Rešenje je uvođenje više prenosnih čitača sa kojima bi policajci mogli da uđu u autobus, a ne da isprave uzimaju od putnika pa ih nose na prelaz.
Smena u letovalištima i dani vikenda, kada na graničnim prelazima po pravilu ima najviše gužvi, poklopili su se prethodne subote, 1. avgusta, kada se, prema podacima iz Uprave carina na prelazu Horgoš, na primer, čekalo oko četiri sata na ulazu u zemlju, a na izlazu i do šest sati.
Tog dana samo na prelazu Batrovci prešlo je oko 70.000 putnika i oko 16.000 vozila, piše "Politika".
One koji se spremaju za put i strahuju od dugih čekanja na graničnim prelazima mogle bi umiriti tvrdnje Dragoljuba Filipovića, glavnog policijskog inspektora u Odseku za kontrolu državnih granica, da su na najprometnijim graničnim prelazima u našoj zemlji Preševu, Horgošu, Batrovcima i Gradini u "špicu" zadržavanja do tri sata.
Efikasniju kontrolu i brži promet preko granice omogućavaju standardi uvedeni novim Zakonom o zaštiti državne granice, ali zato jedna druga nova procedura usporava kontrolu - očitavanje novih biometrijskih pasoša.
"Zakonom o zaštiti državne granice predviđeno je da, u slučaju dužeg čekanja na graničnim prelazima i stvaranja kolona, može da se pristupi minimumu granične kontrole, odnosno samo utvrđivanju identiteta, ispravnosti putnih isprava i onda se propuštaju putnici da ne bude mnogo čekanja.
Taj zakon je prilagođen standardima Evropske unije i ovakva procedura primenjuje se i u zemljama EU", kaže Filipović.
Što se tiče biometrijskih pasoša, kako objašnjava naš sagovornik, samo za očitavanje je potrebno oko osam sekundi, a da bi se očitale putne isprave putnika u punom autobusu, dakle njih oko 50, policijskim službenicima, i to onim najiskusnijim, potrebno je najmanje 35 minuta.
"Veća zadržavanja bi se mogla izbeći uvođenjem više prenosnih čitača, sa kojima bi policijski službenici mogli da uđu u autobus ili voz i provere putne isprave, a ne da ih skupljaju pa nose na prelaz. Granična policija, takođe, još efikasnije bi radila i kada bi bilo više službenika", smatra Filipović.
Što se tiče tehničke opremljenosti graničnih prelaza, najopremljeniji su oni koji su i najprometniji, a na zadržavanje svakako utiče i broj traka.
"Na Horgošu ima ukupno 16 traka i za ulaz i za izlaz, kao i na Batrovcima, Preševo ima deset traka, mada tamo još nije završena izgradnja prelaza, pa će i tu biti oko 15 traka, dok Gradina ima 22 trake.
Na Batrovcima, recimo, možemo da preusmeravamo trake ako je gužva na ulazu u zemlju, pa da 14 traka budu za ulaz, a samo dve za izlaz i obrnuto", objašnjava Filipović.
Sagovornik "Politike" ističe da je u odnosu na isti period lane ove godine broj putnika uvećan u proseku za oko deset odsto, dok je na Batrovcima i Horgošu uvećanje prometa i do 50 odsto.
Gužve na graničnim prelazima nisu iznenađenje u julu i avgustu, u vreme godišnjih odmora, a Filipović kaže da takvo stanje traje i do početka septembra.
Iako pravila nema, većeg broja putnika na graničnim prelazima ima pred zoru, ali i u vreme kada su smene u letovalištima.
"Pošto su smene obično prvog, 10. ili 20. u mesecu, na ulazu u zemlju mogu se napraviti kolone dan pre, a na izlazu 12. ili 11, kada se putnici vraćaju iz letovališta", kaže Filipović.
Putnike očekuje, naravno, i carinska kontrola, a kako objašnjavaju u Upravi carina rutinska kontrola traje od deset do 15 minuta.
Da bi ubrzali protok robe i putnika, ali i bili što efikasniji, carinici primenjuju "selektivnu kontrolu" baziranu na analizi rizika, a veliki broj prevoznih sredstava i putnika ne podleže carinskoj kontroli već se one rade u saradnji sa graničnom policijom, kažu u Upravi.
Nadležni u ovoj državnoj instituciji ističu da na gužve na granicama utiče i efikasnost i procedura pograničnih službi zemalja sa kojima se Srbija graniči.
