Policija ga je vezivala za banderu misleći da ih zafrkava, jednom je dočekan uz najveće počasti u motelu, a slučajno je upoznao i imenjaka
Policija ga je vezivala za banderu misleći da ih zafrkava, jednom je dočekan uz najveće počasti u motelu, a slučajno je upoznao i imenjaka
"Ja sam Marko Milošević!", kazao je mladić.
"I otac vam je Slobodan Milošević?!"
"Jeste!" odgovorio je očekujući reakciju.
"Mora da se šalite..."
"Mnogi mi ne veruju, ali evo vam lične karte..."
Pisalo je, uverili su se novinari "Danasa", da se zove Marko Milošević, da mu je otac Slobodan i da živi u Beogradu!
Usledila je zanimljiva priča o nevoljama koje su ga pratile u godinama odrastanja upravo zbog imena i prezimena, ali i očevih generalija.
"U vreme vladavine Slobodana Miloševića, kada je njegov sin bio 'bog i batina', bilo je krajnje dramatičnih situacija. Jednom se dogodilo da sam zaboravio tek izvađenu ličnu kartu, ali i vozačku dozvolu. Vozio sam očevog 'fiću'. Policija me zaustavila, predstavio sam se, rekao kako mi se zove otac i onda je počelo – maltretiranje", seća se ozbiljnim tonom Marko Milošević.
Opisuje i nezaboravnu scenu sa novobeogradskih ulica. Kaže da je sa njim u društvu bio školski drug koji se zvao Nikola Tesla. Kada se i on predstavio, jer je to tražila policija, usledio je pravi šok. Strpali su ih u policijska kola i odveli na saslušanje.
Marko zatim potanko opisuju tu scenu:
"Ti si Marko Milošević?", upitao je zapovednički policajac.
"Da!", odgovorih u strahu.
"Otac ti se, kažeš, zove Slobodan!? Je l’ tako?!", trenirao je strogoću policajac.
"Da, da!", nastavio je Marko.
Nisu verovali, izgovorili su bujicu nepristojnih reči, a onda je usledila detaljna provera. Utvrdili su da je ,,fića’’ zaista bio registrovan na ime Slobodana Miloševića i da je ,,običan’’ Marko zaista – Milošević! Lako su utvrdili i da se Markov prijatelj, koji se nenadano našao u ,,nebranom grožđu’’ zaista zove – Nikola Tesla!
Kasnije, posle tog sumornog dana i prvog ozbiljnog susreta sa ,,čuvarima reda’’, usledio je najdramatičniji događaj. Pre ravno deset godina, jedan policajac ga je vezao za električni stub, jer nije verovalo da se zove Marko Milošević i da mu je otac Slobodan. Kada je sve razjašnjeno bio je – suspendovan. To je Marku Miloševiću bila jedina satisfakcija, ali su traume ostale!
Bilo je, kaže Marko, i komičnih situacija. U jednom mestu u Makedoniji, u blizini grčke granice, gde je prethodnog dana Slobodan, njegov otac, rezervisao prenoćište, rukovodstvo je shvatilo da se radi o predsedniku Republike Srbije i dočekan je uz najveće počasti i – crveni tepih, a kada je razjašnjen nesporazum, nastao je opšti smeh.
Jednom, nenadano, sredinom avgusta kada su zavladale letnje vrućine, pre desetak godina Marko se susreo sa Markom Miloševićem, sinom nekadašnjeg predsednika.
"U jednoj prodavnici u blizini Preševa, otac me je zamolio da kupim cigarete. Kada su prodavačice saznale moje ime, brzo su me uvele u jednu prostoriju u kojoj se sedeo, verovatno sa obezbeđenjem, Marko Milošević. Rekao mi je da uzmem bilo koje slatkiše, što sam i učinio i brže-bolje napustio prodavnicu, a da tada nisam ni bio svestan šta mi se dogodilo", kaže Marko Milošević, apsolvent Poljoprivrednog fakulteta iz Beograda.
Marko Milošević kaže da je lična karta prva stvar na koju misli kada kreće iz kuće. To mu je navika iz prošlih vremena. Događa se da se i sada neki policajci i službenici začude kada pročitaju njegovo ime u ličnoj karti, a nedavno ga je neka bankarska službenica priupitala kroz smeh:
"Nisi ti onaj Marko, zar ne". „Ne, nisam“! – kazao je. „Baš šteta!“ – rekla je službenica.
