Kompanije koje izvoze voće i povrće neprestano pokušavaju da pronađu nove metode da im roba ostane sveža, a da pritom ne koriste nezdrava hemijska sredstva.
Sprej koji se prska na pakovanja hrane, napravljen na bazi biopolimera iz prirode, nedavno su otkrili srpski naučnici. Ovaj preparat nije toksičan, bezbedan je za životnu sredinu i sprečava razvoj bakterija i gljivica koji uzrokuju kvarenje hrane, kažu sa Instituta sa interdisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu.
Na ovaj način, svežina voća i povrća prilikom transporta može da se produži i do deset dana, što je velika prednost pri izvozu u druge zemlje, potvrđuju poljoprivrednici.
Ovaj preparat može da se nanosi na pakovanja od kartona, plastike, drveta i papira, u kojima se nalaze voće i povrće. Namirnice štiti tanak sloj koji sprečava da se hrana pokvari.
"Postoje mnogi preparati u svetu koji se koriste za očuvanje svežine namirnica. Ovaj sprej sprečava razvoj mikroorganizama, najverovatnije tako što sadrži neku aktivnu supstancu. Prednost jeste što se sstavlja na pakovanje umesto direktno na hranu, dok će se u budućnosti pokazati kakva formula je u pitanju", kaže za MONDO prof. Dargica Brkić sa Poljoprovrednog fakulteta u Beogradu.
U KOMORI SVEŽE, U MAGACINU TRULI
Srbija najviše izvozi žita i proizvodi na bazi žita, voće i povrće. Po ostvarenoj vrednosti u uvozu najzastupljeniji su voće i povrće, kafa, čaj, kakao i začini.
Iako postoje komore koje imaju posebne uslove i temperature na kojima se čuva voće i povrće, teško je obezbediti svežinu namirnica kada dospeju u prodavnice.
"Veliki su gubici voća i povrća zbog gubljenja svežine i truljenja, nakon što se iz komore prebace u magacine, a zatim dospeju na rafove. Zbog situacije sa pandemijom, nije retko ni zadržavanje vozila na granicama, zbog čega roba takođe propada. Zbog toga bi proizvod koji čuva svežinu, a nije štetan, dobro došao prodavcima i proizvođačima", kaže za MONDO Milan Adžović, voćar, vlasnik poljoprivrednog preduzeća i hladnjače.
Većina poljoprivrednika zna koliko je teško sačuvati sveže voće i povrća, koliko je tačnosti i hitnih transporta potrebno kako ne bi došlo do gubitaka.
"Zahtevi u transportu su podjednako teški kao zahtevi u proizvodnji. Mora se brzo reagovati, biti fleksibilan i brz, naročito kada su u pitanju akcije nekih trgovina. Ipak, opet se dešava da se umesto celog kamiona voća ili povrća, isporuči samo nekoliko gajbica", kaže Milan Adžović.
Ventilacija je ključna stvar kako ne bi došlo do truljenja, promene izgleda voća, pojave fleka i pruga, o čemu se strogo vodi računa.
"Kad je u pitanju sveža roba, imate kako vreme tako i velike tehničke zahteve u pogledu hladnog transporta. Treba voditi računa o pritiscima, udarima, zahtevanoj temperaturi, koja mora da bude ravnomerno održana, kao i ventilaciji. Tu su zatim zaštita od vlage i odgovarajuće pakovanje. Ne sme biti prevrtanja, klizanja i oštećenja. Pre svega, ispravnost kontejnera i provera njegove ispravnosti je ključna. Ali, sve to ne vredi, ako se roba pokvari u magacinu ili čim stigne u radnju. Za to su nam potrebne nove metode čuvanja", kaže Adžović.
BACAMO 83 KILOGRAMA HRANE PO STANOVNIKU
Prema podacima, u celom svetu jedna trećina hrane završi kao otpad, što je gubitak od oko 1.200 milijardi dolara. U Srbiji, godišnje se baci čak 83 kilograma hrane po stanovniku.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
Budite bolje informisani od drugih, &a target="_blank" href="
