Na vidiku je drugačiji odnos prema najstarijem zanatu, blaži, čak i nesankcionisan. Skupe prostitutke za mesec dana zarade stan.
Važeći kaznenopravni sistem prostituciju tretira kao prekršaj kojim se ugrožava i remeti javni red i mir, a za koji je zakonom propisana kazna zatvora do dva meseca.
U sudskoj praksi se, međutim, pored zakonom propisane zatvorske kazne, izriče i novčana. Ali, na vidiku je drugačiji odnos prema zanatu "crvenih fenjera". Blaži, čak i nesankcionisan.
Slavica Dinić, asistent na Fakultetu za državnu upravu i administraciju univerziteta "Megatrend", smatra da bi prostitucija u Srbiji, u narednom periodu mogla da bude legalizovana.
Naša sagovornica navodi da je ovakav rasplet događaja poprilično izvestan. Posle brojnih istraživanja koja je sprovela, ona veruje da će davaoci seksualnih usluga svoj "posao" moći da obavljaju bez straha od privođenja, a potom i odgovornosti pred sudijom za prekršaje. Naravno, mora prethodno da se pripremi zakonski okvir za ovakav korenit društveni zaokret.
Slavica Dinić se već nekoliko godina bavi pitanjem prostitucije u prestonici. Zauzimajući stav da "svi, sa izuzetkom bogatih i nezaposlenih, prisvajaju zaradu na račun svog tela i da drugačije ne bi trebalo da bude ni sa prostitutkama", ona veruje da će kada završi istraživanje na ovu temu imati dovoljno relevantnih činjenica da zakonodavcu predloži da legalizuje prostituciju.
"Profesori, radnici u fabrikama, advokati, operski pevači, lekari, avijatičari rade stvari koristeći delove tela i za to dobijaju platu. Isti slučaj je i sa osobama koje se bave prostitucijom.
Neki od teoretičara smatraju da zbog ovakvog oblika društvenog ponašanja dolazi do ugrožavanja javnog morala i razvijanja parazitizma, odnosno negativnog odnosa prema radu.
Pre bi moglo da se kaže da parazitizam postoji i da se razvija kod osoba koje se bave posredovanjem u prostituciji, a ne kod onih koje pružaju seksualne usluge.
Prostitutke i svi drugi koji pružaju seksualne usluge faktički rade, dok se posrednici u ovom poslu bave "organizacijom posla" iza koje se, u stvari, krije prinuda", kaže Dinićeva na početku razgovora za "Politiku".
Pored kritika dosadašnjeg rada zakonodavca, Dinićeva zamera i određenim akademskim krugovima koji su učestvovali u izradi prohibitivnih propisa u ovoj oblasti, a koji danas oklevaju da na temelju najnovijih naučnih saznanja učestvuju u radikalnoj reformi materijalnog krivičnog i prekršajnog prava.
"Na području srpske prestonice u poslednjih deset godina, evidentirana je 861 osoba koja se bavi prostitucijom – 823 žene i 38 muškaraca, odnosno transvestita.
U istom periodu podneto je 1.123 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka zbog bavljenja prostitucijom, odnosno prekršaja iz Zakona o javnom redu i miru.
Analizom podataka koje sam sakupila dolazi se do zaključka da broj ljudi koji se bave prostitucijom nije veliki. Pritom, međutim, ne bi trebalo zanemariti činjenicu da se jedna osoba ovim zanimanjem bavi više godina.
Zabrinjava broj posrednika, odnosno makroa. Tako na primer, na jednog posrednika dolazi 2,08 osoba koje se bave prostitucijom.
Muškarci prednjače u ovom poslu, pa je tako za poslednjih deset godina evidentirano 415 posrednika u vršenju prostitucije, od čega su 236 muškarci i 179 žena.
Oni se, uglavnom, bave samo ovim poslom, a za sebe uzimaju veliki procenat zarade - čak od 60 do 70 odsto", iznosi podatke naša sagovornica.
Dešava se, navodi Dinićeva, da makro dođe u deo grada u kojem je prostitucija razvijena i uslovi prostitutku da radi za njega, odnosno da mu daje određeni deo zarade.
