Skupština razmatra predlog da đaci polažu malu maturu na kraju osmog razreda. Uvođenje male mature podelilo poslanike, ali i prosvetne radnike
Đaci će za dve godine polagati malu maturu na kraju osmog razreda, ukoliko Skupština Srbije da zeleno svetlo na Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Na uvođenje završnog ispita u osmogodišnje školovanje različito gledaju predstavnici vlasti i opozicije, a vraćanje male mature u škole podelilo je i prosvetnu struku.
Predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta Desanka Radunović objašnjava za "Press" da nema razloga za zabrinutost jer bi mala matura u početku bila veoma slična kvalifikacionom ispitu.
"Jedina razlika je što bi ovu proveru znanja morali da prođu svi učenici, bez obzira na to koju srednju školu nameravaju da upišu.
Kvalifikacioni ispit sada polažu samo oni đaci koji upisuju gimnazije i srednje stručne škole, dok se u trogodišnje škole upisuju samo na osnovu uspeha.
Znači, ideja je da se sadašnji kvalifikacioni ispit pretoči u završni ispit ili malu maturu. Ali, s tom razlikom što dete neće moći da bira da li će da polaže ovaj ispit, već će mala matura bila obavezna za sve đake koji završavaju osmi razred osnovne škole.
Mala matura bi u početku bila veoma slična kvalifikacionom ispitu, a onda bi se postepeno menjala i nadograđivala", ističe Radunovićeva.
Ona kaže da je Nacionalni prosvetni savet već usvojio obrazovne standarde za kraj osnovnog obrazovanja i da će na osnovu njih biti koncipirane oblasti koje će đaci polagati na maloj maturi.
"Đaci bi, kao i do sada, tačno znali šta je ono što moraju da nauče, odnosno koji je minimalni prag znanja potreban da bi položili završni ispit.
Mala matura bi našim učenicima davala sertifikat o završenom osnovnom obrazovanju, a istovremeno bi služila kao kvalifikacioni ispit za selekciju kandidata za upis u srednju školu", navodi Radunovićeva.
Nacionalni prosvetni savet još nije raspravljao o pojedinostima vezanim za polaganje male mature, pa nije poznato šta će biti s onim đacima koji ne uspeju da polože završni ispit.
Pred poslanicima se nalaze predlozi dva prosvetna zakona - Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Predlog zakona o udžbenicima.
Novina koju predviđa Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja je polaganje male mature. Slične modele provere znanja osnovaca sprovode, osim Velike Britanije, Slovenija, Mađarska i skandinavske zemlje.
Nastavnica Ljiljana Novaković iz Saveza učitelja upozorava da će našim đacima biti teško da polažu malu maturu jer i dalje uče po zastarelim i preobimnim nastavnim planovima i programima.
"Prvo moramo da promenimo nastavne planove i programe. To je prvi uslov za bilo koje testiranje znanja naše dece. Nažalost, naši đaci i dalje uče gomilu nepotrebnih stvari koje ih ne pripremaju ni za dalje školovanje ni za budući posao", kaže Novakovićeva.
Da mala matura nije pedagoški opravdana i da joj zato nije mesto u osnovnim školama smatra i učitelj u beogradskoj OŠ "Kralj Petar Prvi" Miroslav Marinković.
"Mala matura koncipirana tako kako jeste nije merodavan pokazatelj znanja. Isto kao i kvalifikacioni ispit, ostavlja mogućnost za zloupotrebu.
Ministarstvo prosvete je pokazalo da ne može da spreči prepisivanje. Smatram da treba ukinuti i kvalifikacione ispite. Naša deca imaju svoje diplome, svoje đačke knjižice u kojima je evidentiran njihov uspeh u prethodnom školovanju", kaže Marinković.
U Ministarstvu prosvete nisu hteli da razgovaraju na temu uvođenja male mature u osmogodišnje školovanje "sve dok je zakon u proceduri".
(MONDO)
Na uvođenje završnog ispita u osmogodišnje školovanje različito gledaju predstavnici vlasti i opozicije, a vraćanje male mature u škole podelilo je i prosvetnu struku.
Predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta Desanka Radunović objašnjava za "Press" da nema razloga za zabrinutost jer bi mala matura u početku bila veoma slična kvalifikacionom ispitu.
"Jedina razlika je što bi ovu proveru znanja morali da prođu svi učenici, bez obzira na to koju srednju školu nameravaju da upišu.
Kvalifikacioni ispit sada polažu samo oni đaci koji upisuju gimnazije i srednje stručne škole, dok se u trogodišnje škole upisuju samo na osnovu uspeha.
Znači, ideja je da se sadašnji kvalifikacioni ispit pretoči u završni ispit ili malu maturu. Ali, s tom razlikom što dete neće moći da bira da li će da polaže ovaj ispit, već će mala matura bila obavezna za sve đake koji završavaju osmi razred osnovne škole.
Mala matura bi u početku bila veoma slična kvalifikacionom ispitu, a onda bi se postepeno menjala i nadograđivala", ističe Radunovićeva.
Ona kaže da je Nacionalni prosvetni savet već usvojio obrazovne standarde za kraj osnovnog obrazovanja i da će na osnovu njih biti koncipirane oblasti koje će đaci polagati na maloj maturi.
"Đaci bi, kao i do sada, tačno znali šta je ono što moraju da nauče, odnosno koji je minimalni prag znanja potreban da bi položili završni ispit.
Mala matura bi našim učenicima davala sertifikat o završenom osnovnom obrazovanju, a istovremeno bi služila kao kvalifikacioni ispit za selekciju kandidata za upis u srednju školu", navodi Radunovićeva.
Nacionalni prosvetni savet još nije raspravljao o pojedinostima vezanim za polaganje male mature, pa nije poznato šta će biti s onim đacima koji ne uspeju da polože završni ispit.
Pred poslanicima se nalaze predlozi dva prosvetna zakona - Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Predlog zakona o udžbenicima.
Novina koju predviđa Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja je polaganje male mature. Slične modele provere znanja osnovaca sprovode, osim Velike Britanije, Slovenija, Mađarska i skandinavske zemlje.
Nastavnica Ljiljana Novaković iz Saveza učitelja upozorava da će našim đacima biti teško da polažu malu maturu jer i dalje uče po zastarelim i preobimnim nastavnim planovima i programima.
"Prvo moramo da promenimo nastavne planove i programe. To je prvi uslov za bilo koje testiranje znanja naše dece. Nažalost, naši đaci i dalje uče gomilu nepotrebnih stvari koje ih ne pripremaju ni za dalje školovanje ni za budući posao", kaže Novakovićeva.
Da mala matura nije pedagoški opravdana i da joj zato nije mesto u osnovnim školama smatra i učitelj u beogradskoj OŠ "Kralj Petar Prvi" Miroslav Marinković.
"Mala matura koncipirana tako kako jeste nije merodavan pokazatelj znanja. Isto kao i kvalifikacioni ispit, ostavlja mogućnost za zloupotrebu.
Ministarstvo prosvete je pokazalo da ne može da spreči prepisivanje. Smatram da treba ukinuti i kvalifikacione ispite. Naša deca imaju svoje diplome, svoje đačke knjižice u kojima je evidentiran njihov uspeh u prethodnom školovanju", kaže Marinković.
U Ministarstvu prosvete nisu hteli da razgovaraju na temu uvođenja male mature u osmogodišnje školovanje "sve dok je zakon u proceduri".
(MONDO)