(MONDO)
"Ja sam Marko Milošević!", kazao je mladić.
"I otac vam je Slobodan Milošević?!"
"Jeste!" odgovorio je očekujući reakciju.
"Mora da se šalite..."
"Mnogi mi ne veruju, ali evo vam lične karte..."
Pisalo je, uverili su se novinari "Danasa", da se zove Marko Milošević, da mu je otac Slobodan i da živi u Beogradu!
Usledila je zanimljiva priča o nevoljama koje su ga pratile u godinama odrastanja upravo zbog imena i prezimena, ali i očevih generalija.
"U vreme vladavine Slobodana Miloševića, kada je njegov sin bio 'bog i batina', bilo je krajnje dramatičnih situacija. Jednom se dogodilo da sam zaboravio tek izvađenu ličnu kartu, ali i vozačku dozvolu. Vozio sam očevog 'fiću'. Policija me zaustavila, predstavio sam se, rekao kako mi se zove otac i onda je počelo – maltretiranje", seća se ozbiljnim tonom Marko Milošević.
Opisuje i nezaboravnu scenu sa novobeogradskih ulica. Kaže da je sa njim u društvu bio školski drug koji se zvao Nikola Tesla. Kada se i on predstavio, jer je to tražila policija, usledio je pravi šok. Strpali su ih u policijska kola i odveli na saslušanje.
Marko zatim potanko opisuju tu scenu:
"Ti si Marko Milošević?", upitao je zapovednički policajac.
"Da!", odgovorih u strahu.
"Otac ti se, kažeš, zove Slobodan!? Je l’ tako?!", trenirao je strogoću policajac.
"Da, da!", nastavio je Marko.
Nisu verovali, izgovorili su bujicu nepristojnih reči, a onda je usledila detaljna provera. Utvrdili su da je ,,fića’’ zaista bio registrovan na ime Slobodana Miloševića i da je ,,običan’’ Marko zaista – Milošević! Lako su utvrdili i da se Markov prijatelj, koji se nenadano našao u ,,nebranom grožđu’’ zaista zove – Nikola Tesla!
Kasnije, posle tog sumornog dana i prvog ozbiljnog susreta sa ,,čuvarima reda’’, usledio je najdramatičniji događaj. Pre ravno deset godina, jedan policajac ga je vezao za električni stub, jer nije verovalo da se zove Marko Milošević i da mu je otac Slobodan. Kada je sve razjašnjeno bio je – suspendovan. To je Marku Miloševiću bila jedina satisfakcija, ali su traume ostale!
Bilo je, kaže Marko, i komičnih situacija. U jednom mestu u Makedoniji, u blizini grčke granice, gde je prethodnog dana Slobodan, njegov otac, rezervisao prenoćište, rukovodstvo je shvatilo da se radi o predsedniku Republike Srbije i dočekan je uz najveće počasti i – crveni tepih, a kada je razjašnjen nesporazum, nastao je opšti smeh.
Jednom, nenadano, sredinom avgusta kada su zavladale letnje vrućine, pre desetak godina Marko se susreo sa Markom Miloševićem, sinom nekadašnjeg predsednika.
"U jednoj prodavnici u blizini Preševa, otac me je zamolio da kupim cigarete. Kada su prodavačice saznale moje ime, brzo su me uvele u jednu prostoriju u kojoj se sedeo, verovatno sa obezbeđenjem, Marko Milošević. Rekao mi je da uzmem bilo koje slatkiše, što sam i učinio i brže-bolje napustio prodavnicu, a da tada nisam ni bio svestan šta mi se dogodilo", kaže Marko Milošević, apsolvent Poljoprivrednog fakulteta iz Beograda.
Marko Milošević kaže da je lična karta prva stvar na koju misli kada kreće iz kuće. To mu je navika iz prošlih vremena. Događa se da se i sada neki policajci i službenici začude kada pročitaju njegovo ime u ličnoj karti, a nedavno ga je neka bankarska službenica priupitala kroz smeh:
"Nisi ti onaj Marko, zar ne". „Ne, nisam“! – kazao je. „Baš šteta!“ – rekla je službenica.
(MONDO)
