Slobodan Nikolić osnovao NVO za provodadžisanje i rešava probleme "očajnih srpskih domaćina". Kako se Ljubov zaljubila u Cer i Milorada.
Ljubov Obuhova, Ruskinja s kazahstanskim pasošem, energična žena u farmerkama i sa sređenom frizurom, živi na Ceru zbog ljubavi, piše "Politika".
Selo Radovašnica nije naročito ekskluzivno, a još manje Miloradova kuća, verujte mi na reč. Na 22 kilometra od Šapca, put se sužava do oronulog Miloradovog doma na stubovima, taman toliko da se jedva mimoiđu automobil i eventualno moped.
Ispred je parkiran "reno 4", nešto stariji i ulupaniji od onog iz filma "Lov na zeleni dijamant".
Ljubovi se prvih dana činilo da je zaglavljena u kutiji. Zbog Milorada Ivkovića došla je iz velike Rusije u malu Srbiju, 2. januara ove godine.
Predsednik udruženja "Seoski prag" Slobodan Nikolić, lider ove nevladine organizacije osnovane s ciljem da pronađe supruge za neženje u srpskim selima, doveo me je do Radovašnice, kako bi predstavio uspešni srpsko-ruski par.
Slobodan se 11 godina bavi provodadžisanjem od nacionalnog interesa. Osnovao je NVO kako bi oženio oko 250.000 momaka koji čame u srpskim selima.
Priča o očajnim srpskim domaćinima je savršeno jednostavna: momci od 25 do 55 godina gotovo da nemaju šansi da se ožene našim devojkama. Seoske potencijalne mlade hoće u grad po svaku cenu, gradske devojke neće na selo.
Žena iz "Fortune2, beogradske agencije za sklapanje brakova, rekla je nedavno Slobodanu:
"Devojke isključivo traže muževe u centru Beograda. Neće ni da čuju za periferiju."
Pre nego što smo pošli u Radovašnicu, Slobodan nam je otvorio arhivu svog udruženja. Stotinu patrijarhalnih i stidljivih seoskih momaka traže pomoć.
Čovek iz Mačvanskog Metkovića hoće da prepiše svu imovinu budućoj supruzi. Nema predbračnog ugovora – sve ostaje njoj, samo da se useli na imanje.
Slobodan je svestan one narodne "Traži vile oko svoje njive". Ali, vile se ne motaju oko njiva. Dobro, kad neće naše, poželjne su vile iz uvoza.
Onda su u "Seoskom pragu" analizirali koje se žene najbrže navikavaju na naš način života i došli su do rešenja. To su Ruskinje, Ukrajinke i Moldavke. Problem je što su naši muškarci nekada bili na ceni, ali sada su hit Amerikanci, Britanci, Italijani.
"Krivi su i naši momci. Neće da se emancipuju. Nek prodaju jedan hektar, pa nek srede kupatilo. Moraju da budu svesni da devojke iz dalekih zemalja napuštaju svoje domova zbog ekonomske krize. Momci moraju da ulože u ljubav."
Slobodan je pragmatičan. Mogao bi da zgrne pare radeći kao bračni savetnik.
"Kod sklapanja brakova na daljinu, ključan je ekonomski interes. Kasnije prorade emocije."
Pošto moderno provodadžisanje podrazumeva tehnološka znanja, kontakti s Ruskinjama, Ukrajinkama i Moldavkama se obavljaju preko Interneta.
Najnoviji primer devojke koja bi htela da nađe muža u Srbiji preko "Seoskog praga" jeste učiteljica iz neke ukrajinske zabiti, koja radi za platu od 100 dolara. Zgodna plavuša je poslala svoje fotografije sredinom prošlog meseca. Momci, kad vam kažem, odmah u akciju.
