Dok muzičari čiste trube za Sabor u Guči, kafedžije su već "na položaju" i spremaju "instant kafane" da dočekaju goste.
Po baštama u Guči, među georginama i šebojem, dozreva paradajz i meštanima se ova vrela subota zgodno namestila da prekreče sobe ili ispucalu fasadu, kako bi u prinovljenom ruhu dočekali sedmicu koja dolazi.
Na redu je 49. Dragačevski sabor trubača (od 5. do 8. avgusta) koji će njihovo naselje još jednom učiniti najčuvenijim selom na svetu.
"Sabor je najveći trubački festival, treći festival etnomuzike i jedan od 15 vrhunskih festivala u svetu uopšte", kaže Slobodan Jolović, predsednik Saborskog odbora i opštine Lučani.
Do te se tačke, evo, putovalo skoro poluvekovnom stazom i domaćini su naumili da sledeći, 50. sabor, pretvore u trubački mundijal.
Već naredne srede, 5. avgusta, kad zvanično počinje 49. sabor, objaviće vreme održavanje one tamo, jubilarne trubačke smotre, dvoumeći se između dva termina: od 3. do 13, ili od 13. do 23. avgusta 2010. godine.
"Na tom saboru organizovaćemo takmičenje za prvu trubu sveta, sa 15 orkestara iz 15 država. Srbiju će predstavljati pobednik ovog sabora", navodi Jolović.
To će, nema razgovora, još zanimljivijim učiniti ovogodišnje nadmetanje trubača na pozornici kraj Belice gde će 8. avgusta po podne zvuke odmeriti šesnaest najboljih trubačkih kapela u Srbiji.
Pre njih, međutim, na scenu ovogodišnjeg sabora prvi su, po običaju, izašli igrači iz drugog plana. Dakle, krčmari.
Juče su, jutrom, s kamiona istovarali arnjeve i montažne skele gradeći šatre, koje je novinar londonskog "Gardijana", Gert Kartrajt, u jednoj reportaži iz Guče vrlo otmeno nazvao – instant restoranima.
"U tom smislu ja sam prvoborac, ovo mi je 41. sabor na kome će držati šatru", pripoveda za "Politiku" Velizar Radulović Rus (54), krčmar iz Čačka.
Sreli smo se u središtu Guče i pre nego što produži, kako bi oposlio štogod, priča nam o starim danima:
"Pokojni otac Velisav nije držao šatru samo na prvom saboru, kasnije je bio redovan. Ja nastavljam tradiciju Radulovića na saborima."
Priseća se da je pod svojom šatrom u Guči još 1991. godine ugostio princezu Jelisavetu Karađorđević, što mu se urezalo za čitav život ("Prihvatila se kajmaka, pogače i slatkog kupusa, kao da je bilo juče"), ali još ne zna šta će sutra, kakve cene da odredi za sabor koji dolazi.
"Videću od drugih krčmara, kako budu oni tako i ja. Ukiselio sam tonu i po kupusa, pripremio 50 jagnjadi i 30 prasića."
Kupus je, kaže, plaćao osam dinara, juneće mesto je 480, suva rebra i slanina po 380, živa mera prasadi 200 dok su jagnjad, zanimljivo, jeftinija (180 dinara). Videćemo koliko će to koštati na saborskoj trpezi.
Najpoznatiji gučki kafedžija, Predrag Broćić Dačo (74), juče bejaše otišao poslom pa su novinari, za jutarnjom kafom na terasi, zatekli njegovog zeta Darka Mudrinića (52).
Hvali Guču, ali živi u Beogradu, došao je na ispomoć oko sabora, i već zna ko će da budu stanovnici vrhunskih soba i apartmana na spratu kafane "Kod Dača" u Guči.
"Juče je iz Atine zvao Željko Obradović i potvrdio dolazak sa svojim gostima. On je sve sobe rezervisao još u decembru, u njima je bio i na prošlom saboru", reče Mudrinić.
Prvi košarkaški trener Evrope i danas najpoznatiji Čačanin u svetu, lane je iz Grčke u Guču poveo i dvojicu prijatelja, advokata, a sad će i oni povesti neke svoje znance podno Akropolja.
Apartman ima i džakuzi, klima i Internet se podrazumevaju, a noćenje s doručkom košta od 4.000 do 6.000 dinara po čoveku. Znači, isto kao lane.
"I ostale cene u kafani biće kao na prošlogodišnjem saboru", dodaje Mudrinić.
