporet na drva bezbedniji od grejanja na stuju, ali svake godine nastane veliiki broj trovanja nakon izlaganja ugljen-monoksidu.

"To je naročito često kada je u pitanju uređaj sa otvorenim plamenom koji se koristi za grejanje ili prpremu hrane. Kada se ne koristi pravilno ili je neispravan, to može da bude opasno po život. Koncentracija ugljen-monoksida može da bude veoma povišena i u zatvorenim prostorijama u kojima boravi puno pušača. Takođe, česti su slučajevi trovanja kada se automobili drže upaljenim u zatvorenim garažama. Zbog toga je važno provetravanje prostorija i postavljanje merača za ugljen-monoksid", kaže Ljubomir. 

Ugljen-monoksid je gas bez boje, mirisa i ukusa i najčeši je zagađivač donjih slojeva vazduha. Nastaje nepotpunim sagorevanjem organskih matrija, dok je izloženost visokim koncentracijama u malim prostorijama dovodi do gubitka svesti i smrti za samo nekoliko minuta, bez drugih simptoma trovanja.

"Simptomi trovanja ugljen-monoksidom su kratak i ubrzan dah, gušenje, glavobolja, mučnina, povraćanje, dijareja i malaksalost. Zato osobe koje su bile izložene ugljen-monoksidu treba odmah izvesti na svež vazduh, dok u težim slučajevima treba davati čist kiseonik preko maske. Te osobe se odmah šalju u najbližu zdravstvenu ustanovu kako bi im se ukazala adekvatna lekarska pomoć. Deci i trudnicama treba davati kiseonik nekoliko sati duže, jer su najugroženiji", kaže dr Ramila Šehović za MONDO. 

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.