Pri tom joj, navodi sagovornica "Politike", zapreti da, ukoliko ne ispuni njegove uslove, neće više moći da se bavi prostitucijom na toj lokaciji.
Slična situacija je i sa "konkurencijom". Tako na primer, žene koje rade na određenom mestu teško će dopustiti da im se pridruži još neka, naročito ako je ona mlađa i izgledom atraktivnija.
"Nova prostitutka", navodi Dinićeva, biće tučena i šikanirana na različite načine sve dok sama ne potraži drugo mesto.
"Prostitutke u Beogradu se najčešće okupljaju oko takozvanog Plavog mosta, odnedavno i kod hale "Arena", a hotel „Nacional” na autoputu Beograd–Zagreb je odranije poznat kao mesto "ordiniranja".
Na ovim mestima se, uglavnom, okupljaju žene koje se bave uličnom prostitucijom. Nasuprot ovoj, postoji i "visoka" prostitucija.
Devojke koje se njom bave obično se "iznajmljuju" na nedelju ili mesec dana, a često klijentima društvo prave tokom čitavog vikenda.
Dešava se i da devojku koja je bila privođena zbog prostitucije, kasnije vidimo uz nekog poznatog muškarca.
"O zaradi prostitutki je nezahvalno govoriti s obzirom na to da se ona razlikuje. Ono što je izraženo kod ulične prostitucije jeste da je klijent spreman prostitutki da plati duplo više od traženog ukoliko ne koristi kondom.
Više se naplaćuje i seks sa trudnicama, a naročito su tražene one u sedmom i osmom mesecu. Dobila sam informaciju da devojke koje se bave "visokom" prostitucijom za mesec dana mogu da zarade i za stan.
U ovu grupu devojaka spadaju i neke koje se bave javnim poslom: pevačice, voditeljke… ", otkriva sagovornica "Politike".
Pored makroa, žene koje se odaju prostituciji, neretko zlostavljaju i sami klijenti. Oni se rukovode stavom: "Platio sam i radiću šta hoću".
Neretko se žene, ne mogavši da trpe sve sa čime se susreću, samopovređuju ili se odaju porocima. Jer, posle izvesnog vremena bavljenja prostitucijom, žene padaju u posebno psihičko stanje, a da bi to prevazišle mnoge počinju da koriste alkohol ili postaju zavisnice od droge.
U sudskoj praksi se, međutim, pored zakonom propisane zatvorske kazne, izriče i novčana. Ali, na vidiku je drugačiji odnos prema zanatu "crvenih fenjera". Blaži, čak i nesankcionisan.
Slavica Dinić, asistent na Fakultetu za državnu upravu i administraciju univerziteta "Megatrend", smatra da bi prostitucija u Srbiji, u narednom periodu mogla da bude legalizovana.
Naša sagovornica navodi da je ovakav rasplet događaja poprilično izvestan. Posle brojnih istraživanja koja je sprovela, ona veruje da će davaoci seksualnih usluga svoj "posao" moći da obavljaju bez straha od privođenja, a potom i odgovornosti pred sudijom za prekršaje. Naravno, mora prethodno da se pripremi zakonski okvir za ovakav korenit društveni zaokret.
Slavica Dinić se već nekoliko godina bavi pitanjem prostitucije u prestonici. Zauzimajući stav da "svi, sa izuzetkom bogatih i nezaposlenih, prisvajaju zaradu na račun svog tela i da drugačije ne bi trebalo da bude ni sa prostitutkama", ona veruje da će kada završi istraživanje na ovu temu imati dovoljno relevantnih činjenica da zakonodavcu predloži da legalizuje prostituciju.
"Profesori, radnici u fabrikama, advokati, operski pevači, lekari, avijatičari rade stvari koristeći delove tela i za to dobijaju platu. Isti slučaj je i sa osobama koje se bave prostitucijom.
Neki od teoretičara smatraju da zbog ovakvog oblika društvenog ponašanja dolazi do ugrožavanja javnog morala i razvijanja parazitizma, odnosno negativnog odnosa prema radu.
Pre bi moglo da se kaže da parazitizam postoji i da se razvija kod osoba koje se bave posredovanjem u prostituciji, a ne kod onih koje pružaju seksualne usluge.
