• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

NA DUNAVU SE POJAVILI PIRATI! Ne izgledaju kao oni na filmu i ne bave se otmicama, već imaju drugi ZADATAK

Jedan od problema koji muči lađare u Srbiji jesu pirati koji postoje i na našim rekama.

Fekalije u Dunavu Izvor: MONDO/Uroš Arsić

Lađari se u Srbiji suočavaju sa brojnim problemima. Osim toga što rečni saobraćaj u Srbiji ne funkcioniše u punom kapacitetu već 20 godina i što nedostaje bolje obrazovanje za mlade lađare, nautičari u Srbiji suočavaju se i sa čestim krađama koje čine rečni pirati. Poručuju da njihovi problemi mogu da budu rešeni samo ukoliko država reformiše celokupan sistem.

Jedan od problema koji muči lađare u Srbiji jesu pirati koji postoje i na našim rekama, a iskustvo sa njima imao je i predsednik Udruženja profesionalnih lađara Srbije Branislav Vajda.

Možda će vas zanimati

Uprkos tome što se pirati, zahvaljujući filmovima, zamišljaju kao ljudi koji se bave otmicama i oružanim napadima, Vajda navodi da su pirati u Srbiji obični pljačkaši.

"Najobičniji pljačkaši koji čine ogromnu materijalnu štetu, kako poslodavcima, tako i samim lađarima koji tu plove. Najopasnija stvar je što su ugroženi životi ljudi i tih ljudi koji rade na brodovima i tih kriminalaca koji pljačkaju brodove", rekao je Vajda tokom gostovanja u Jutarnjem programu RTS-a.

Istakao je da je rečna policija iskazala želju da pomogne u sprečavanju pljački, ali da oni ne poseduju opremu koja je potrebna za to.

"Sada je decembar mesec i vi u Smederevu, gde je gorući problem, imate policiju koja ima otvoreni čamac i bez ikakve elektronske opreme. Oni su prepušteni vremenskim uslovima, prepušteni su sami sebi. Nemaju gde da se ugreju, njih je dvojica u smeni", rekao je Vajda. Naveo je da se taj problem može rešiti samo sistemski.

Rečni saobraćaj u Srbiji nije u punom kapacitetu 20 godina

Osim problema sa pljačkašima, Vajda je rekao postoje i drugi problemi i da sistem rečnog saobraćaja u Srbiji već 20 godina ne funkcioniše u svom punom kapacitetu i da je to sada došlo na naplatu.

"Sada imamo ogroman problem sa tim stvarima kao što su potonuća brodova. To se pre svega odnosi na neispravnost brodova koji plove kroz našu zemlju i na nedovoljan broj posade, nedovoljan broj inspekcijskog nadzora i neadekvatan nadzor bezbednosti na rekama", naveo je Branislav Vajda.

Istakao je da svako može da radi šta hoće kada nema adekvatnog inspekcijskog nadzora ili da to pokuša, ali i da poslodavci koriste tu situaciju i da ne angažuju dovoljan broj ljudi na objektima.

Vajda je dodao da je još jedan problem nedostatak mladih ljudi i da se već godinama pokušava da se sprovede ozbiljna reforma obrazovnog sistema i obrazovanja nautičara u saradnji sa brodarskim školama i nadležnim ministarstvima.

"Sve havarije koje su se dogodile, svuda su bili ukrcani ljudi koji su u penziji", istakao je Vajda.

U Srbiji postoje tri brodarske škole

Naveo je da u tri brodarske škole – u Beogradu, Novom Sadu i Apatinu – godišnje 60 mladih ljudi završi obrazovanje, ali da puno njih ne može da nađe posao u domaćim firmama zato što ne postoje adekvatne stimulacije države za zapošljavanje mladih.

Vajda je naveo da je 1998. godine poslednji put zaposlen veći broj mlađih ljudi i da je od tada do danas primljen zanemarljiv broj mladih ljudi. Istakao je da Srbija ima 200 godina dugu tradiciju rečne plovidbe.

"Mi smo izmislili stvari koje se na Dunavu i dan-danas koriste. Uveli smo među prvima neke vrste transporta u Evropi. I danas smo druga država na Dunavu po količini pretovarene robe. Imamo tri brodarske škole. Nijedna država u Evropi nema toliko brodarskih škola u državnom vlasništvu", naveo je Vajda.

Naglasio je da postoji potencijal, ali i da ne postoji spremnost na određene stvari.

"Potrebno je napraviti red"

Vajda je naglasio da je potrebno napraviti red, ali i da bi privreda mogla da profitira ukoliko bi se podmladila flota i kadar na brodovima.

"Flota se podmladi tako što država ponudi zainteresovanim stranama, od lađara, kapetana do brodara koji već imaju brodove, da po nekoj povoljnoj ceni mogu da počnu da proizvode brodove u Srbiji. Kao što je Holandija uradila pre 20, 30 godina, pa su eksplodirali, što se tiče tog malog porodičnog posla", kazao je Vajda.

Naveo je da je problem i što osiguravajuća društva nisu dovoljno uključena u rad državnih institucija i da samim tim imate brodove koji tonu sami od sebe. Dodao je da je zbog neadekvatnog obeležavanja nedavno potonuo brod zbog toga što je udario u već potonulo plovilo.

"To su takve sitne stvari, da država nije u stanju da obeleži to adekvatnim znakom na plovnom putu. Mi kad smo se obratili, nama su rekli 'imate znak na obali'. Ja sam kapetan, ja ne vidim obalu noću ako nema svetla", kazao je Vajda.

Istakao je da postoje pojedinci koji žele da promene nešto, ali da ne može pojedinac da nosi promene u celokupnom sistemu.

(Mondo/RTS)

Pročitajte i ovo

Inicijalizacija u toku...

Komentari 1

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Дрина

Не каже се пирати него гусари

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU