ŠTA SE DEŠAVA SA DRVEĆEM U BEOGRADU? Institucije objasnile zašto je ovakva situacija i koliko zapravo imamo zelenila | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

ŠTA SE DEŠAVA SA DRVEĆEM U BEOGRADU? Institucije objasnile zašto je ovakva situacija i koliko zapravo imamo zelenila

Autor Aleksandra Vasić
Autor Aleksandra Vasić

Mnogi su primetili nedostatak drvoreda i zelenila u centralnim gradskim zonama, što je problem koji se pojavio u celom regionu.

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Ekološke peticije u kojima se traži da se drveće u gradovima ne seče i da je parkovima i trgovima potrebno više zelenila, "niču" u sve većem broju u Srbiji, Bosni i Heregovini, Crnoj Gori i drugim zemljama regiona.

Iz nadležnih institucija u Beogradu tvrde da količina zelenila nije smanjena i da se zapravo povećava, ali da postoje drugačiji kriterijumi kako se sa zelenilom i drvećem postupa i gde će ono biti posađeno, u odnosu na sve prethodne decenije. 

Možda će vas zanimati

Da u Beogradu postoji šest odsto teritorije koja se nalazi pod zelenim površinama, dok se planira da se u roku od pet godina taj procenat poveća na 12 odsto, kažu za MONDO iz JKP "Zelenilo Beograd".

"Tvrdnju da u centru grada više nema drvoreda možemo opovrgnuti podacima da u Beogradu postoji 56.513 drvorednih stabala koja obrazuju drvorede u više od 740 beogradskih ulica", kažu iz ove institucije.

Iako zelenila ima dovoljno po propisanim standardnima, problem je u tome što ono često nije pravilno raspoređeno, kaže za MONDO Darija Filemonović, analitičar zaštite životne sredine.

"U nekim delovima kao što su Avala i Košutnjak zelenila ima jako mnogo, dok u drugim to uopštenije slučaj. To dovodi do povećanog zagađenja vazduha i povećanja letnjih žega i vrućina u pojedinim delovima grada. Dokazano je da temperatura pločnika u ulicama bez drveća može biti i do 20 stepeni veća nego ako je ulica ozelenjena", kaže Darija Filemonović.

 Iz Zavoda za zaštitu prirode kažu da postoje konkretni razlozi zašto se drveće u gradu seče, menja novim sadnicama i zašto to izgleda kao da drvoreda nema.

"Kada su u pitanju parkovski sađene vrste, postoje periodi kada se sadice moraju zameniti. Nakon što se stave nove, to često izgleda kao da drvoreda nema, dok drvo ne poraste. To se radi jer drvo vremenom propada, truli i zbog bezbednosti mora da se zameni novim sadnicama. Ne može kao ranije jedno drvo da stoji po 50 ili 100 godina, jer se procenjuje da to nije bezbedno. Nepogode kao što su suša, grom, smrzavanje mogu da učine da drveće truli, što se redovno proverava", kažu iz Zavoda.

Osim toga, postoje drugi razlozi zbog kojih je drveće koje ima bujnu krošnju smetnja u gusto naseljenim delovima grada.

"Kada se krošnja i koren previše šire, to često smeta cevima i instalacijama pod zemljom. Potrebno je uklopiti drvorede sa cevima, vodovodom, strujnom i kanalizacionom mrežom, što je često veliki problem, naročito u naseljenim delovima grada", kažu iz Zavoda za zaštitu prirode“.

Dok je za parkove i pojedinačna stabla zaduženo Gradsko zelenilo, za veće zelene celine kao što je Avala, nadležnost imaju "Srbiješume". Ne postoji pravilo o nadležnosti koje uvek važi, već se odredi da li je za konkretnu oblast upravljač institucija, nevladina organizacija ili privatno lice, objašnjavaju iz Zavoda za zaštitu prirode.

Pionirski park Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Na pitanje zbog čega su dečji parkovi takođe ostali bez zelenila, koje je zamenjeno spravama za vežbanje i betonom, iz Sekretrijata za komunalne i stambene poslove potvrdili su za MONDO da zastori koji se nalaze u okviru samog igrališta moraju biti od čvrstog materijala.

"Prvi razlog je pristup zonama igrališta na kojima se nalaze rekviziti za igru ili miran odmor posetilaca. Igralištu se mora pristupiti stazom, kako bi ono bilo u funkciji u različitim vremenskim ulovima, a ne samo u suvom periodu. Drugi razlog je poštovanje odredbi Pravilnika o bezbednosti dečjih igrališta, gde ispod rekvizita mora biti određena podloga kako bi se ispoštovali referentni standardi", rekli su iz ove institucije.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Pročitajte još

Inicijalizacija u toku...

Komentari 5

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Big mama

Da li ste primetili da nema mnogo naseg starog hrasta?Puno lipe, a malo visokih cetinara..Alergija na polen ce me ubiti..

Dipl.inz.sumarstva

Filimonka ne pljeskaj...

Bager

Kakva demagogija. Poseces drvo precnika krosnje od 10 metara, umesto njega posadis dva mlada drveta visoka metar i po, i kazes kako ima vise zelenila

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU