Sigurna muška kuća, prva na Balkanu, kao utočište muškarcima koji su žrtve „nežnijeg pola“ počela je pre tri nedelje sa radom u okolini sela Supska, u opštini Ćuprija i trenutno ima dva štićenika
Sigurna muška kuća, prva na Balkanu, kao utočište muškarcima koji su žrtve „nežnijeg pola“ počela je pre tri nedelje sa radom u okolini sela Supska, u opštini Ćuprija i trenutno ima dva štićenika - farmaceuta iz Zaječara i penzionera iz Ćuprije, piše "Glas javnosti".
Dušan Trifunović (41), ekonomista i bivši predsednik opštine Ćuprija, osnovao je nevladinu organizaciju „Muška sigurnost“ i u okviru nje sklonište za izbegle „jače polovine“ koji su odbegli od nasilnih supruga. I nevladinu organizaciju i Sigurnu mušku kuću inicirala je, kako kaže, činjenica da je i sam godinama bio žrtva supruge.
Dušan Trifunović tvrdi da ima dosta obespravljenih muškaraca koji su, kako kažu, ukoliko državni organi nastave da zanemaruju njihove probleme spremni da na jesen „okupiraju“ neke od važnih institucija u Beogradu i tamo štrajkuju glađu dok se bar deo njihovih muka ne reši.
Inače, osnivanje ove jedinstvene ustanove za pomoć poniženim muževima pomoglo je i Ministarstvo za rad i socijalnu politiku i ljudska i manjinska rava.
"Nisam se ni najmanje iznenadio kad sam saznao za procenu Ministarstva za ljudska i manjinska prava da sedam do deset posto muškaraca u Srbiji preživljava pravu torturu od svojih žena. I sam na svojoj koži osetio šta to znači", ističe Trifunović.
Prema rečima predsednika „Muške sigurnosti“ iskustva iz srpskih sudova svode se na ružnu praksu da muškarac, čim je procesuiran, odmah i osuđen.
"Nema kazne za ženu kad lažno prijavi muža za nasilje u porodici. Evo, imam presudu da se naš Paraćinac LJubiša S. (43) vrati u kuću, ali izvršenja nema. Ima i presudu da viđa decu, ali ni tu nema izvršenja. Živeo je u hotelu dok je to mogao da plati, a sad spava kod drugova iz mladosti. Živimo u svetu gde su izgleda samo ženska prava ljudska", priča Trifunović.
Za svoja dva trenutna štićenika Trifunović tvrdi da su klasični primeri torture supruga nad muževima.
Vitomir I. (48) iz Zaječara je farmaceut, koji je godinama snabdevao veledrogerije i imao miran porodičan život. Žena ga tuži za nasilje u porodici. Za vreme sudskog ročišta ona izlazi iz sudnice, jer joj navodno pozlilo, a u stvari koristi priliku da trkne do kuće i zameni brave na ulaznim vratima kuće, koju su zajednički stekli. Od tada ne postoji legalan način da ponovo uđe u svoj dom. Da je on zamenio brave ustala bi kuka i motika i Centar za socijalni rad i njen problem bio bi rešen. Pre dolaska kod nas spavao je u čekaonicama na autobuskoj i železničkoj stanici.
Drugi štićenik, penzioner iz Ćuprije, prijavio je policiji da ga redovno tuku sin i žena i podneta je krivična prijava, koja nikako da bude procesuirana. "U kuću ne sme iz straha, pa je kod nas dok se problem ne reši", priča rezignirano Dušan Trifunović, predsednik „Muške sigurnosti“.
Inicijator i osnivač prve srpske Sigurne kuće za muškarce ima sijaset ideja kako da unapredi zaštitu muževa koji su primorani da „zbrišu“ od opakih žena.
"Želim da ovaj program razvijem pre svega preko SOS telefona na koji bi 24 sata dnevno mogli da se javljaju obespravljeni muževi. Stvari su jednostavne, muškarci ulaze u brak iz ljubavi, bez kalkulacija, a izlaze iz njega zbog druge žene. On je po pravilu 'slep' i sve prihvata i izlaz vidi samo u nadi da će druga žena imati manje interesa, a više ljubavi", objašnjava Trifunović.
Od zacrtanih ciljeva „Muške sigurnosti“ Dušan Trifunović nabraja samo, kako kaže, najurgentnije.
"Pre svega obavezno uvođenje predbračnog ugovora u kome sve mora da bude jasno napisano, a ne da se podrazumeva. Prilikom razvoda da se tačno utvrdi koji supružnik zadovoljava materijalne i moralne uslove da decu izvede na put. O prezimenu, posle razvoda, ne može da odlučuje žena da li će ga zadržati, već onaj čije bilo pre braka. Poveravanje dece ne sme da bude trajna već proverljiva i promenljiva kategorija", nabraja Trifunović.
(MONDO)
Dušan Trifunović (41), ekonomista i bivši predsednik opštine Ćuprija, osnovao je nevladinu organizaciju „Muška sigurnost“ i u okviru nje sklonište za izbegle „jače polovine“ koji su odbegli od nasilnih supruga. I nevladinu organizaciju i Sigurnu mušku kuću inicirala je, kako kaže, činjenica da je i sam godinama bio žrtva supruge.
Dušan Trifunović tvrdi da ima dosta obespravljenih muškaraca koji su, kako kažu, ukoliko državni organi nastave da zanemaruju njihove probleme spremni da na jesen „okupiraju“ neke od važnih institucija u Beogradu i tamo štrajkuju glađu dok se bar deo njihovih muka ne reši.
Inače, osnivanje ove jedinstvene ustanove za pomoć poniženim muževima pomoglo je i Ministarstvo za rad i socijalnu politiku i ljudska i manjinska rava.
"Nisam se ni najmanje iznenadio kad sam saznao za procenu Ministarstva za ljudska i manjinska prava da sedam do deset posto muškaraca u Srbiji preživljava pravu torturu od svojih žena. I sam na svojoj koži osetio šta to znači", ističe Trifunović.
Prema rečima predsednika „Muške sigurnosti“ iskustva iz srpskih sudova svode se na ružnu praksu da muškarac, čim je procesuiran, odmah i osuđen.
"Nema kazne za ženu kad lažno prijavi muža za nasilje u porodici. Evo, imam presudu da se naš Paraćinac LJubiša S. (43) vrati u kuću, ali izvršenja nema. Ima i presudu da viđa decu, ali ni tu nema izvršenja. Živeo je u hotelu dok je to mogao da plati, a sad spava kod drugova iz mladosti. Živimo u svetu gde su izgleda samo ženska prava ljudska", priča Trifunović.
Za svoja dva trenutna štićenika Trifunović tvrdi da su klasični primeri torture supruga nad muževima.
Vitomir I. (48) iz Zaječara je farmaceut, koji je godinama snabdevao veledrogerije i imao miran porodičan život. Žena ga tuži za nasilje u porodici. Za vreme sudskog ročišta ona izlazi iz sudnice, jer joj navodno pozlilo, a u stvari koristi priliku da trkne do kuće i zameni brave na ulaznim vratima kuće, koju su zajednički stekli. Od tada ne postoji legalan način da ponovo uđe u svoj dom. Da je on zamenio brave ustala bi kuka i motika i Centar za socijalni rad i njen problem bio bi rešen. Pre dolaska kod nas spavao je u čekaonicama na autobuskoj i železničkoj stanici.
Drugi štićenik, penzioner iz Ćuprije, prijavio je policiji da ga redovno tuku sin i žena i podneta je krivična prijava, koja nikako da bude procesuirana. "U kuću ne sme iz straha, pa je kod nas dok se problem ne reši", priča rezignirano Dušan Trifunović, predsednik „Muške sigurnosti“.
Inicijator i osnivač prve srpske Sigurne kuće za muškarce ima sijaset ideja kako da unapredi zaštitu muževa koji su primorani da „zbrišu“ od opakih žena.
"Želim da ovaj program razvijem pre svega preko SOS telefona na koji bi 24 sata dnevno mogli da se javljaju obespravljeni muževi. Stvari su jednostavne, muškarci ulaze u brak iz ljubavi, bez kalkulacija, a izlaze iz njega zbog druge žene. On je po pravilu 'slep' i sve prihvata i izlaz vidi samo u nadi da će druga žena imati manje interesa, a više ljubavi", objašnjava Trifunović.
Od zacrtanih ciljeva „Muške sigurnosti“ Dušan Trifunović nabraja samo, kako kaže, najurgentnije.
"Pre svega obavezno uvođenje predbračnog ugovora u kome sve mora da bude jasno napisano, a ne da se podrazumeva. Prilikom razvoda da se tačno utvrdi koji supružnik zadovoljava materijalne i moralne uslove da decu izvede na put. O prezimenu, posle razvoda, ne može da odlučuje žena da li će ga zadržati, već onaj čije bilo pre braka. Poveravanje dece ne sme da bude trajna već proverljiva i promenljiva kategorija", nabraja Trifunović.
(MONDO)
