DOKTOR MILJKO RISTIĆ JE POSLEDNJI ĐINĐIĆA VIDEO ŽIVOG: Držao sam njegovo srce u rukama, sve je bilo kao u filmu!

Doktor Miljko Ristić bio je poslednji lekar koji je video srpskog premijera Zorana Đinđića i taj dan kada ga je operisao nakon što je na Đinđića pucano će pamtiti, kako kaže, dok je živ.

Doktor Ristić je ujedno i čovek koji je 12. marta 2003. godine u svojim rukama držao teško ranjeno srce premijera Đinđića, čija je smrt promenila dalji tok srpske istorije.

"Sve je bilo kao u filmu. Izašao sam iz sale na svojoj klinici. Nije prošlo ni pola sata kad mi je zazvonio telefon. Bio je to poziv da hitno dođem u Urgentni. Da ne pitam ništa, samo da se pojavim. To se desilo oko 12.30 časova. Pitao sam u koju ambulantu da dođem, jer ih tamo ima mnogo, dobio sam odgovor: 'Doktore, biće vam sve jasno kad se budete pojavili'", rekao je Ristić. 

On je dodao da mu je, kada je tamo stigao, bilo jasno da je reč o nekoj javnoj ličnosti. Kako je naveo, kad je ušao u zgradu, rekli su mu da ide u ambulantu za reanimaciju, gde je još na vratima video da je na stolu Đinđić.

"Bio je jako bled. Vitalni znaci su bili loši. Pritisak, puls i disanje bili su ispod svih fizioloških granica. Nije bilo dileme da on mora istog časa u operacionu salu, da pokušamo da ga vratimo u život otvaranjem grudnog koša, masažom srca koja se primenjuje u takvim situacijama... Trčeći smo odvezli Đinđića u salu. Za nekoliko minuta već je bio na stolu. Svi smo bili tu od hirurške ekipe. Skalpel mi je bio u ruci. Počeo sam da pravim rez na njegovim grudima", kaže Ristić i dodaje:

"Pri otvaranju grudnog koša naišli smo na enromnu količinu krvi koja se tu skupila. Uočili smo veliku ranu na desnoj strani srca, šest puta dva centimetra, i jednu manju na suprotnoj strani. Brzo smo ih zakrpili. Pokušali smo masažu, reanimaciju, ali to nije davalo nikakvog efekta. Isto je bilo sa nadoknadom krvi i ostalih tečnosti".

Ristić navodi da je Zoran Đinđić tada dosta krvario. Kaže da nisu mogli da uoče šta se dešava jer na telu nije bilo drugih vidljivih povreda, sem ulazne i izlazne rane od metka, tada su odlučili da mu otvore trbuh.

"Istog momenta iz njega je izašla ogromna količina krvi. Izvor tolikog krvarenja bila je jetra. Raspala se u hiljade parčića! Dakle, radilo se o veoma razornom metku, koji je, osim što je direktno povredio srce, imao veoma veliki bočni pritisak na okolne organe, u ovom slučaju jetru. Bilo ju je nemoguće ušiti. Shvatili smo zašto reanimacija nije dala rezultate", izjavio je Ristić i tada dodao:

"Nadoknada krvi i ostalih tečnosti i dalje nije davala rezultate jer su povrede jetre bile takve da sve što uđe u telo, odmah iscuri kroz taj razoreni organ. Nemoguća situacija. Cela operacija nije trajala duže od sata. U tom trenutku pacijentu je mogla da spase život trenutna transplantacija organa, što tada nismo imali. Proglasili smo smrt".

Ristić je tog dana bio poslednja osoba koja je u svojim rukama držala, kako kaže, Đinđićevo srce:

"Držao sam premijerovo srce u rukama. Nije prvi put. Hiljade tuđih srca držao sam u svojim rukama. Ali teret u tom trenutku razmišljanja bio mi je koju metodu primeniti, koji hirurški pristup imati, koji instrument upotrebiti, koji konac... i kako će se završiti operacija na Đinđićevom srcu".

(MONDO/Kurir)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.