"Bukvalno ničeg lepog nema u ovom poslu", kaže radnica jedne beogradske knjižare.
Onaj ko nikad nije radilo u nekoj od beogradskih knjižara, zamišlja ovaj posao kao zanimljiv i veoma produhovljen. Sve to na prvi pogled izgleda "kulturica"- knjige, obrazovanje, mnogo toga može da se nauči, lagan je posao, druženje...
Međutim, stvar je potpuno drugačija i posao prodavca u knjižarama nekih od velikih izdavača je nešto sasvim drugo.
Ako obilazite knjižare, verovatno ste primetili da vas često prate, zapitkuju, krene razgovor i onda vam "uvaljuju" neku knjigu, bukvalno na silu. Na tako nešto, prodavci su prisiljeni.
Da li ste nekad videli da neko prelistava ili čita neku knjigu, ili da sedi? Naravno da ne, to je strogo zabranjeno!
Međutim, poslodavci od zaposlenih traže da su veoma dobro potkovani što se tiče svih zbivanja u literaturi, a kada konkurišete za posao, prolazite nekoliko krugova selekcije. Polažete testove kao da ćete biti zaposleni na poziciji astronauta.
Početne plate u knjižarama su najčešće minimalci, a rast naknade za rad je veoma spor i tek nakon nekoliko godina rada veće su za par hiljada dinara.
O svemu tome svedoče korisnici društvenih mreža. Naime, na jednoj zatvorenoj grupi, o užasnim uslovima u kojima rade prodavci u knjižarama, svedočilo je nekoliko bivših i sadašnjih radnika pojedinih velikih izdavačkih lanaca.
"Kad sam radila za njih, nisi imao prava ni da sedneš čak i kada je radnja bez mušterija, što je znalo nekada da traje satima. Imaš pravo da tražiš da ideš tri puta u WC, doslovno ti broje. Ako ne radiš u sklopu tržnog centra, moraš da doneseš hranu, nemaš prava da izađeš i kupiš", piše bivša radnica u knjižari.
Prema svedočenju, nadređeni čak ni prvog dana nemaju nimalo razumevanja, ali im ne nedostaje cinizma kada radnik nije upoznat sa svim "pravilima" koja vladaju. Iako postoji pauza, to ne znači da smete da izađete van objekta.
"Prvi radni dan, nemam pojma da nemam prava da izađem za vreme pauze, pitam šefa da idem da kupim. Kaže: 'E, to se ne radi, moraš da nosiš hranu, ha-ha'. I onda sam 8 sati bila bez ručka, bez vode i bez prava da sednem", piše bivša radnica.
Korisnica mreža navodi da se čak i kominikacija između kolega strogo kontroliše i ograničava.
"Situacija, nema nikoga u radnji, kolega mi nešto priča i samo u momentu kaže: 'E, da znaš, zabranjeno nam je da ovako komuniciramo, ha-ha'", dodaje ona.
Pored bivših radnika, svedočila je i jedna radnica koja je trenutno zaposlena. Ona priča sličnu priču o veoma lošim uslovima i zahvaljuje se što je pokrenuta ova tema, jer kako kaže, ljudi nemaju predstavu koliko je to loš posao.
"Ja trenutno radim za njih, sve se prati preko kamera, brojanja koliko puta idemo do toaleta, slanja tajnih prodavaca da nas proveravaju, stajanja 7 sati do vukljanja tona i tona kutija i knjiga dnevno, stvarno se nadam da će ovo stići daleko, hvala ti što si pokrenula ovo jer ljudi bukvalno nemaju predstavu kad im mušterije dođu i kažu: 'Jao, blago vama, Vi radite sa knjigama', kapak mi zadrhti, bukvalno ničeg lepog nema u ovom poslu. I da, zabranjeno nam je da čitamo knjige u radnji, čak i kad nema mušterija", priča radnica iz jedne knjižare velikog izdavača.
Nadređeni od radnika zahtevaju i još jednu vrstu lojalnosti. Naime, ljute se ako čitate knjigu drugog izdavača.
"Pozovu te telefonom i pitaju šta je htela mušterija u plavoj jakni, pošto je po njihovoj proceni previše brzo izašla iz radnje. Veoma sablasno. Osetiš se baš loše, kao da si neki nadzirani crv. Jednom nas je menadžerka-supervizorka pitala šta trenutno čitamo i kad sam rekla da čitam knjigu drugog uzdavača ona je prokomentarisala: 'Aha, više voliš njih nego nas'. Kada sam se žalila na rad naše lokalne menadžerke, tada još uvek naivno misleći da postoji neko ko može da kontroliše mobing, naišla sam na potvrđivanje istog. Od tad, izuzetno, izuzetno retko kupujem bilo šta što su izdali", svedoči korisnica mreža.
(MONDO)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