Podsetnik kaže da je u ovo doba 2008. godine pod šatrama kilogram prasetine koštao 800, jagnjetine 1.200, ćasa svadbarskog kupusa 250, pivo i sok po 150, litar vina 750 dinara. Ali, cene su ovde promenljiva kategorija, često im se dogodi da ne prežive ni jedan dan, ni prvu noć.
Gučani se, poslednjih leta, sve lakše odlučuju da izdaju sobe u saborske dane, otkrivši da je to lekovito za kućnu kasu.
U središtu Guče prenoćište u dvokrevetnoj sobi, kakvih je većina, košta 25 evra po gostu i mnoge su već rezervisane.
Za mlađi svet i tanji džep biće dobar i kamp u dvorištu osnovne škole u Guči ili konak kod nekog seljaka u blizini. Može da bude malo dalje no jevtinije nekoliko evra, a ne gubi se mnogo na renomeu jer je u Guča pola selo pola varošica.
Poslednji popis stanovništva, s početka ovog veka, veli da je u varošici Guča bilo 2.022, a u selu istog naziva sledećih 2.010 žitelja.
Domaćini, doduše "odokativno", za ovaj sabore predskazuju posetu od oko pola miliona duša, među njima i 30.000 stranih državljana, što će još jednom posvedočiti o privlačnosti i majstorstvu srpskih trubača.
Stranci će, usput, moći da vide još koju tačku dragačevskog krajolika jer je upravo njima namenjen autobus na kurblu, star tačno sedam decenija. Obreo se juče kraj Spomenika trubaču u Guči, sa šarmantnom posadom: vlasnik i vozač je Branko Dragojević (72), iz Mislođina kod Obrenovca, a Rada i Maja vredno obavljaju uloge "voditeljki kroz Dragačevo".
Nadahnuti vozač ovog čuda tehnike glumio je onomad, sa svojom "pragom", u filmu i TV seriji "Ranjeni orao" i ukrašenu skalameriju pokreće na kurblu. Tvrdi da je od Beograda do Guče (165 kilometara) stigao za pet sati i poziva se na dve rečene svedokinje.
"Autobus iz 1939. godine još ima prvi motor koji troši 30 litara benzina, prima 20 putnika, a u vozača nemojte sumnjati. Nedavno su mi dozvolu produžili za još tri godine", kaže Dragojević za "Politiku".
Kurblaš će za vreme ovog sabora opsluživati goste agencije "Guča trevel". Ili, po naški, al’ zamalo: "Guča trans".
(MONDO)
Na redu je 49. Dragačevski sabor trubača (od 5. do 8. avgusta) koji će njihovo naselje još jednom učiniti najčuvenijim selom na svetu.
"Sabor je najveći trubački festival, treći festival etnomuzike i jedan od 15 vrhunskih festivala u svetu uopšte", kaže Slobodan Jolović, predsednik Saborskog odbora i opštine Lučani.
Do te se tačke, evo, putovalo skoro poluvekovnom stazom i domaćini su naumili da sledeći, 50. sabor, pretvore u trubački mundijal.
Već naredne srede, 5. avgusta, kad zvanično počinje 49. sabor, objaviće vreme održavanje one tamo, jubilarne trubačke smotre, dvoumeći se između dva termina: od 3. do 13, ili od 13. do 23. avgusta 2010. godine.
"Na tom saboru organizovaćemo takmičenje za prvu trubu sveta, sa 15 orkestara iz 15 država. Srbiju će predstavljati pobednik ovog sabora", navodi Jolović.
To će, nema razgovora, još zanimljivijim učiniti ovogodišnje nadmetanje trubača na pozornici kraj Belice gde će 8. avgusta po podne zvuke odmeriti šesnaest najboljih trubačkih kapela u Srbiji.
Pre njih, međutim, na scenu ovogodišnjeg sabora prvi su, po običaju, izašli igrači iz drugog plana. Dakle, krčmari.
Juče su, jutrom, s kamiona istovarali arnjeve i montažne skele gradeći šatre, koje je novinar londonskog "Gardijana", Gert Kartrajt, u jednoj reportaži iz Guče vrlo otmeno nazvao – instant restoranima.
"U tom smislu ja sam prvoborac, ovo mi je 41. sabor na kome će držati šatru", pripoveda za "Politiku" Velizar Radulović Rus (54), krčmar iz Čačka.
Sreli smo se u središtu Guče i pre nego što produži, kako bi oposlio štogod, priča nam o starim danima:
"Pokojni otac Velisav nije držao šatru samo na prvom saboru, kasnije je bio redovan. Ja nastavljam tradiciju Radulovića na saborima."
