ŽIVOTINJA NIJE IGRAČKA: Veterinarka za MONDO otkriva šta obavezno morate da znate pre nego što ih kupite ili usvojite!

Problem pasa lutalica deo je naše svakodnevice. Nažalost, o tome većina građana ne razmišlja dok ne dođe do eventualne agresije i napada životinja na ulici.

O ovim problemima razgovarali smo sa doktorkom veterinarske medicine Dunjom Kovač iz Novog Sada, koja se godinama bavi poremećajima u ponašanju pasa i mačaka, sprovođenjem bihevioralne modifikacije, odnosno terapije ponašanja.

Ona je za MONDO otkrila kako pomoći životinjama na ulici prilikom hladnih meseci i čiji je to zapravo problem. Dala je savete i naglasila na koje stvari bi trebalo da obratimo pažnju pre nego što donesemo konačnu odluku da kupimo ili udomimo psa i mačku.

Dunja je istakla da su u najvećem broju slučajeva ljubimci danas deo porodica i da se tretiraju kao ravnopravni članovi domaćinstva.

Međutim, mnogi zapravo nisu svesni kolika je odgovornost kada usvojimo psa ili mačku i koje sve dodatne obaveze to podrazumeva pored maženja našeg novog krznenog drugara u porodici.

Iz svog profesionalnog ugla osvrnula se na neočekivane probleme sa kojima možemo da se susretnemo nakon usvajanja životinje i šta je najbitnije da uzmemo u obzir, pored želje, pre donošenja konačne odluke da usvojimo psa ili mačku.

"Kao što je do sada ustanovljeno, ljudi koji imaju kućnog ljubimca su generalno srećniji, nezavisniji, puni samopouzdanja, ali ipak jako je bitno odabrati kućnog ljubimca koji će se u potpunosti uklopiti u životni ritam i biti potpuno kompatibilan sa navikama budućeg vlasnika.

Bilo da je u pitanju udomljavanje životinja sa ulice, ili ćete da kupite neku rasnu mačku i psa, ono na šta bi trebalo da se obrati posebna pažnja pri odabiru ljubimca je sledeće:

Da li ste više kućni tip – ako većinu svog vremena provodite unutra ili radite od kuće onda je za vas idealna mačka ili kunić, a isto tako druženje sa papagajem. Gledanje u akvarijum sa ribicama takođe može biti još jedan vid relaksacije uz ljubimca u vašem domu.

Da li više vremena provodite napolju – ako ste fizički aktivni, ako volite da trčite ili šetate, pas je idealan za vas, on će vas terati da svakim danom u nove izazove.

Ako imate malu decu ili starije ukućane - morate obratiti pažnju da veličinu i temperament ljubimca. Štenci i mačići su uglavnom hiperaktivni, kao i manje rase pasa, dok su veći ili stariji psi smireniji i staloženiji.

Obratite pažnju da li već posedujete kućnog ljubimca – ponekad ume da se javi ljubomora između pasa ili mačaka, pa ako želite da nabavite još jednog ljubimca dobro razmislite da li će se slagati i da li ćete moći te dodatne obaveze da ispratite.

Ako volite čist i uredan dom – ako spadate u one koji ne vole životinjske dlake i stalno čišćenje ili sklanjanje iza ljubimaca za vas su onda idealne ribice, glodari ili ptice.

Ako imate lepo uređenu baštu ili dvorište – dobro razmislite da li bi vam više godio pas ili mačka. Psi umeju da kopaju rupe i obeležavaju teritoriju, dok su mačke vrlo neprimetne i pažljive.

Vreme – možda i najvažniji segment brige o nekom živom biću, jer je to obaveza koja može da traje i po 15- 20 godina kada se radi o psu ili mački, i preko 30 god ako se radi o pticama. Takođe, možete uvek usvojiti starijeg psa ili mačku i tako im ulepšati starost",rekla nam je Dunja te napomenula:

"Možemo zaključiti da je nabavka kućnog ljubimca rezultat planiranja, nije ishitrena i jednostrana odluka jednog člana porodice. To mora biti zajednička odluka, i ja često volim da kažem potencijalnim vlasnicima-sedite svi u kući za sto, stavite na papir sve – vaše vreme, navike, troškove, karakteristike rase koje želite da uzmete itd. Tek tada ćete zapravo videti šta znači imati kućnog ljubimca", ističe naša sagovornica.

KO JE KRIV ZA PSE NA ULICI?

Psi na ulicama su posledica nebrige čoveka, istakla je Dunja.

"Oni su odgovornost svih nas kao društva i tako moramo da se odnosima prema njima. Oni nisu ‘pali sa neba' niti su oni krivi što su na ulici. Mi kao društvo moramo da se edukujemo šta znači adekvatna briga o psima na ulici, i da zajedno radimo da ih na prvom mestu ne bude, tj da ne pristižu novi, a za ove koje su već na ulicama da obezbedimo sklonište, hranu i veterinarsku brigu", dodala je.

"Mi u državi Srbiji imamo Zakon o Dobrobiti životinja koji je na snazi od 2009. godine, i koji jasno propisuje da se o životinjamam na ulici treba brinuti. Međutim imamo gradske odluke koje su kao podzakonski akti u totalnoj suprotnosti za krovnim zakonom, i one propisuju zabranu hranjenja i pravljenje kućica za napuštene pse i mace. To nije adekvatna briga o njima, i na taj način samo sebi pravimo veći problem – psi su gladni, traže hranu, rovare po kontejnerima, obitavaju po pijacama, umeju čak i da povuku za kesu sa hranom koju ljudi nose, ili da otmu deci užinu. Sakrivaju se po ulazima od zgrada i dodatno prave problem stanarima", kazala je Kovač.

Ona je istakla da bi to izbegli, mi kao građani moramo da apelujemo na nadležne da sprovode Zakon o dobrobiti životinja, i da se psima i mačkama naprave kućice i skloništa, koje bi obilazili tzv. 'staratelji', aktivisti društava za zaštitu životinja i zainteresovani pojedinci, gde bi ih i hranili, isključivo na jednom istom mestu, granuliranom hranom, koji bi, ukoliko se ne pojede, pokupili za sobom.

Posudice sa vodom trebalo bi da su im stalno dostupne.

"Na ovakav način kontroliše se kretanje pasa, pa i mačaka na ulicama, kontroliše se populacija, da li ima pridošlica i da li im se broj povećava i smanjuje, a najvažnije smanjuje se potreba pasa da lutaju za hranom i da izazivaju incidente usled gladi i instinktom za preživljavanje", zaključila je Kovač.

(Mondo)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.