Prostitutke i svi drugi koji pružaju seksualne usluge faktički rade, dok se posrednici u ovom poslu bave "organizacijom posla" iza koje se, u stvari, krije prinuda", kaže Dinićeva na početku razgovora za "Politiku".
Pored kritika dosadašnjeg rada zakonodavca, Dinićeva zamera i određenim akademskim krugovima koji su učestvovali u izradi prohibitivnih propisa u ovoj oblasti, a koji danas oklevaju da na temelju najnovijih naučnih saznanja učestvuju u radikalnoj reformi materijalnog krivičnog i prekršajnog prava.
"Na području srpske prestonice u poslednjih deset godina, evidentirana je 861 osoba koja se bavi prostitucijom – 823 žene i 38 muškaraca, odnosno transvestita.
U istom periodu podneto je 1.123 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka zbog bavljenja prostitucijom, odnosno prekršaja iz Zakona o javnom redu i miru.
Analizom podataka koje sam sakupila dolazi se do zaključka da broj ljudi koji se bave prostitucijom nije veliki. Pritom, međutim, ne bi trebalo zanemariti činjenicu da se jedna osoba ovim zanimanjem bavi više godina.
Zabrinjava broj posrednika, odnosno makroa. Tako na primer, na jednog posrednika dolazi 2,08 osoba koje se bave prostitucijom.
Muškarci prednjače u ovom poslu, pa je tako za poslednjih deset godina evidentirano 415 posrednika u vršenju prostitucije, od čega su 236 muškarci i 179 žena.
Oni se, uglavnom, bave samo ovim poslom, a za sebe uzimaju veliki procenat zarade - čak od 60 do 70 odsto", iznosi podatke naša sagovornica.
Dešava se, navodi Dinićeva, da makro dođe u deo grada u kojem je prostitucija razvijena i uslovi prostitutku da radi za njega, odnosno da mu daje određeni deo zarade.
Pri tom joj, navodi sagovornica "Politike", zapreti da, ukoliko ne ispuni njegove uslove, neće više moći da se bavi prostitucijom na toj lokaciji.
Slična situacija je i sa "konkurencijom". Tako na primer, žene koje rade na određenom mestu teško će dopustiti da im se pridruži još neka, naročito ako je ona mlađa i izgledom atraktivnija.
"Nova prostitutka", navodi Dinićeva, biće tučena i šikanirana na različite načine sve dok sama ne potraži drugo mesto.
"Prostitutke u Beogradu se najčešće okupljaju oko takozvanog Plavog mosta, odnedavno i kod hale "Arena", a hotel „Nacional” na autoputu Beograd–Zagreb je odranije poznat kao mesto "ordiniranja".
Na ovim mestima se, uglavnom, okupljaju žene koje se bave uličnom prostitucijom. Nasuprot ovoj, postoji i "visoka" prostitucija.
Devojke koje se njom bave obično se "iznajmljuju" na nedelju ili mesec dana, a često klijentima društvo prave tokom čitavog vikenda.
Dešava se i da devojku koja je bila privođena zbog prostitucije, kasnije vidimo uz nekog poznatog muškarca.
"O zaradi prostitutki je nezahvalno govoriti s obzirom na to da se ona razlikuje. Ono što je izraženo kod ulične prostitucije jeste da je klijent spreman prostitutki da plati duplo više od traženog ukoliko ne koristi kondom.
Više se naplaćuje i seks sa trudnicama, a naročito su tražene one u sedmom i osmom mesecu. Dobila sam informaciju da devojke koje se bave "visokom" prostitucijom za mesec dana mogu da zarade i za stan.
U ovu grupu devojaka spadaju i neke koje se bave javnim poslom: pevačice, voditeljke… ", otkriva sagovornica "Politike".
Pored makroa, žene koje se odaju prostituciji, neretko zlostavljaju i sami klijenti. Oni se rukovode stavom: "Platio sam i radiću šta hoću".
Neretko se žene, ne mogavši da trpe sve sa čime se susreću, samopovređuju ili se odaju porocima. Jer, posle izvesnog vremena bavljenja prostitucijom, žene padaju u posebno psihičko stanje, a da bi to prevazišle mnoge počinju da koriste alkohol ili postaju zavisnice od droge.
