Sudski sporovi u Srbiji uskoro bi mogli da se rešavaju kao u američkim filmovima, piše "Politika" u svom izdanju od petka.
Sudski sporovi u Srbiji uskoro bi mogli da se rešavaju kao u američkim filmovima, piše "Politika" u svom izdanju od petka.
Poslanici bi trebalo da na jesen dobiju Izmene Zakona o krivičnom postupku koje predviđaju sporazumno priznanje krivice za sva krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora do 12 godina.
Vršilac dužnosti republičkog javnog tužioca Slobodan Radovanović kaže da će ovakav vid rešavanja sudskih postupaka znatno da ubrza i rastereti rad sudova.
"Vrlo je važno da ovakav institut bude uveden u srpsko zakonodavstvo. Ovaj sistem anglosaksonskog prava dao je odlične rezultate u najrazvijenijim zemljama koje koriste ovaj institut. Na ovaj način, pravi se velika ušteda za državu, a biće smanjena i opterećenost sudova", objašnjava on za "Politiku".
Sam postupak predviđa da tužilac ponudi okrivljenom i njegovom advokatu priznanje, a tokom dogovora i pregovora, u slučaju da se optuženi pozitivno izjasni, došlo bi i do zajedničkog predloga sudu o visini kazne koja će se izreći optuženom.
Prilikom postizanja sporazuma, navodi Radovanović, vodiće se računa o visini sankcije, odnosno kazne, i uslovima za njeno izricanje.
U svakom slučaju, reč je o kazni koja bi motivisala okrivljenog da prizna krivično delo bez suđenja, a preduslov za priznavanje biće i dovoljna potkrepljenost optužnog akta dokazima iz kojih jasno i nedvosmisleno proizilazi krivica optuženog.
Ovaj predlog moraće da se verifikuje sudskom odlukom, i prilikom donošenja konačne presude, sud će se pridržavati zakonskih uslova o izricanju i odmeravanju kazne.
"Nagodba će izgledati gotovo identično kao što je gledamo u američkim filmovima. Pre nego što počne da se primenjuje zakon koji predviđa ovakvu mogućnost, moraće da se obave određene pripreme za obuku tužilaca i mi sada radimo na tome. Moraće da budu doneta uputstva kojih će se strogo držati svaki tužilac i branilac okrivljenog koji ulaze u postupak nagodbe. Svaka faza ovog postupka biće snimana, a biće sačinjavan i pismeni zapisnik. Ono što je vrlo bitno, jeste da pored zakona postoje i određeni podzakonski akti i pravilnici koji će biti vrlo precizni i decidni. Ne sme da bude nikakvih odstupanja od njih, niti improvizacija, s obzirom na to da postupak ne sme da bude doveden u sumnju na bilo koji način. Moraće tačno da se zna ko prvi ulazi u kancelariju prilikom nagodbe, način na koji se vode pregovori, kako se on zaključuje", navodi Radovanović.
Uvođenje instituta sporazuma za krivična dela za koje je predviđena kazna zatvora do 12 godina, samo je prelazna faza, da bi kasnije ovaj sistem trebalo da bude uveden za sva krivična dela, pa čak i ona najteža.
(MONDO)
Poslanici bi trebalo da na jesen dobiju Izmene Zakona o krivičnom postupku koje predviđaju sporazumno priznanje krivice za sva krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora do 12 godina.
Vršilac dužnosti republičkog javnog tužioca Slobodan Radovanović kaže da će ovakav vid rešavanja sudskih postupaka znatno da ubrza i rastereti rad sudova.
"Vrlo je važno da ovakav institut bude uveden u srpsko zakonodavstvo. Ovaj sistem anglosaksonskog prava dao je odlične rezultate u najrazvijenijim zemljama koje koriste ovaj institut. Na ovaj način, pravi se velika ušteda za državu, a biće smanjena i opterećenost sudova", objašnjava on za "Politiku".
Sam postupak predviđa da tužilac ponudi okrivljenom i njegovom advokatu priznanje, a tokom dogovora i pregovora, u slučaju da se optuženi pozitivno izjasni, došlo bi i do zajedničkog predloga sudu o visini kazne koja će se izreći optuženom.
Prilikom postizanja sporazuma, navodi Radovanović, vodiće se računa o visini sankcije, odnosno kazne, i uslovima za njeno izricanje.
U svakom slučaju, reč je o kazni koja bi motivisala okrivljenog da prizna krivično delo bez suđenja, a preduslov za priznavanje biće i dovoljna potkrepljenost optužnog akta dokazima iz kojih jasno i nedvosmisleno proizilazi krivica optuženog.
Ovaj predlog moraće da se verifikuje sudskom odlukom, i prilikom donošenja konačne presude, sud će se pridržavati zakonskih uslova o izricanju i odmeravanju kazne.
"Nagodba će izgledati gotovo identično kao što je gledamo u američkim filmovima. Pre nego što počne da se primenjuje zakon koji predviđa ovakvu mogućnost, moraće da se obave određene pripreme za obuku tužilaca i mi sada radimo na tome. Moraće da budu doneta uputstva kojih će se strogo držati svaki tužilac i branilac okrivljenog koji ulaze u postupak nagodbe. Svaka faza ovog postupka biće snimana, a biće sačinjavan i pismeni zapisnik. Ono što je vrlo bitno, jeste da pored zakona postoje i određeni podzakonski akti i pravilnici koji će biti vrlo precizni i decidni. Ne sme da bude nikakvih odstupanja od njih, niti improvizacija, s obzirom na to da postupak ne sme da bude doveden u sumnju na bilo koji način. Moraće tačno da se zna ko prvi ulazi u kancelariju prilikom nagodbe, način na koji se vode pregovori, kako se on zaključuje", navodi Radovanović.
Uvođenje instituta sporazuma za krivična dela za koje je predviđena kazna zatvora do 12 godina, samo je prelazna faza, da bi kasnije ovaj sistem trebalo da bude uveden za sva krivična dela, pa čak i ona najteža.
(MONDO)
