Poruke, slike i snimci koje svakodnevno šaljemo preko najpoznatijih mobilnih aplikacija čuvaju se na više mesta nego što pretpostavljamo.

Ko sve ima uvid u poruke koje šaljete preko aplikacija, da li je "špijunaža" od strane gotovo svih kompanija sve češća, za MONDO odgovara IT stručnjak i programer mobilnih aplikacija u Srbiji i inostranstvu Ivan Babović. 

Kada nemamo nečiji broj telefona, najčešće je prva opcija da se ovaj kontakt pronađe preko Instagrama ili Messenger aplikacija. I jedna i druga aplikacija imaju više od milijardu trenutnih korisnika.

"Moramo u svakom trenutku da budemo svesni da će ove kompanije u svakom trenutku znati vaš broj telefona, IP adresu i sve sadržaje koje ste objavili. Osim toga, dostupan im je sav sadržaj koji se nalazi u našem telefonu i uključuje fotografije i snimke. Zabeleženo je čak koje video zapise ste samo gledali, na koju Wi-Fi mrežu ste pristupili, ali i sitnice, kao što su kad ste punili bateriju", kaže Ivan Babović.

Sve linkove, odnosno internet stranice koje ste podelili na ovim aplikacijama ili putem direktnih poruka, kompanija Facebook čuva. Ova kompanija kupila je jednu od najpopularnijih aplikacija WhatsApp, koju koristi više od milijardu i po ljudi.

"Nakon nekog perioda, objavljeno je da će WhatsApp deliti svoje podatke sa društvenom mrežom Facebook. To pre svega uključuje umreženost aplikacija, u smislu kada ste ih zadnji put koristili i koliko vremena provodite koristeći ih. Iako mnoge kompanije tvrde da ne čuvaju podatke na svojim serverima, ne možemo da budemo sigurni da je tako", kaže Babović. 

Viber je takođe jedna od najpopularnijih aplikacija za pozive i tekstualne poruke. To je i dovelo do stvaranja nekoliko softvera koja su kompatibilna sa Viberom i služe za prisluškivanje razgovora.

"Naime, kompanije za razvoj ovih softvera su ovo namenile pre svega roditeljima kako obi mogli da prate svoju decu i šta ona razmenjuju preko aplikacija. Ipak, ova opcija je zloupotrebljena. Na ovaj način neko može da prati tuđu komunikaciju na Viberu, bez obzira da li se ona odvija na mobilnom telefonu ili kompjuteru", kaže IT stručnjak. 

Aplikacije Signal, Telegram i Skype nedavno su doživeli snažan skok broja novih korisnika.

"Signal se koristi jer poruke mogu biti podešene da se samounište i mogu se slati anonimno. Telegram je aplikacija koja ima opcije za samouništavanje poruka, vraćanje poslatih poruka i retroaktivno brisanje celih konverzacija. Međutim, zaštita sa oba kraja nije automatski uključena. Skype je odavno poznat, ali nedavno je zabeležen ponovni porast broja korisnika", kaže Babović. 

Pored svega toga, sve češće se upozorava da je došlo i do masovne pojave da, osim kompanija, sve veći broj zaposlenih špijinira svoje zaposlene preko aplikacija. 

"Veliki broj poslodavaca u Srbiji koji koristi neke od aplikacije za nadzor zaposlenih i time krši Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. To se radi preko platforme za konferencijske pozive, aplikacije za za praćenje vremena, aplikacije koje omogućavaju monitoring uređaja", kaže IT stručnjak.