Izmenama i dopunama zakona o javnom informisanju su do 20 puta povećane kazne za medije, njihove osnivače, urednike i distributere.
Izmenama i dopunama zakona o javnom informisanju su do 20 puta povećane kazne za medije, njihove osnivače, urednike i distributere.
U zakonu u koji je agencija Beta imala uvid, navedeno je da je za objavljivanje informacije prema kojoj dnevna novina nekoga oglasi krivim pre pravosnažne odluke suda o tome, predviđena novčana kazna u visini novčane vrednosti ukupno prodatog tiraža lista.
Ukoliko je takva informacija objavljena na naslovnoj strani, kazna će biti srazmerna vrednosti ukupnog tiraža lista za nedelju dana.
List koji, na primer, košta 20 dinara, ima tiraž od 100.000 primeraka i objavi takvu informaciju, moraće da plati kaznu od dva miliona dinara.
Ukoliko isti list informaciju kojom nekog oglašava krivim pre sudske presude, objavi na naslovnoj strani, kazna koja sledi iznosiće 14 miliona dinara, odnosno oko 150.500 evra.
Sankcija za isti prestup važi i za elektronske medije koji informaciju objave u informativnom programu. Oni će u tom slučaju morati da plate kaznu u visini prodatog oglasnog prostora u periodu od nedelju dana.
Pored medija, za narušavanje načela prezumpcije nevinosti kažnjavaće se i vlasnici i odgovorni urednici, i to kaznom od 200.000 do dva miliona dinara.
Za distribuciju lista na kojem nije jasno označen impresum, kazne su povećane 20 puta, tako da minimalna sada iznosi dva miliona, a maksimalna 20 miliona dinara.
Kazne za objavljivanje informacija u kojima se otkriva identitet maloletne osobe, su od milion do 10 miliona dinara za vlasnika, i od 200.000 do dva miliona dinara za odgovornog urednika.
Prvi put se zakonom utvrđuje osnivački kapital potreban za osnivanje dnevnih novina. Zakonom je predviđeno da osnivački kapital za dnevne novine mora da iznosi najmanje 50.000 evra - za onog ko izdaje samo jednu novinu i 100.000 evra - za onog ko izdaje više dnevnih novina.
Osnivački kapital za nedeljnike i drugu periodičnu štampu je 10.000 evra, a početni kapital onih koji izdaju više takvih glasila, mora da bude 50.000 evra.
Ukoliko se osnovni kapital smanji ispod tih vrednosti, osnivač novina ima rok od 30 dana da obustavi rad.
Onaj ko se ogluši o zakon, odnosno ne ugasi novinu u roku od mesec dana, biće kažnjen novčano i to od milion do 20 miliona dinara. Osnivaču sledi i zabrana da nastavi delatnost izdavanja novina.
Obustavljane delatnosti je predviđeno i kada je osnivaču, u prethodnih godinu dana, račun blokiran duže od 90 dana.
Osnivači imaju godinu dana po stupanju zakona na snagu da visinu kapitala usklade sa ovim odredbama.
Kazne su predviđene i za distributere, a povećane su takođe za 20 puta. Oni koji bez opravdanog razloga odbiju da distribuiraju nečije dnevne novine, moraće da plate kaznu od dva do 20 miliona dinara.
Ranije se ovaj prestup kažnjavao sa 100.000 do milion dinara.
Izmene i dopune zakona o javnom informisanju utvrđene su na sednici Vlade u četvrtak, a Skupština će ih razmatrati na sednici koja počinje u četvrtak, 16. jula.
(Beta)
U zakonu u koji je agencija Beta imala uvid, navedeno je da je za objavljivanje informacije prema kojoj dnevna novina nekoga oglasi krivim pre pravosnažne odluke suda o tome, predviđena novčana kazna u visini novčane vrednosti ukupno prodatog tiraža lista.
Ukoliko je takva informacija objavljena na naslovnoj strani, kazna će biti srazmerna vrednosti ukupnog tiraža lista za nedelju dana.
List koji, na primer, košta 20 dinara, ima tiraž od 100.000 primeraka i objavi takvu informaciju, moraće da plati kaznu od dva miliona dinara.
Ukoliko isti list informaciju kojom nekog oglašava krivim pre sudske presude, objavi na naslovnoj strani, kazna koja sledi iznosiće 14 miliona dinara, odnosno oko 150.500 evra.
Sankcija za isti prestup važi i za elektronske medije koji informaciju objave u informativnom programu. Oni će u tom slučaju morati da plate kaznu u visini prodatog oglasnog prostora u periodu od nedelju dana.
Pored medija, za narušavanje načela prezumpcije nevinosti kažnjavaće se i vlasnici i odgovorni urednici, i to kaznom od 200.000 do dva miliona dinara.
Za distribuciju lista na kojem nije jasno označen impresum, kazne su povećane 20 puta, tako da minimalna sada iznosi dva miliona, a maksimalna 20 miliona dinara.
Kazne za objavljivanje informacija u kojima se otkriva identitet maloletne osobe, su od milion do 10 miliona dinara za vlasnika, i od 200.000 do dva miliona dinara za odgovornog urednika.
Prvi put se zakonom utvrđuje osnivački kapital potreban za osnivanje dnevnih novina. Zakonom je predviđeno da osnivački kapital za dnevne novine mora da iznosi najmanje 50.000 evra - za onog ko izdaje samo jednu novinu i 100.000 evra - za onog ko izdaje više dnevnih novina.
Osnivački kapital za nedeljnike i drugu periodičnu štampu je 10.000 evra, a početni kapital onih koji izdaju više takvih glasila, mora da bude 50.000 evra.
Ukoliko se osnovni kapital smanji ispod tih vrednosti, osnivač novina ima rok od 30 dana da obustavi rad.
Onaj ko se ogluši o zakon, odnosno ne ugasi novinu u roku od mesec dana, biće kažnjen novčano i to od milion do 20 miliona dinara. Osnivaču sledi i zabrana da nastavi delatnost izdavanja novina.
Obustavljane delatnosti je predviđeno i kada je osnivaču, u prethodnih godinu dana, račun blokiran duže od 90 dana.
Osnivači imaju godinu dana po stupanju zakona na snagu da visinu kapitala usklade sa ovim odredbama.
Kazne su predviđene i za distributere, a povećane su takođe za 20 puta. Oni koji bez opravdanog razloga odbiju da distribuiraju nečije dnevne novine, moraće da plate kaznu od dva do 20 miliona dinara.
Ranije se ovaj prestup kažnjavao sa 100.000 do milion dinara.
Izmene i dopune zakona o javnom informisanju utvrđene su na sednici Vlade u četvrtak, a Skupština će ih razmatrati na sednici koja počinje u četvrtak, 16. jula.
(Beta)
