Kako propisuje gradska odluka o održavanju čistoće, za bacanje papira i drugog đubreta po ulici, ali i za pljuvanje, propisana je kazna od 2.500 dinara za fizička lica.
Pljuvanje po ulici, bacanje papirića i pikavaca, ali i ostalog đubreta, svakodnevica je glavnog grada. Umesto da poput mnogih evropskih gradova i Beograd bude čist, stvarnost je potpuno drugačija. Pojedine centralne ulice liče na omanje deponije.
Iako u Beogradu postoji odluka o održavanju čistoće kojom svi građani koji pljuju po ulicama ili bacaju smeće moraju biti kažnjeni, čini se da se ona baš i ne sprovodi kako treba.
U Sekretarijatu za inspekcijske poslove kažu da je glavni problem što mnoge prekršioce praktično ne mogu da kazne. Kako u ovom sekretarijatu kažu, nemaju ovlašćenje da uzmu podatke ako ta osoba odbije da im da ličnu kartu.
Kako propisuje gradska odluka o održavanju čistoće, za bacanje papira i drugog đubreta po ulici, ali i za pljuvanje, propisana je, na primer, kazna od 2.500 dinara za fizička lica. Za prekršaje pravnih lica kazne mogu da budu i 10.000 dinara. Međutim, u ovom Sekretarijatu nismo uspeli da saznamo da li je i koliko ljudi u Beogradu tokom ove i ranijih godina uopšte kažnjeno za nedolično ponašanje.
"Ne postoji centralizovana baza podataka o broju kažnjenih prekršilaca, ali je činjenica da su naši inspektori svakodnevno na terenu i da kažnjavaju prestupnike. Međutim, gotovo svakog dana imamo problem jer neki građani ne žele da nam daju lične podatke, a naši inspektori nemaju ovlašćenje da ih uzimaju sem u pratnji policije. Tako i veći deo građana prođe nekažnjeno" kažu za "Blic" u Sekretarijatu za inspekcijske poslove, i dodaju da će ovaj problem biti rešen kada se u prestonici oformi komunalna policija, koja se pompezno najavljuje već protekle dve godine.
A Zagrebu, na primer, ovakve kazne su daleko više, pa za pljuvanje po ulici, bacanje opušaka i papirića građani mogu da plate kaznu i do 8.000 dinara. Dakle, Zagrepčani za komunalne prekršaje plaćaju i dvostruko veću kaznu od Beograđana.
Inače, već nekoliko godina u Zagrebu postoje komunalni redari čiji je zadatak da se brinu o održavanju čistoće javnih površina, uklanjanju snega i leda, odvođenju otpadnih voda, držanju životinja, parkiranju...
"Naši komunalni redari kazne mogu da naplate na licu mesta ili da prekršioca pošalju kod sudije za prekršaje. Kazne za komunalne prekršaje u Zagrebu za pravna lica iznose od 3.000 do 10.000 kuna (od 38.000 do 127.000 dinara), a za fizička od 900 do 2.000 kuna (od 11.000 do 25.000 dinara)", kaže za „Blic nedelje“ Božidar Merlin, zamenik sekretara u Gradskom sekretarijatu za prostorno planiranje i zaštitu okoline Zagreba.
Narušavanje i zagađivanje okoline se i u inostranstvu „debelo“ naplaćuje. Tako Kinez za pljuvanje po ulici mora na licu mesta da plati 11 dolara. U Hongkongu kazne za bacanje smeća, pljuvanje i puštanje pasa da vrše nuždu po javnim mestima takođe su veoma visoke. One su sada oko 155 evra za prvu kaznu, dok okoreli zagađivači mogu očekivati i obavezan društvenokorisni rad i veće novčane kazne. U Singapuru bacanje otpadaka košta 1.000 dolara. Irska takođe ne štedi nesavesne građane, pa će oni koji bacaju otpatke po ulicama morati da plate 125 evra na licu mesta, ili se vodi sudski postupak koji može odvesti do maksimalne kazne od 1.900 evra.
(MONDO)
Iako u Beogradu postoji odluka o održavanju čistoće kojom svi građani koji pljuju po ulicama ili bacaju smeće moraju biti kažnjeni, čini se da se ona baš i ne sprovodi kako treba.
U Sekretarijatu za inspekcijske poslove kažu da je glavni problem što mnoge prekršioce praktično ne mogu da kazne. Kako u ovom sekretarijatu kažu, nemaju ovlašćenje da uzmu podatke ako ta osoba odbije da im da ličnu kartu.
Kako propisuje gradska odluka o održavanju čistoće, za bacanje papira i drugog đubreta po ulici, ali i za pljuvanje, propisana je, na primer, kazna od 2.500 dinara za fizička lica. Za prekršaje pravnih lica kazne mogu da budu i 10.000 dinara. Međutim, u ovom Sekretarijatu nismo uspeli da saznamo da li je i koliko ljudi u Beogradu tokom ove i ranijih godina uopšte kažnjeno za nedolično ponašanje.
"Ne postoji centralizovana baza podataka o broju kažnjenih prekršilaca, ali je činjenica da su naši inspektori svakodnevno na terenu i da kažnjavaju prestupnike. Međutim, gotovo svakog dana imamo problem jer neki građani ne žele da nam daju lične podatke, a naši inspektori nemaju ovlašćenje da ih uzimaju sem u pratnji policije. Tako i veći deo građana prođe nekažnjeno" kažu za "Blic" u Sekretarijatu za inspekcijske poslove, i dodaju da će ovaj problem biti rešen kada se u prestonici oformi komunalna policija, koja se pompezno najavljuje već protekle dve godine.
A Zagrebu, na primer, ovakve kazne su daleko više, pa za pljuvanje po ulici, bacanje opušaka i papirića građani mogu da plate kaznu i do 8.000 dinara. Dakle, Zagrepčani za komunalne prekršaje plaćaju i dvostruko veću kaznu od Beograđana.
Inače, već nekoliko godina u Zagrebu postoje komunalni redari čiji je zadatak da se brinu o održavanju čistoće javnih površina, uklanjanju snega i leda, odvođenju otpadnih voda, držanju životinja, parkiranju...
"Naši komunalni redari kazne mogu da naplate na licu mesta ili da prekršioca pošalju kod sudije za prekršaje. Kazne za komunalne prekršaje u Zagrebu za pravna lica iznose od 3.000 do 10.000 kuna (od 38.000 do 127.000 dinara), a za fizička od 900 do 2.000 kuna (od 11.000 do 25.000 dinara)", kaže za „Blic nedelje“ Božidar Merlin, zamenik sekretara u Gradskom sekretarijatu za prostorno planiranje i zaštitu okoline Zagreba.
Narušavanje i zagađivanje okoline se i u inostranstvu „debelo“ naplaćuje. Tako Kinez za pljuvanje po ulici mora na licu mesta da plati 11 dolara. U Hongkongu kazne za bacanje smeća, pljuvanje i puštanje pasa da vrše nuždu po javnim mestima takođe su veoma visoke. One su sada oko 155 evra za prvu kaznu, dok okoreli zagađivači mogu očekivati i obavezan društvenokorisni rad i veće novčane kazne. U Singapuru bacanje otpadaka košta 1.000 dolara. Irska takođe ne štedi nesavesne građane, pa će oni koji bacaju otpatke po ulicama morati da plate 125 evra na licu mesta, ili se vodi sudski postupak koji može odvesti do maksimalne kazne od 1.900 evra.
(MONDO)
