Dežurni seizmolog Seizmološkog zavoda Srbije Goran Krunić objasnio je trenutnu seizmološku aktivnost na Balkanu i šta uraditi u slučaju zemljotresa. Da li nakon podrhtavanja tla u Hrvatskoj i Srbiji preti potres?
On kaže da s obzirom na udaljenost epicentra zemljotresa u Hrvatskoj on kod nas ipak nije mogao da ima ni mogućnost instrumentalnog zapisa.
"Pod tim podrazumevamo potrese tehnogene prirode – miniranja, uništavanja eksploziva i tome slično, a 95 odsto toga je instrumentalna registracija. Ono što se instrumentalno registruje što se dešava, a što stanovništvo ne oseti. Manji broj je onih koji se osete i koji imaju manifestaciju na terenu na objekima i na ljudima. Dnevno, u proseku, sa našom nacionalnom mrežom registrujemo četiri, pet miniranja i do jednog zemljotresa instrumentalno. Zadnji zemljotres kod nas koji je mogao da ima blage efekete, ne u smislu da ima štete, nego da se oseti, bio je juče u 13.24, u regionu Blaževo, kod Kuršumlije, magnitude 2,3 u samom epicentru", kaže Krunić.
Zemljotres u Petrinji, Hrvatska, u Srbiji nije mogao da napravi bilo kakva oštećenja, čak ni blaga jer hipocentralna distanca od epicentra, od Petrinja, a to je negde oko 280 kilometara, a intenzitet je procenjen na 3 stepena Merkalijeve skale, nema mogućnosti za neku štetu.
“Epicentralno da, i sigurno je da je Petrinje pretpelo značajna oštećenja, ali kod nas ne. Merkalijevea skala daje procenjeni intenzitet na osnovu sakupljenih podataka sa terena. Obiđe se teren, vidi se da li je bilo rušenja, kakva je šteta, komentari ljudi da li su se probudili, i kako… Na osnovu udaljenosti od epicentra, a to je od nas 280 kilometara, nema mogućnosti ni instrumentalnog zapisa. Čak i do 200 kilometara, podaci koji su oni iz Hrvatske objavili, govore je intenzitet Merkalijeve skale manji od 3 stepena. Dakle, može se osetiti, ali ne može da izazove štetu”, objašnjava Krunić.
Istorijski gledano, sa najvećom magnitudom, osim Kraljeva, imali smo i 1998. godine u regionu Mionice sa magnitudom 5,7, a taj region je pogodio i u aprilu 1999. godine, za vreme bombardovanja, bio je 5,4.
Jedan od jačih bio je i na Kopaoniku 1980. godine sa magnitudom 5,8.
Onda imamo istorijske zemljotrese na Rudniku 1927. i u Lazarevcu 1922. sa magnitudama od 6 stepeni Reihterove skale. Tada seizmologija današnjeg tipa nije postojala. Procena je bila na osnovu manifestacija na terenu, na osnovu prirodnih pojava, zapisa u knjigama", priča Krunić.
Goran Krunić dodaje i da potres u Hrvatskoj, lančano ne može da dovede do seizmičkih aktivnosti u našoj zemlji.
“Mi imamo svoje seizmičke zone koje mogu biti pre ili kasnije aktivne. Ne možemo da kažemo da će Hrvatska da ih uzrokuje. Ni onaj raniji zemljotres u Zagrebu se nije registrovao kod nas, niti na region. Takođe, zemljotresi ne mogu da se predvide. I mnogi jači od nas, i instrumentalno i tehnološki, sa dugogodišnjim projektima, nigde nisu objavili podatak u stručnoj literaturu da je neko mogao da predvidi zemljotres. Okvirno se može reći da može da se očekuje zemljotres, te i te magnitude, na tom i tom području u tom i tom vremenskom periodu, ali da kao meteorolozi kažemo da se će on desiti u narednih 12 ili 24 sata i na kom tačnom mestu, to je nemoguće za sada”, rekao je Krunić.
Nakon Hrvatske, zemljotres je pogodio i Grčku, a Krunić dodaje da se procentualno povećava broj regsitrovanih potresa koje registruje ova služba.
“Ali, ne u smislu da je povećana seizmička aktivnost, već je osetljivija mreža, veća gustina stanica, veći je izvor informacija, pa ima više samih registracija sa terena. Tako da imamo negde oko 2.000 registracija na godišnjem nivou”, naveo je Krunić.
ŠTA RADITI U SLUČAJU ZEMLJOTRESA?
"U prostoru u kojem obitavate pre nego što se dogodi zemljotres, bio to radni ili neki drugi prostor, svi elementi treba da budu dobro fiksirani na zidovima – slike, lampe, da se pri ljuljanju zgrade ne bi desilo da slika padne na glavu. Treba da budu dobro fiksirani i viseći elementi, ormani, plakari sve što može da se prevrne u slučaju ljuljanja. Kada dođe do zemljotresa, treba izaći iz objekta, ali nikako liftom. Jer, vrlo brzo može da dođe do nestanka električne energije, pa možete da ostanete zaglavljeni. Kad se izađe iz objekta treba da se udaljite na pristojnu udaljenost, odnosno koliko je visina objekta na tu dužinu od njega, i sačekati informacije šta se dešava. Danas, zahvaljujući tehnologiji, već u prvoj ili drugoj minuti imate infomacije gde se i šta desilo i procenjene magnitude. Dok ste u objektu, treba stati gde je noseći zid, ne pregradni, već gde su vrata. Tu stati i sačekati, jer je najveća verovatnoća da će on ostati ceo, bez rušenja", savetuje Krunić.
Ako ste tokom zemljotresa unutra: sklonite se pod komad teškog nameštaja kod nosećeg zida i držite se; zaštitite glavu rukama; ne pokušavajte da napustite zgradu; smestite se dalje od staklenih površina.
Ako ste tokom zemljotresa napolju: ostanite na otvorenom dok trešnja ne prestane; pomerite se dalje od zgrada, uličnih svetiljki i raznih vodova.
Ako ste tokom zemljotresa u prevozu: pomerite se na otvoreno dalje od zgrada, drveća, nadvožnjaka i vodova; zaustavite se i ostanite u vozilu; kada potres prestane izbegavajte mostove i rampe.
(Mondo/Pink)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
