Trenutno u Beogradu postoji oko 650.000 registrovanih vozila i taj broj se neprestano povećava. Kada tome dodamo vozila sa strane iz drugih gradova, jasno je zbog čega je parking goruće pitanje i zašto bi uskoro moralo da dobije rešenje, kažu stručnjaci za saobraćaj.

U gradskoj upravi smatraju da je najveći nedostatak parking mesta u Beogradu u centru grada, jer većina zgrada datira iz perioda kada se nisu gradile podzemne garaže, kao što je to danas obaveza svakog investitora. Ipak, nedostatak mesta postoji u gotovo svim opštinama u glavnom gradu, kaže za MONDO Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta i član komiteta za bezbednost saobraćaja.

PODZEMNE GARAŽE SU REŠENJE?

Grad je usvojio Plan detaljne regulacije javnih garaža, koji predviđa 56 lokacija za njihovu gradnju. Projektnoj dokumentaciji za četiri javne garaže biće pridodate još dve.

"To je garaža u Fruškogorskoj, koja treba da reši problem parkiranja oko Kosančićevog venca i iznad Karađorđeve ulice. Druga je u Vlajkovićevoj, koja bi trebalo da reši parkiranje u Kosovskoj i Svetogorskoj. U planu je gradnja garaže u Skerlićevoj ulici, kako bi se uredilo parkiranje u neposrednom okruženju Hrama Svetog Save. Od gradnje garaže u Vasinoj se najverovatnije odustalo", kaže gradski urbanista Marko Stojčić.

Bio je predlog da se ispod Studentskog trga napravi garaža, u Ulici Strahinjića Bana podzemna garaža i to bi delimično rešilo probleme u ovom delu grada, kaže za MONDO Vujanić. 

"Samo u centru Beograda nedostaje oko 12.000 parking mesta. Zato je potrebno još ukupno 10 velikih parking garaža. Treba da bude ostvareno javno privatno partnerstvo i dozvoljeno da se u javne garaže odvoze i nepropisno parkirana vozila", smatra Vujanić.

NAPLAĆIVANJE ULASKA U CENTAR GRADA?

Podseća da je centar grada "biznis zona", zbog čega ne bi trebalo da tu bude parkiran veliki broj automobila, ali da često ne postoji drugi izbor za parkiranje.

"Naplaćivanje ulaska vozila u centar grada bi trebalo da bude omogućeno, kao što je slučaj u pojedinim evropskim zemljama. To ne bi značilo potpuno zatvaranje centra grada za vozila. Samo bi se ulazak naplaćivao i ko plati, može da se vozi. To bi sigurno poboljšalo stanje u centru grada", kaže Vujanić.

Prema njegovim rečima, mora da se pristupi sistemskom i dugotrajnom rešenju, za koje će trebati vreme da se ostvari. 

"Ako se u budućnosti skloni 10.000 vozila sa parkinga na ulici, dobili bismo mnogo prostora na saobraćajnicima, samo zato što ne bismo imali zauzete kolovoze. Ipak, ako bi se sada počelo sa rešenjem, ne treba da očekujemo da se to ostvari za vreme kraće od tri godine", kaže Vujanić. 

PROBLEM I VAN CENTRA

On takođe podseća da prilikom pronalaženja rešenja za parking u centru grada, ne treba zaboraviti ostale beogradske opštine.

"Tu je takođe često nepropisno parkiranje zbog nedostataka mesta, ali se ne kontroliše strogo kao u centru. Osim većeg broja parking mesta, potrebno je regulisati nelegalni parking rešenjima kao što su visoki ivičnjaci", kaže Vujanić.

VLASNICI DA OSLOBODE MESTA

Još jedno od rešenja osim javnih garaža jeste da parking bude slobodan, a ne da bude "rezervisan" za vlasnika.

"Po Zakonu o planiranju i izgradnji ,svaka zgrada koja se zida mora da ima i određeni broj parking mesta. Dakle, ako ima 100 stanova, potrebno je da naprave 100 parking mesta. To sada nije slučaj, iako naselja koja su stambena moraju da imaju svoja parking mesta za svaki stan. Zato su slobodna mesta jedno od rešenja", kaže naš sagovornik.

ATRAKTIVAN JAVNI PREVOZ, A NE BICIKL

Poboljšanje javnog prevoza sa dobrim sajalištima u zonama grada moglo bi da smanji broj vozila. Tu su zatim atraktivni prevozi, kao što su otvoreni autobusi ili turistički vozići. 

"Iako mnogi najavljuju da će se promovisati biciklizam, to nije dobro rešenje za Beograd, već za ravničarske predele, poput Novog Sada. Za Beograd bicikl ne može biti zamena za automobil", smatra Vujanić. 

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.