Priseća se da je pod svojom šatrom u Guči još 1991. godine ugostio princezu Jelisavetu Karađorđević, što mu se urezalo za čitav život ("Prihvatila se kajmaka, pogače i slatkog kupusa, kao da je bilo juče"), ali još ne zna šta će sutra, kakve cene da odredi za sabor koji dolazi.
"Videću od drugih krčmara, kako budu oni tako i ja. Ukiselio sam tonu i po kupusa, pripremio 50 jagnjadi i 30 prasića."
Kupus je, kaže, plaćao osam dinara, juneće mesto je 480, suva rebra i slanina po 380, živa mera prasadi 200 dok su jagnjad, zanimljivo, jeftinija (180 dinara). Videćemo koliko će to koštati na saborskoj trpezi.
Najpoznatiji gučki kafedžija, Predrag Broćić Dačo (74), juče bejaše otišao poslom pa su novinari, za jutarnjom kafom na terasi, zatekli njegovog zeta Darka Mudrinića (52).
Hvali Guču, ali živi u Beogradu, došao je na ispomoć oko sabora, i već zna ko će da budu stanovnici vrhunskih soba i apartmana na spratu kafane "Kod Dača" u Guči.
"Juče je iz Atine zvao Željko Obradović i potvrdio dolazak sa svojim gostima. On je sve sobe rezervisao još u decembru, u njima je bio i na prošlom saboru", reče Mudrinić.
Prvi košarkaški trener Evrope i danas najpoznatiji Čačanin u svetu, lane je iz Grčke u Guču poveo i dvojicu prijatelja, advokata, a sad će i oni povesti neke svoje znance podno Akropolja.
Apartman ima i džakuzi, klima i Internet se podrazumevaju, a noćenje s doručkom košta od 4.000 do 6.000 dinara po čoveku. Znači, isto kao lane.
"I ostale cene u kafani biće kao na prošlogodišnjem saboru", dodaje Mudrinić.
Podsetnik kaže da je u ovo doba 2008. godine pod šatrama kilogram prasetine koštao 800, jagnjetine 1.200, ćasa svadbarskog kupusa 250, pivo i sok po 150, litar vina 750 dinara. Ali, cene su ovde promenljiva kategorija, često im se dogodi da ne prežive ni jedan dan, ni prvu noć.
Gučani se, poslednjih leta, sve lakše odlučuju da izdaju sobe u saborske dane, otkrivši da je to lekovito za kućnu kasu.
U središtu Guče prenoćište u dvokrevetnoj sobi, kakvih je većina, košta 25 evra po gostu i mnoge su već rezervisane.
Za mlađi svet i tanji džep biće dobar i kamp u dvorištu osnovne škole u Guči ili konak kod nekog seljaka u blizini. Može da bude malo dalje no jevtinije nekoliko evra, a ne gubi se mnogo na renomeu jer je u Guča pola selo pola varošica.
Poslednji popis stanovništva, s početka ovog veka, veli da je u varošici Guča bilo 2.022, a u selu istog naziva sledećih 2.010 žitelja.
Domaćini, doduše "odokativno", za ovaj sabore predskazuju posetu od oko pola miliona duša, među njima i 30.000 stranih državljana, što će još jednom posvedočiti o privlačnosti i majstorstvu srpskih trubača.
Stranci će, usput, moći da vide još koju tačku dragačevskog krajolika jer je upravo njima namenjen autobus na kurblu, star tačno sedam decenija. Obreo se juče kraj Spomenika trubaču u Guči, sa šarmantnom posadom: vlasnik i vozač je Branko Dragojević (72), iz Mislođina kod Obrenovca, a Rada i Maja vredno obavljaju uloge "voditeljki kroz Dragačevo".
Nadahnuti vozač ovog čuda tehnike glumio je onomad, sa svojom "pragom", u filmu i TV seriji "Ranjeni orao" i ukrašenu skalameriju pokreće na kurblu. Tvrdi da je od Beograda do Guče (165 kilometara) stigao za pet sati i poziva se na dve rečene svedokinje.
"Autobus iz 1939. godine još ima prvi motor koji troši 30 litara benzina, prima 20 putnika, a u vozača nemojte sumnjati. Nedavno su mi dozvolu produžili za još tri godine", kaže Dragojević za "Politiku".
Kurblaš će za vreme ovog sabora opsluživati goste agencije "Guča trevel". Ili, po naški, al’ zamalo: "Guča trans".
(MONDO)
