Miljurko Vukadinović, pesnik, esejista, prozni pisac, antologičar i prevodilac, preminuo je u ponedeljak uveče, saopštili su iz Udruženja književnika Srbije.

Rođen je 1953. u Gornjem Svarču kod Blaca. Pisao je na srpskom i rumunskom jeziku. Dela su mu prevođena na mnoge jezike, a poezija svrstana u značajne antologije u zemlji i inostranstvu.

Objavio je zbir­ke pe­sa­ma na srp­skom: Slo­bod­no Sre­do­ze­mlje (1977), Splav pro­ki­šnja­va (1979), Knji­ga ži­vih sa­svim (1981), Polj­ski ra­do­vi (1984), Kap ru­mun­ske kr­vi (1985), Vo­dje­zdik (1986), Vo­dje­zdik (2) (1987), Vo­de­na re­pu­bli­ka (1989), Či­ni i ku­či­ne (1990), Svo­je vo­de go­spo­dar (1992), Ame­ri­ka je neo/bra­đen vi­no­grad (2004), Ep o Šlji­va­me­šu (2007), Uho­đe­nje Vi­šnji­ća Fi­li­pa (2008)... Ro­man: Lov­ci na pu­ko­ti­ne (1995); An­to­lo­gi­je: Zvu­ci i ko­me­ša­nja (No­vi­je pe­sni­štvo u Sr­bi­ji) (1989); Stu­di­je: Pri­bli­ža­va­nja (Ogle­di o ro­ma­nu kod Sr­ba u Ru­mu­ni­ji) (1993), Fi­zič­ka knji­ga (25 go­di­na fi­zi­zma) (2007)...

Pre­veo je više od tri­de­set knji­ga i dve an­to­lo­gi­je. Nje­go­va po­e­zi­ja i pro­za pre­vo­đe­na je na de­se­tak svet­skih je­zi­ka, a po­e­zi­jom je pri­su­tan u naj­zna­čaj­ni­jim an­to­lo­gi­ja­ma u ze­mlji i ino­stran­stvu. Do­bit­nik je broj­nih do­ma­ćih i me­đu­na­rod­nih na­gra­da za po­e­zi­ju, pro­zu i pre­vo­đe­nje. Bio je urednik tribine "Francuska 7" Udruženja književnika Srbije.

Mesto i vreme sahrane biće naknadno saopšteni.

(Mondo/Blic)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.