Jovana Bakula, zamenica marketing menadžera poznate modne kompanije P.S. Fashion u obraćanju uživo iznela je optužbe za mobing na račun firme za koju radi, što je pokrenulo priču o porastu psihičkog nasilja u pogoršanim uslovima rada tokom pandemije u Srbiji.
Menadžerka firme P.S. Fasion iz Čačka iznela je podatke da je jedna zaposlena iz ove firme na bolovanju zbog psihičke neuravnoteženosti usled stresa, da je druga dala otkaz zbog ogromnog pritiska, da je dvoje kolega dobilo otkaz pod nerazjašnjenim okolnostima i da su mnoge kolege premeštene na druge pozicije.
Ovim povodom, rukovodstvo firme P.S.Fasion odgovorilo je novinarima MONDA da ništa od navedenog nije tačno, da firma jeste pretprela finansijske gubitke i da je moguće da su zaposleni zbog toga u strahu od otkaza, ali da nema reči o mobingu.
S tim u vezi u četvrtak je tokom dana veliku pažnju izazvalo i javno obraćanje direktorke marketinga u toj firmi Jelene Karanac, koja je na bolovanju zbog, kako je rekla, velikog stresa. Ona je detaljno govorila o svom lošem psihičkom stanju, slomljenom samopoudzanju, osporenom integritetu...
Koliko je status zaposlenih u Srbiji pogoršan, da li se najava otkaza smatra mobingom i koliko su česte zloupotrebe ovog prava, za MONDO su odgovorili pravnici iz advokatske kancelarije Brkić, koji se bave ovom oblašću.
Najčešće optužbe za mobing dolaze iz delatnosti trgovine, usluga i bankarstva, ali je činjenica da mobinga ima svuda, kažu iz advokatske kancelarije Brkić.
"To zapravo psihološki teror u poslovnom životu. Kod nas je mobinog prvi put regulisan Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu 2010.godine. Postoji nekoliko vrsta mobinga, a to su ekonomski, politički, kada se vređa lično dostojanstvo i slično".
Pod mobingom se podrazumeva potcenjivanje radnog učinka, zadavanje kratkih rokova, nametanje puno dnevnih obaveza, ali takođe i kada se zaposlenom ne dodeljuju nikakvi poslovi, odnosno dodeljivanje neadekvatnih poslova za tu poziciju.
"To su zatim sključivanje iz razgovora, davanje nepotpunih instrukcija, isključivanje sa zajedničkih sastanaka. Pod mobingom se podrazimeva i širenje tračeva, ponižavanje, ismejavanje zaposlenog, "sumnje“ u mentalno zdravlje, izolovanje zaposlenog. To može da bude i seksualno uznemiravanje, pokušaji neželjenog i nepristojnog odnosa", kažu naši sagovornici.
Izazivanje kontinuranog stresa najčešće pretnjama otkazom ili premeštanjem sa jednog na drugo radno mesto, takođe se ubrajaju u mobing.
"Ekonomski mobing se sprovodi kada poslodavac želi da se reši određenog broja zaposlenih, i pokušava da pronađe način kako da zaposleni dobije otkaz. Time se poslodavac oslobađa obaveza koje bi imao ako bi sam dao otkaz zaposlenom, kao što su isplate otpremnina", kažu advokati.
Ipak, ne smatra se da je svako "šikaniranje" mobing, jer jedan međusobni konflikt na poslu nije dovoljan.
"Po pravilu to mora da se ponavlja duže vreme, prihvaćeno u praksi je šest meseci. Osim toga, gleda se da li postoji krajnji cilj, a to je da se zaposlenom može dati otkaz ili da usled pritiska sam da otkaz. Podrazumeva to da se moralno ponižava druga osoba sa ciljem ugrožavanja ugleda i sa krajnjim ciljem da se primora da sama napusti posao", objašnjavaju iz kancelarije Brkić.
Mobing se često meša sa povredama nekih drugih prava koja se regulišu Zakonom o radu i Zakonom o zabrani diskriminacije.
"Zato su posebnim pravilnikom predviđena ponašanja koja nisu mobing, da bi se napravila jasna razlika. To su na primer neisplata zarade ili nezakonit otkaz, što su povrede Zakona o radu, dok je recimo pravljenje razlike na osnovu pola zapravo povreda Zakona o zabrani diskriminacije".
Od kada je pravilnik kojim se reguliše mobing u Srbiji donet, bilo je dosta prijava, ali i pokušaja zloupotrebe zakona.
"Zloupotreba mobinga je česta, na primer kada zaposlenih pomisli da mu preti otkaz, pa iz materijalnih razloga prijavi da je u pitanju mobing. Ima i onih koji traže zaštitu od mobinga, a ustvari se radi o nekim drugim odnosima koji se ne ubrajaju pod ovo delo", kažu advokati za MONDO.
Dokazivanje mobinga može da bude teško jer se često odvija u direktnom kontaktu dve strane, bez svedoka i dokaza.
Posebno je važno naglasiti zašto korišćenje tonskih i video zapisa nije moguće.
"Ako se zaposleni odluči na pokretanje sudskog postupka mora imati dobre dokaze kojim će potkrepiti svoje navode u tužbi. Kao dokazi mogu poslužiti pisani dokumenti, komunikacija, mejlovi, sms poruke, ali i medicinska dokumentacija, koja pokazuje narušeno zdravlje zaposlenog. Korišćenje tonskih i video zapisa u dokaznom postupku nije moguće jer neovlašćeno snimanje drugih lica predstavlja krivično delo i time je nezakonito kao sredstvo dokazivanja", kažu naši sagovornici.
Zaposleni koji smatra da je zlostavljan treba najpre da podnese poslodavcu zahtev za zaštitu od zlostavljanja. Ukoliko posredovanje ne uspe, može se podneti tužba nadležnom višem sudu.
"Naravno, izuzetak od obaveznog pokušaja internog rešavanja je u slučaju kada se za zlostavljanje tereti sam poslodavac ili odgovorno lice kod poslodavca, i tada može odmah da bude podneta tužba sudu. Ne treba zaboraviti da pravo na podnošenje zahteva za zaštitu od zlostavljanja kod poslodavca zastareva u roku od šest meseci od dana kada je zlostavljanje učinjeno", kažu za MONDO iz advokatske kancelarije Brkić.
Dok traje postupak zaštite, zaposleni ne može dobiti otkaz ugovora o radu niti njegov položaj može biti otežan. Ako se strane u posredovanju ne sporazumeju, sledeći korak može biti tužba sudu. U tom slučaju, poslodavac često trpi zbog toga što sudski sporovi povodom mobinga usporavaju celokupan rad i poslovanje, a može biti narušen i ugled firme, naročito objavljivanjem presude u javnim glasilima.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
