Srbija bi polovinom ove godine, tačnije 1. juna 2021. trebalo da dobije nov Zakon o zdravstvenom osiguranju, a tim povodom u toku je javna rasprava o Nacrtu koji sadrži izmene i dopune ovog dokumenta.
Ovim dokumentom prvi put u pravne propise u Srbiji biće uvedena definicija retkih bolesti, trudnice će zbog sprečenosti da rade ostvariti pravo na naknadu bez obzira na to da li su im uplaćeni doprinosi, a pacijenti više neće morati da dostavljaju potvrdu o bolovanju poslodavcu, već će to umesto njih, elektronskim putem raditi izabrani lekar.
Ako se ovaj dokument usvoji, više ne bi trebalo poslodavac da vrši obračun naknada zarada, već će to raditi Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), koji sada to samo kontroliše.
Javna rasprava je počela 4. februara i trajaće do 28. februara. U njoj mogu da učestvuju predstavnici državnih organa, javnih službi, predstavnici zdravstvenih ustanova, stručna javnost, udruženja i drugi zainteresovani učesnici.
Definicija, pa registar osoba obolelih od retkih bolesti
Kako se navodi u obrazloženjima predloženih rešenja za donošenje novog Nacrta, ukazala se potreba za daljim unapređenjem sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja, a koja se ogleda u odgovarajućim rešenjima koja se odnose na ostvarivanje prava na naknadu zarade usled privremene sprečenosti za rad usled bolesti ili povrede, te se njime predlažu nova rešenja kojima se olakšava ostvarivanje tog prava osiguranicima, kao i samim poslodavcima.
"Jedno od rešenja sadržano u Nacrtu zakona je i uvođenje definicije retkih bolesti po prvi put u pravne propise u Republici Srbiji. Naime, uvođenje pomenute definicije je sprovođenje jedne od aktivnosti Programa za retke bolesti u Srbiji za period 2020-2022. godine sa Akcionim planom. U cilju sprovođenja pomenute aktivnosti, Radna grupa za praćenje i koordinisanje implementacije Programa za retke bolesti jednoglasno je zauzela stav da se retke bolesti definišu na način naveden u Nacrtu zakona", navodi se u obrazloženju predloženih rešenja za novi Nacrt.
Definicija retkih bolesti je, inače, osnov da Srbija dobije i registar lica obolelih od njh.
"Kako je pomenuta definicija osnov, pre svega, za formiranje registra lica obolelih od retkih bolesti, koji će omogućiti sagledavanje učestalosti, rasprostranjenosti, trajanja, ishoda, demografskih, kliničkih i drugih karakteristika lica obolelih od retkih bolesti, neophodno je da pomenuta definicija bude deo rešenja sadržanih u Nacrtu zakona", stoji u obrazloženju.
Inače, retke bolesti su one bolesti koje pogađaju manje od pet lica na 10.000 stanovnika.
Ako Nacrt bude usvojen, trudnice će ostvarivati sva prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, bez obzira na to da li su im uplaćeni doprinosi ili ne.
"Predloženo je da osiguranice u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, bez obzira na to da li je uplaćen dospeli doprinos, dakle i pravo na naknadu zarade zbog privremene sprečenosti za rad, a što nije slučaj prema važećem rešenju.
Naime, prema važećem rešenju, u slučaju kada nisu uplaćeni dospeli doprinosi za zdravstveno osiguranje, osiguranica, u skladu sa posebnim zakonom, može ostvariti pravo na zdravstvenu zaštitu i prava na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite", objašnjeno je u obrazloženju.
Lekar šalje poslodavcu potvrdu o bolovanju
U Zakonu bi trebalo da bude izmenjen član 17, koji se odnosi na potvrde o bolovanju. Naime, predloženo je da osiguranik, odnosno član njegove porodice ne dostavlja potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad poslodavcu, već će tu informaciju elektronskim putem dostavljati izabrani lekar poslodavcu.
"Članom 17. Nacrta predlaže se brisanje određenih odredaba u Zakonu o radu, a kojom je bila propisana dužnost zaposlenog (osiguranik) da poslodavcu dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u roku od tri dana, s obzirom na to da se ovim nacrtom predlažu nova rešenja baš u pogledu te obaveze zaposlenog. Umesto njega, uz njegovu saglasnost, informaciju o privremenoj sprečenosti za rad, poslodavcu elektronskim putem će dostavljati izabrani lekar", navodi se u Nacrtu.
Takođe, poslodavac više neće obračunavati naknade zarade, već će to radi Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), koji je do sada vršio tu kontrolu obračuna, na osnovu podataka o uplaćenim porezima i doprinosima za tog osiguranika, a koje dobija službenim putem od Poreske uprave.
"Taj obračun, kao i samu naknadu zarade, kako je predloženo, Republički fond za zdravstveno osiguranje dostavlja, odnosno uplaćuje poslodavcu u kraćem roku (15 dana), u odnosu na važeće rešenje (30 dana). Na taj način izbegnuto je dvostruko vršenje obračuna naknade zarade i čitav postupak je pojednostavljen", navodi se u obrazloženju predloženih rešenja za novi Nacrt Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Postojeći Zakonu o zdravstvenom osiguranju primenjuje se od 11. aprila 2019. godine.
Po okončanju postupka javne rasprave Ministarstvo zdravlja analiziraće sve sugestije učesnika u javnoj raspravi i sačiniti izveštaj u roku od 15 dana od dana okončanja javne rasprave.
Nov Zakon stupio bi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivao bi se od 1. juna 2021. godine.
(Mondo/Telegraf.rs)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
