U prvoj polovini ove godine na recept je izdato oko pet miliona kutija "bensedina" i "bromazepama" što je za devet odsto više u poređenju sa istim periodom prošle godine
Spas od neizvesnosti u vreme krize građani Srbije najčešće nalaze u nekontrolisanom uzimanju "bensedina" i "bromazepama", lekova iz grupe benzodijazepina koji ih smiruju i pomažu da prebrode probleme.
To potvrđuju i podaci iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. U prvoj polovini ove godine na recept je izdato oko pet miliona kutija ovih lekova, što je za devet odsto više u poređenju sa istim periodom prošle godine, piše "Blic".
Situacija je slična i u zemljama u okruženju Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji.
Isto je bilo i u drugim tranzicionim zemljama, Bugarskoj, Rumuniji ili Sloveniji, gde u poslednje vreme potrošnja drastično pada.
Tablete koje smiruju napetost, opuštaju mišiće i centralni nervni sistem imaju reputaciju lekova koji rešavaju sve probleme i dileme, pre svega zahvaljujući svom visokom sedativnom dejstvu.
Medicinski stručnjaci kažu da ga pođednako koriste sve starosne grupe stanovništva kad god se nađu u životnoj „minus” fazi.
Srbi nisu izuzetak kada je reč o masovnom korišćenju lekova za smirenje.
Obimne medicinske studije zapadnoevropskih zemalja govore da čak 17 odsto populacije koristi neki od lekova iz grupe benzodijazepina, kao što su „bensedin”, „valijum” ili „bromazepam”.
U Srbiji se ne zna pravi i konačan broj izdatih i prodatih kutija lekova za smirenje. Iako ne bi smelo, privatni apotekari masovno prodaju ove lekove bez lekarskog recepta. Zato se procenjuje da broj kutija ovih lekova koje građani Srbije popiju iznosi godišnje i do 30 miliona.
(MONDO)
To potvrđuju i podaci iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. U prvoj polovini ove godine na recept je izdato oko pet miliona kutija ovih lekova, što je za devet odsto više u poređenju sa istim periodom prošle godine, piše "Blic".
Situacija je slična i u zemljama u okruženju Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji.
Isto je bilo i u drugim tranzicionim zemljama, Bugarskoj, Rumuniji ili Sloveniji, gde u poslednje vreme potrošnja drastično pada.
Tablete koje smiruju napetost, opuštaju mišiće i centralni nervni sistem imaju reputaciju lekova koji rešavaju sve probleme i dileme, pre svega zahvaljujući svom visokom sedativnom dejstvu.
Medicinski stručnjaci kažu da ga pođednako koriste sve starosne grupe stanovništva kad god se nađu u životnoj „minus” fazi.
Srbi nisu izuzetak kada je reč o masovnom korišćenju lekova za smirenje.
Obimne medicinske studije zapadnoevropskih zemalja govore da čak 17 odsto populacije koristi neki od lekova iz grupe benzodijazepina, kao što su „bensedin”, „valijum” ili „bromazepam”.
U Srbiji se ne zna pravi i konačan broj izdatih i prodatih kutija lekova za smirenje. Iako ne bi smelo, privatni apotekari masovno prodaju ove lekove bez lekarskog recepta. Zato se procenjuje da broj kutija ovih lekova koje građani Srbije popiju iznosi godišnje i do 30 miliona.
(MONDO)
