• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

ODŠTETE IDU I DO MILION DOLARA: Žrtve bombardovanja 1999. obolele od kancera masovno tuže NATO

Tartalja je zastupajući italijanske vojnike u Italiji uspeo da dobije 181 pravnosnažnu presudu u korist svojih klijenata i odštete od 700.000 do milion evra.

 Izvor: Profimedia

Mnogobrojne žrtve vazdušnih napada NATO-a na Saveznu republike Jugoslaviju (SRJ) uspele su da skupe dokaze i zatraže od suda odštetu zbog oboljevanja od kancera, kao posledice bombardovanja naše zemlje osiromašenim uranijumom 1999. godine.

Broj obolelih od kancera povećavao se iz godine u godinu, a prema podacima advokatske kancelarije "Aleksić "iz Niša, koja ih zastupa pred sudom, sada iznosi više hiljada.

Prvu tužbu za odštetu u ime obolelih od kancera podnela je kancelarija "Aleksić" parničnom odeljenju Višeg sudu u Beogradu 19. januara, po uzoru na tužbe koje su podnosili italijanski vojnici koji su bili angažovani u mirovnoj misiji na Kosovu i Metohiji, koji su najviše bombardovani.

Italijanski advokat Anđelo Fiore Tartalja je zastupajući italijanske vojnike u Italiji uspeo da dobije 181 pravnosnažnu presudu u korist svojih klijenata i odštete od 700.000 do milion evra.

Nakon tužbe u Beogradu, usledile su tužbe i sudovima u Vranju, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu.

Možda će vas zanimati

 U skladu sa proceduom tužba se upućuje tuženom na odgovor, nakon čega bi sud trebalo da zakaže prvo ročište za raspravu u tom sporu, a srpski sudovi još uvek čekaju odgovor od NATO.

Kako je Tanjugu objašnjeno ranije u advokatskoj kancelariji "Aleksić", tužbenim zahtevima u ovim sporovima traži se odšteta zbog oboljevanja od kancera usled trovanja osiromašenim uranijumom konkretnih klijenata, a to su mahom vojnici, policajci ili vojni rezervisti, koji su bili 1999. godine na Kosovu i Metohiji ili Jugu Srbije.

Inače 2000. godine vodio se i krivični postupak protiv čelnika NATO pakta u tadašnjem Okružnom sudu u Beogradu, koji je 21. septembra 2000. godine 14 tadašnjih čelnika zapadnih zemalja u odsustvu je osudio na po 20 godina zatvora zbog bombardovanja Srbije.

Međutim ta presuda je ukinuta odlukom Vrhovnog suda i predmet je bio vraćen na ponovljeno suđenje, nakon čega je postupak ubrzo obustavljen.

Među osuđenima su bili tadašnji američki predsednik Vilijem Klinton, Medlin Olbrajt, Havijer Solana, Toni Bler, Vilijem Koen, Robin Kuk, Džordž Robertson, Žak Širak, Iber Vedrin, Alen Rišar, Gerhard Šreder, Josef Fišer, Rudolf Šarping i Vesli Klark.

Možda će vas zanimati

 Ova prvostepena, osuđujuća presuda biće jedan od mnogih dokaza u sporovima za odštetu zbog oboljevanja od kancera.

Inače, napad na Srbiju, odnosno SRJ, izvršen je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, što je bio presedan.Naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada nije našao na meti.

U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga.

Oštećeno je i 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 mostova razoreno.

Možda će vas zanimati

Tokom agresije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.

NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 „kasetnih bombi”, od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno je više stotina, i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.

Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO-a su prvi put upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.

Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.

Možda će vas zanimati

Pošto je generalni sekretar NATO-a 10. juna 1999. izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili pali su na području sela Kololec (nedaleko od Kosovske Kamenice), u 13.30 sati.

Tog dana Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244, a u pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i obezbede povratak izbeglih dok se ne definiše širok autonomni status.

(MONDO)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Pročitajte i ovo

Tagovi

Inicijalizacija u toku...

Komentari 1

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Figo

Da je normalna drzava pokrenula bi sama tuzbu

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU