Naučna fantastika je polako, ali sigurno uz Anđusa u to doba počela da postaje stvarnost.
Temelje krioprezervacije postavio je ni manje ni više nego jedan Srbin. Akademiku Radoslavu Anđusu ovo je pošlo za rukom davne 1951. godine i to zamrzavajući pacove.
Bitanje večnog života i tajne besmrtnosti provlačilo se vekovima. Neki rešenje vide u zamrzavanju sopstvenog tela i novom životu posle smrti. Naravno, ako tehnologija uznapreduje… Da li je ideja da se probudite za nekih stotinak godina pusto zavaravanje?
Srpskog akademika Radoslava Anđusa (1926-2003) mučilo je isto pitanje. On je bio profesor fiziologije i biofizike na Univerzitetu u Beogradu.
Objavio je više od 190 radova u domaćim i međunarodnim časopisima, analizirajući oblast termofiziologije. O hipotermiji (smanjivanju telesne temperature), hibernaciji (usporenom metabolizmu), biološkim ritmovima, temperaturnoj adaptaciji, aklimatizaciji, ali i o krioničkoj zaštiti tela od propadanja malo ko je znao kao on. Kratko rečeno: biofizičko modeliranje je držao u malom prstu.
Pošto je Narodna biblioteka bila uništena tokom Drugog svetskog rata, Radoslav Anđus nije imao gde da pročita da su naučnici do tog trenutka uspevali da spuste temperaturu miševa samo do 15 stepeni, pre nego što bi životinje izdahnule. Umesto toga, on je osmislio tehniku kojom je uspevao da oživi životinje čiju je telesnu temperaturu prethodno spustio na nula stepeni.
Njegova tehnika, koju je svetu predstavio 1951. godine, bila je zapravo veoma jednostavna. Prvo bi telesnu temperaturu pacova (u normalnom stanju ona iznosi 37 stepeni) spustio na oko 20 stepeni, tako što bi životinje stavio u teglu, koju bi onda odložio u frižider. Pacovi bi udisali vazduh koji su sami izbacili, koji je bio pun ugljen-dioksida, od čega bi postali omamljeni – bila je to neka vrsta primitivne anestezije.
Tako omamljene pacove stavljao je u led, gde bi im se telesna temperatura spustila na jedan stepen. U ledu bi proveli 40-50 minuta.
Anđus je u prvom momentu pokušavao da pacove vrati u život tako što ih je stavljao u toplu kupku, ali ovi pokušaji nisu bili uspešni. Tada je shvatio da bi, pre nego što celo telo bude zagrejano, prvo trebalo zagrejati deo oko srca. Stavljao bi im zagrejanu špatulu na grudi i u isto vreme davao veštačko disanje. U prvim eksperimentima uspeh je bio delimičan – samo 20 odsto pacova živelo je duže od 24 sata.
Kad je 1955. godine Anđus upoznao proslavljenog profesora Smita, pokušali su da odgovore na pitanje da li je velika smrtnost nastajala zbog lošeg procesa hlađenja ili zbog lošeg procesa reanimacije. Odlučili su da za zagrevanje koriste specijalne lampe, i rezultati su bili fantastični – čak 76 odsto pacova živelo je duže od 24 sata, a više od 68 odsto pacova živelo je i preko 66 dana. Bio je ovo veliki napredak u nauci. Ono što je bilo posebno zanimljivo je činjenica da kod životinja nisu primećene nikakve neurološke promene i da su im moždane funkcije bile na istom nivou kao i pre zamrzavanja.
U naučnim krugovima Anđus je, na planetarnom nivou, slavljen na svakom koraku. Naučna fantastika je polako, ali sigurno uz Anđusa počela da postaje stvarnost.
Analizirajući radove akademika Anđusa nastavnik fizike Robert Etinger 1964. uvodi u upotrebu koncept krionike, da bi samo nekoliko godina kasnije, 1972, bila osnovana kompanija "Alkor“, koja je prvu zvaničnu krioprezervaciju (zamrzavanje tela) obavila 1976.
VOLT DIZNI
Pomama za zamrzavanjem nastala je nakon navodne odluke Volta Diznija da se do daljeg "odmara" u tečnom azotu, što su kao poslednju šalu na njegov račun, jer je voleo da ih sluša, napravili zaposleni u njegovom studiju. Diznijeva ćerka je potvrdila da je pionir američke industrije animacije kremiran 17. decembra 1966, ali rečeni vid reklame je učinio svoje.
Trenutno je zamrznuto nekoliko stotina ljudi i kućnih ljubimaca. Broj bi svakako bio daleko veći da proces koji ne podrazumeva da neko definitivno kaže "zbogom", već "doviđenja, vidimo se kasnije" ne košta papreno. Nevernika svakako nije malo, ali jasno je da bi, ako cena kriozahvata postane popularnija, lista čekanja prevazišla sva očekivanja.
U prilog tome ide i intervju koji je Dejli telegrafu dao dr Robert Frajtas, jedan od vodećih svetskih stručnjaka u oblasti molekularne nanotehnologije, koji čvrsto stoji pri stavu da je oživljavanje mrtvaca posle "leškarenja" na – 196 stepeni i moguće i realno. Doduše, on smatra da se u sadašnjim uslovima tela mogu očuvati najkasnije do 2050, ali i da će do tada tehnologija toliko napredovati da nepoželjnih iznenađenja neće biti.
GRANICE NAUKE
Da je ovo krajnje prljav biznis ma gde u svetu, smatra Nikolaj Šubin, doktor bioloških nauka i rukovodilac kriološkog kompleksa Instituta za citologiju Ruske akademije nauka.
"Oni koji danas reklamiraju krioniku žele, pre svega, da od naivnih uzmu velike pare. Današnja nauka zaista nije sposobna da zamrzne sve ćelije odjednom i da ih istovremeno odmrzne", smatra Šubin, a Svjatoslav Medvedev, direktor Instituta za očuvanje mozga, upozorava da vrlo lako može da bude izgubljena svaka informacija o ličnosti koja je zaleđeni vlasnik mozga.
(Mondo/serbiantimes)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