Slobodan Nikolić predlaže uvođenje bećarskog poreza za gradske mladiće i devojke koji ne žele da se žene, odnosno udaju. "Žive u gradu i jure karijere. Je l’ tako? E, onda neka im država rebne porez, pa da vidiš kako će da se napuni budžet. Skupiće se tu para više nego od MMF-a. Nije knez Miloš bio blesav kada je to učinio."
Kada je Željko Vasiljević, državni sekretar u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku,predložio da popravi demografsku sliku Srbije dovođenjem najmanje 100.000 žena iz Vijetnama, Kambodže, Laosa i Burme, koje bi se udale za srpske neženje, izazvao je veliki skandal. Jedva je sačuvao fotelju. O tom propalom planu Nikolić kaže: " Sve je bolje nego prazne kolevke."
"Seoski prag", međutim, vodi računa da potencijalne mlade ne dovede u opasnost. Istražitelji NVO za sklapanje brakova obilaze mladoženje, proveravaju ih. Ako se kontakt uspostavi, mladoženja mora da se otvori i plati put. Dakle, prvo on odlazi mladi na noge, pa ako se dopadnu jedno drugom, ona dolazi u Srbiju.
Do sada se oko 300 momaka venčalo preko posredništva "Seoskog praga". Hajde da vidimo kako je uspeo Milorad Ivković, aktivista NVO očajnih domaćina.
Upoznao je Ljubov Obuhovu u Voronježu. Ona se bavila pejzažnom arhitekturom, on je radio na građevini. Živeli su 10 meseci zajedno, ali Milorad je morao nazad u Srbiju. Ona je stigla osam meseci kasnije.
Agilna Ljuba, kako je zovu meštanke, preuzela je kuću u svoje ruke. Milorad je morao da kupi računar i instalira ga. Kada se uključio na mrežu, skoknuo je do Šapca, kupio rusko-srpski rečnik, a potom se učlanio u biblioteku.
"Morao sam, naterala me Ljuba. Dvaput mesečno uzima knjige i, uz rečnik, uči srpski. Čita knjige o prirodi i ekologiji."
Ljubov je iz Voronježa postavila ultimatum: "Dolazim, ali ne želim da hranim svinje i piliće".
Milorad je progutao svoj mačizam i pristao na uslove. Prošlog vikenda, otišli su na svadbu kod komšije Radenka. Ljuba se družila sa ženama, uvijala sarme, igrala kolo…
Prvih dana pod Cerom čudila se: "Kako žene mogu da idu u šumu po drva".
"Žene ovde ne vole sebe. S Miloradom sam napravila kompromis. I zavolela sam ga jer je muškarac s mozgom. Ne volim kada muškarci samo lupaju šakom o sto."
Nije joj jasno ni zašto žene u selu i njihovi muškarci kriju osećanja.
"Cmoknula sam Milorada pred svima na svadbi. Ljudi su razrogačili oči. Gledali su me kao čudo koje je sletelo u selo. Muževi i žene se ovde ne drže za ruke, ne idu zagrljeni. Zašto?"
Milorad jede meso, ona ga opominje na holesterol i sprema salate. Dosadan joj je život domaćice. Kada skuva, opere i ispegla odlazi u duge šetnje i istražuje šumu.
Sakuplja biljke i kuva čajeve. Šeta po šumi jer su šume Cera savršene. Uveče radi na kompjuteru. Gledam Milorada i vidim da je utonuo u čehovljevski spokoj.
Ona je već stekla nekoliko prijateljica i biće zanimljivo kako će reagovati muževi tradicionalisti na revolucionarne ideje Ljubove Obuhove u učmalom svetu patrijarhata, na 22 kilometra od Šapca.
Ona je zarađivala više od njega u Voronježu, ali je ipak pošla za Miloradom. Žena s karijerom, dobrim primanjima, emancipovana i uspešna ostavila je svoje troje odrasle dece iz prvog braka u Rusiji. Najstariji sin najavio je dolazak. Hoće da kupi kuću u komšiluku.
Preskočiću peripetije koje par ima oko Ljubine vize. Ona uskoro odlazi po papire u Kazahstan, kako bi se konačno venčali, zaključuje novinar "Politike".
(MONDO)
Selo Radovašnica nije naročito ekskluzivno, a još manje Miloradova kuća, verujte mi na reč. Na 22 kilometra od Šapca, put se sužava do oronulog Miloradovog doma na stubovima, taman toliko da se jedva mimoiđu automobil i eventualno moped.
Ispred je parkiran "reno 4", nešto stariji i ulupaniji od onog iz filma "Lov na zeleni dijamant".
Ljubovi se prvih dana činilo da je zaglavljena u kutiji. Zbog Milorada Ivkovića došla je iz velike Rusije u malu Srbiju, 2. januara ove godine.
Predsednik udruženja "Seoski prag" Slobodan Nikolić, lider ove nevladine organizacije osnovane s ciljem da pronađe supruge za neženje u srpskim selima, doveo me je do Radovašnice, kako bi predstavio uspešni srpsko-ruski par.
Slobodan se 11 godina bavi provodadžisanjem od nacionalnog interesa. Osnovao je NVO kako bi oženio oko 250.000 momaka koji čame u srpskim selima.
Priča o očajnim srpskim domaćinima je savršeno jednostavna: momci od 25 do 55 godina gotovo da nemaju šansi da se ožene našim devojkama. Seoske potencijalne mlade hoće u grad po svaku cenu, gradske devojke neće na selo.
Žena iz "Fortune2, beogradske agencije za sklapanje brakova, rekla je nedavno Slobodanu:
"Devojke isključivo traže muževe u centru Beograda. Neće ni da čuju za periferiju."
Pre nego što smo pošli u Radovašnicu, Slobodan nam je otvorio arhivu svog udruženja. Stotinu patrijarhalnih i stidljivih seoskih momaka traže pomoć.
Čovek iz Mačvanskog Metkovića hoće da prepiše svu imovinu budućoj supruzi. Nema predbračnog ugovora – sve ostaje njoj, samo da se useli na imanje.
Slobodan je svestan one narodne "Traži vile oko svoje njive". Ali, vile se ne motaju oko njiva. Dobro, kad neće naše, poželjne su vile iz uvoza.
Onda su u "Seoskom pragu" analizirali koje se žene najbrže navikavaju na naš način života i došli su do rešenja. To su Ruskinje, Ukrajinke i Moldavke. Problem je što su naši muškarci nekada bili na ceni, ali sada su hit Amerikanci, Britanci, Italijani.
"Krivi su i naši momci. Neće da se emancipuju. Nek prodaju jedan hektar, pa nek srede kupatilo. Moraju da budu svesni da devojke iz dalekih zemalja napuštaju svoje domova zbog ekonomske krize. Momci moraju da ulože u ljubav."
Slobodan je pragmatičan. Mogao bi da zgrne pare radeći kao bračni savetnik.
"Kod sklapanja brakova na daljinu, ključan je ekonomski interes. Kasnije prorade emocije."
Pošto moderno provodadžisanje podrazumeva tehnološka znanja, kontakti s Ruskinjama, Ukrajinkama i Moldavkama se obavljaju preko Interneta.
Najnoviji primer devojke koja bi htela da nađe muža u Srbiji preko "Seoskog praga" jeste učiteljica iz neke ukrajinske zabiti, koja radi za platu od 100 dolara. Zgodna plavuša je poslala svoje fotografije sredinom prošlog meseca. Momci, kad vam kažem, odmah u akciju.
Slobodan Nikolić predlaže uvođenje bećarskog poreza za gradske mladiće i devojke koji ne žele da se žene, odnosno udaju. "Žive u gradu i jure karijere. Je l’ tako? E, onda neka im država rebne porez, pa da vidiš kako će da se napuni budžet. Skupiće se tu para više nego od MMF-a. Nije knez Miloš bio blesav kada je to učinio."