Naime, Mađarska, Rumunija i Bugarska primenjuju oštriju kontrolu otkako su pristupile EU, što utiče na brzinu protoka robe i putnika na graničnim prelazima prema njima.
(MONDO)
Tog dana samo na prelazu Batrovci prešlo je oko 70.000 putnika i oko 16.000 vozila, piše "Politika".
One koji se spremaju za put i strahuju od dugih čekanja na graničnim prelazima mogle bi umiriti tvrdnje Dragoljuba Filipovića, glavnog policijskog inspektora u Odseku za kontrolu državnih granica, da su na najprometnijim graničnim prelazima u našoj zemlji Preševu, Horgošu, Batrovcima i Gradini u "špicu" zadržavanja do tri sata.
Efikasniju kontrolu i brži promet preko granice omogućavaju standardi uvedeni novim Zakonom o zaštiti državne granice, ali zato jedna druga nova procedura usporava kontrolu - očitavanje novih biometrijskih pasoša.
"Zakonom o zaštiti državne granice predviđeno je da, u slučaju dužeg čekanja na graničnim prelazima i stvaranja kolona, može da se pristupi minimumu granične kontrole, odnosno samo utvrđivanju identiteta, ispravnosti putnih isprava i onda se propuštaju putnici da ne bude mnogo čekanja.
Taj zakon je prilagođen standardima Evropske unije i ovakva procedura primenjuje se i u zemljama EU", kaže Filipović.
Što se tiče biometrijskih pasoša, kako objašnjava naš sagovornik, samo za očitavanje je potrebno oko osam sekundi, a da bi se očitale putne isprave putnika u punom autobusu, dakle njih oko 50, policijskim službenicima, i to onim najiskusnijim, potrebno je najmanje 35 minuta.
"Veća zadržavanja bi se mogla izbeći uvođenjem više prenosnih čitača, sa kojima bi policijski službenici mogli da uđu u autobus ili voz i provere putne isprave, a ne da ih skupljaju pa nose na prelaz. Granična policija, takođe, još efikasnije bi radila i kada bi bilo više službenika", smatra Filipović.
Što se tiče tehničke opremljenosti graničnih prelaza, najopremljeniji su oni koji su i najprometniji, a na zadržavanje svakako utiče i broj traka.
"Na Horgošu ima ukupno 16 traka i za ulaz i za izlaz, kao i na Batrovcima, Preševo ima deset traka, mada tamo još nije završena izgradnja prelaza, pa će i tu biti oko 15 traka, dok Gradina ima 22 trake.
Na Batrovcima, recimo, možemo da preusmeravamo trake ako je gužva na ulazu u zemlju, pa da 14 traka budu za ulaz, a samo dve za izlaz i obrnuto", objašnjava Filipović.
Sagovornik "Politike" ističe da je u odnosu na isti period lane ove godine broj putnika uvećan u proseku za oko deset odsto, dok je na Batrovcima i Horgošu uvećanje prometa i do 50 odsto.
Gužve na graničnim prelazima nisu iznenađenje u julu i avgustu, u vreme godišnjih odmora, a Filipović kaže da takvo stanje traje i do početka septembra.
Iako pravila nema, većeg broja putnika na graničnim prelazima ima pred zoru, ali i u vreme kada su smene u letovalištima.
"Pošto su smene obično prvog, 10. ili 20. u mesecu, na ulazu u zemlju mogu se napraviti kolone dan pre, a na izlazu 12. ili 11, kada se putnici vraćaju iz letovališta", kaže Filipović.
Putnike očekuje, naravno, i carinska kontrola, a kako objašnjavaju u Upravi carina rutinska kontrola traje od deset do 15 minuta.
Da bi ubrzali protok robe i putnika, ali i bili što efikasniji, carinici primenjuju "selektivnu kontrolu" baziranu na analizi rizika, a veliki broj prevoznih sredstava i putnika ne podleže carinskoj kontroli već se one rade u saradnji sa graničnom policijom, kažu u Upravi.
Nadležni u ovoj državnoj instituciji ističu da na gužve na granicama utiče i efikasnost i procedura pograničnih službi zemalja sa kojima se Srbija graniči.
Naime, Mađarska, Rumunija i Bugarska primenjuju oštriju kontrolu otkako su pristupile EU, što utiče na brzinu protoka robe i putnika na graničnim prelazima prema njima.
(MONDO)
