DA LI JE DŽEJ ZASLUŽIO ALEJU? Čarke oko sahrane se ne smiruju! Institucije OBJASNILE ODLUKU, građani rekli mišljenje

Ova odluka je pokrenula polemike među građanima o tome da li pevač narodne muzike treba da bude sahranjen na ovom mestu.

„Naš pokret okuplja preko 10.000 Roma iz cele Srbije i ova inicijativa je za nas od ogromnog značaja. Uticaj na bogatstvo srpske kulture i muzike, kao i ukupno kulturno nasleđe koje je Džej Ramadanovski ostavio iza sebe je nemerljivo. Pokret je stupio u kontakt sa porodicom i prema njihovim tvrdnjama dobio pristanak da se ova inicijativa pokrene” navodi se u pismu gradonačleniku Beograda. 

Nakon podnošenja zahteva, on se prosleđuje dalje na razmatranje u neki od gradskih sekretarijata.

„Ako je u pitanju sportista, svoje mišljenje o zaslugama te osobe će dati Sekretarijat za sport. Ako je u pitanju umetnik, onda svoje mišljenje o radu i zaslugama konkretne osobe daje Sekretarijat za kulturu“, objašnjavaju iz Grada Beograda za MONDO.

Sekretarijat procenjuje koliki je značaj i veličina profesionalnog dela preminule osobe i daje svoje mišljenje, ali konačnu odluku donosi isključivo gradonačelnik Beograda.

„U izuzetnim slučajevima, gradonačelnik može samostalno da donese odluku da je neko zaslužio da bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana, a da prethodno ne traži mišljenje Sekretarijata. To nije čest slučaj, ali se dešava kada osoba ima neupitne zasluge“, kažu iz Grada Beograda za naš portal.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić podržao je odluku da Džej bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana i naveo da se to zaslužuje uspešnom profesionalnom karijerom, naučnim radom, ali i umetničkim delom.

„Džej je za života postao neko čije su pesme slušali i oni koji nisu voleli muziku koju je on pevao. Bio je dobri duh Beograda, nije bio savršen kao što nije niko od nas, ali je bio šmeker. Koliko je bio veliki najbolje pokazuje osećaj koji smo svi imali kada smo saznali da je umro. I mi koji smo ga lično poznavali, i oni koji su ga znali samo kroz pesme. Osetili smo kao da smo izgubili člana porodice“, rekao je Vesić.

Građani su u anketi za MONDO dali podeljena mišljenja o tome da li Džej treba da bude sahranjen na ovom mestu.

 "Kada sam video koliko tuguju njegove komšije i prijatelji sa Dorćola, kako ceo kraj pušta njegove pesme, "naježio" sam se skroz. Zaista je bio veliki i imao je ogroman uticaj na sve generacije, što sada možemo da vidimo. Ako on nema zaslugu kao pevač, ja ne znam onda ko ima?",kaže u anketi za MONDO Uroš Kovačević (29).

S druge strane, ima i onih koji misle da je on bio dobar pevač, ali da to nije dovoljno da bi neko bio "zaslužan građanin".

"On jeste uveseljavao narod i svi su ga voleli. Ipak, kada kažete Aleja zaslužnih građana, pomislite na neke naučnike, obrazovane ljude, svetle primere. Podržavam to da se njegovo ime pamti ali nisam sigurna da pripada Aleji", smatra Gorica Radmilović (53)

Osim sahrane u Aleji, postoji i Inicijativa da Džej dobije spomen obeležje u Pančićevom parku na Dorćolu, pored Skenderbegove ulice gde je odrastao. Da bi neko dobio obeležje ili ulicu, prema odlukama Skupštine grada Beogradamora da prođe tri godine od smrti.

Ko se sahranjuje u Aleji velikana, a ko u Aleji zaslužnih građana?

Iako postoje decenijama, mnogi građani Srbije poistovećuju Aleju zaslužnih građana sa Alejom velikana. Ipak, to su dva odvojena mesta i kriterijumi za sahranjivanje su potpuno različiti.

U Aleji zaslužnih građana mogu počivati nosioci najviših državnih odlikovanja, članovi Akademije nauka, osobe proglašene za počasne građane Beograda, kao i druge ličnosti koje su dale određeni doprinos iz svoje oblasti, ukoliko gradonačelnik Beograda odluči da im se dodeli mesto. On to odlučuje uz saglasnost porodice preminulog. 

U Aleji zaslužnih građana sahranjeni su Zoran Đinđić, Oliver Ivanović, Slobodan Jovanović, Danilo Kiš, Miloš Crnjanski, Ivo Andrić, Mira Alečković, Borislav Pekić, Branko Ćopić, Brana Crnčević, Momo Kapor, Stevo Žigon, Rahela Ferari, Bata Živojinović, Dragan Nikolić, Ružica Sokić, Zoran Radmilović, Mija Aleksić, Bora Todorović, Petar Kralj, Olivera Marković, Radmila Savićević, Milić od Mačve, Olja Ivanjicki, Paja Jovanović, Petar Lubarda, Artur Takač, Radivoje Korać, Rajko Žižić, Nebojša Glogovac...

S druge strane,Aleja velikana je prva prostorna celina na Novom groblju koja postoji gotovo stotinu godina i predviđena je za sahranjivanje istaknutih ličnosti. Koncipirana je po principu porodičnih grobnica i na ovom mestu sahranjene su mnoge znamenite ličnosti 19. i 20. veka, što su porodice Kočić, Kolarac i Cvijić. U njoj se nalaze 23 porodične grobnice i ona ne može više da se proširuje. Zbog naknadnih odluka o prenosu posmrtnih ostataka heroina Milunka Savić i radnički vođa Dimitrije Tucović počivaju sami u Aleji velikana.

U Aleji velikana sahranjeni su Petar Kočić, književnik i narodni tribun, Milan Kujundžić-Aberdar, filozof i dobrotvor, Jovan Cvijić, naučnik, Ilija Milosavljević Kolarac, dobrotvor, Velimir Mihailo Teodorović, dobrotvor, sin kneza Mihaila Obrenovića, Jovan Popović, književnik, Branislav Kojić, arhitekta, autor paviljona Cvijeta Zuzorić, Kornelije Stanković, kompozitor, Milan Pribićević, političar, Milunka Savić, srpska heroina.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.