Kada je Željko Vasiljević, državni sekretar u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku,predložio da popravi demografsku sliku Srbije dovođenjem najmanje 100.000 žena iz Vijetnama, Kambodže, Laosa i Burme, koje bi se udale za srpske neženje, izazvao je veliki skandal. Jedva je sačuvao fotelju. O tom propalom planu Nikolić kaže: " Sve je bolje nego prazne kolevke."
"Seoski prag", međutim, vodi računa da potencijalne mlade ne dovede u opasnost. Istražitelji NVO za sklapanje brakova obilaze mladoženje, proveravaju ih. Ako se kontakt uspostavi, mladoženja mora da se otvori i plati put. Dakle, prvo on odlazi mladi na noge, pa ako se dopadnu jedno drugom, ona dolazi u Srbiju.
Do sada se oko 300 momaka venčalo preko posredništva "Seoskog praga". Hajde da vidimo kako je uspeo Milorad Ivković, aktivista NVO očajnih domaćina.
Upoznao je Ljubov Obuhovu u Voronježu. Ona se bavila pejzažnom arhitekturom, on je radio na građevini. Živeli su 10 meseci zajedno, ali Milorad je morao nazad u Srbiju. Ona je stigla osam meseci kasnije.
Agilna Ljuba, kako je zovu meštanke, preuzela je kuću u svoje ruke. Milorad je morao da kupi računar i instalira ga. Kada se uključio na mrežu, skoknuo je do Šapca, kupio rusko-srpski rečnik, a potom se učlanio u biblioteku.
"Morao sam, naterala me Ljuba. Dvaput mesečno uzima knjige i, uz rečnik, uči srpski. Čita knjige o prirodi i ekologiji."
Ljubov je iz Voronježa postavila ultimatum: "Dolazim, ali ne želim da hranim svinje i piliće".
Milorad je progutao svoj mačizam i pristao na uslove. Prošlog vikenda, otišli su na svadbu kod komšije Radenka. Ljuba se družila sa ženama, uvijala sarme, igrala kolo…
Prvih dana pod Cerom čudila se: "Kako žene mogu da idu u šumu po drva".
"Žene ovde ne vole sebe. S Miloradom sam napravila kompromis. I zavolela sam ga jer je muškarac s mozgom. Ne volim kada muškarci samo lupaju šakom o sto."
Nije joj jasno ni zašto žene u selu i njihovi muškarci kriju osećanja.
"Cmoknula sam Milorada pred svima na svadbi. Ljudi su razrogačili oči. Gledali su me kao čudo koje je sletelo u selo. Muževi i žene se ovde ne drže za ruke, ne idu zagrljeni. Zašto?"
Milorad jede meso, ona ga opominje na holesterol i sprema salate. Dosadan joj je život domaćice. Kada skuva, opere i ispegla odlazi u duge šetnje i istražuje šumu.
Sakuplja biljke i kuva čajeve. Šeta po šumi jer su šume Cera savršene. Uveče radi na kompjuteru. Gledam Milorada i vidim da je utonuo u čehovljevski spokoj.
Ona je već stekla nekoliko prijateljica i biće zanimljivo kako će reagovati muževi tradicionalisti na revolucionarne ideje Ljubove Obuhove u učmalom svetu patrijarhata, na 22 kilometra od Šapca.
Ona je zarađivala više od njega u Voronježu, ali je ipak pošla za Miloradom. Žena s karijerom, dobrim primanjima, emancipovana i uspešna ostavila je svoje troje odrasle dece iz prvog braka u Rusiji. Najstariji sin najavio je dolazak. Hoće da kupi kuću u komšiluku.
Preskočiću peripetije koje par ima oko Ljubine vize. Ona uskoro odlazi po papire u Kazahstan, kako bi se konačno venčali, zaključuje novinar "Politike".
(MONDO)
