U Urgentnom centru u Beogradu je često pitanje života i smrti kod pacijenata, pa je zbog toga svima u ovoj ustanovi na raspolaganju sveštenik.

"Radio sam 10 godina kao parohijski sveštenik i ispovedao svoje parohijane, ali ovde sam se sreo sa nečim sasvim novim. Ovde leže najteži pacijenti, ljudi bolesni od neizlečivih bolesti", rekao je u jednoj emisiji sveštenik koji zajedno s pacijentima Urgentnog centra prolazi kroz teške trenutke u njihovim životima, ali i momentima pred kraj istih.

On je istakao da mu se više puta dogodilo da ga zovu pacijenti koji su na samrti kako bi se ispovedili, ali da mu je posebno u sećanju ostao događaj u vezi sa jednom gospođom koja je imala neobičnu želju.

"Naslušao sam se potresnih ispovesti i zbunjen se vraćao kući. Strašne stvari sam slušao. Ali ispovest jedne umiruće gospođe ostaće mi urezana u pamćenju do kraja života. Bila je na samrti i pozvali su me da je ispovedim. Za sobom je ostavljala supruga i dve ćerke. Suprug joj je divan čovek, obožavao je ćerke i one su jako volele njega. Međutim, ona je sad želela da im prizna da on nije njihov otac. Tražila je od mene da je ispovedim i da joj pročitam razrešnu molitvu", ispričao je on.

I dan-danas se seća saveta koji joj je dao i često se pita da li je ispravno postupio.

"Razmišljao sam šta da uradim. I odlučio sam da joj kažem kako sam ja osećao. Rekao sam: 'Celog života ste živeli u laži. Vi ćete da umrete, a šta njima ostaje. kakvo će oni mišljenje imati o vama. Ostavljate im pakao'. Ona me je saslušala i rekla da im neće to saopštiti, a ja sam joj pročitao razrešnu molitvu. I dan danas nisam siguran da li sam pravilno postupio", završava priču sveštenik iz Urgentnog centra.

(Mondo/San urgentne noći)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.