Enkripcija i biometrija su polje ekspertize stručnjaka koji su na srpskom naučnom institutu VLATACOM razvili i integrisali brilijantna rešenja u ovim oblastima.
VLATACOM je osnovao dr Vladimir Cizelj 1997. godine, a potom je kompanija prerasla u nešto mnogo više - najpre u istraživački i razvojni centar 2011, a nedugo zatim, 2015. godine, sertifikovan je kao prvi privatni istraživački i razvojni naučni institut kod nas.
Mnogi uređaji i sistemi koji su proizvod istraživanja rađenih na ovom institutu predstavljaju izvanredna rešenja za veću bezbednost i izbegavanje rizika u sferi informaciono-komunikacionih tehnologija i primenjuju se u zemlji i inostranstvu.
Šta je kriptografija, a šta biometrija?
Kriptografija je nauka koja se bavi metodama čuvanja tajnosti informacija kriptovanjem odnosno šifrovanjem koje ih čini nedostupnim neželjenoj strani. Lične, vojne, finansijske kao i informacije značajne za državnu bezbednost mogu biti osetljive i podložne manipulacijama i zloupotrebama, a zahvaljujući novim tehnologijama štitimo ih mnogo efikasnije i uspešnije nego pre.
U slučaju nauke i tehnologije koje pripadaju domenu biometrije, jedinstvene fizičke karakteristike se koriste u službi identifikacije. Lice, glas, otisak prsta, otisak dlana, mrežnjača i dužica oka, šablon lica - neke su od tih karakteristika kojima se vrši biometrijsko prepoznavanje.
Digitalna bezbednost, sigurne granice, pristup uređajima i prostorijama…
Gde se mogu primeniti kriptografska i biometrijska rešenja?
Pojedini uređaji kakvi su potekli sa instituta VLATACOM dr Vladimira Cizelja proveravaju identitet na osnovu više faktora - nečega što korisnik poseduje, zna i što je njegova lična fizička karakteristika (na primer kartica, PIN kod i otisak prsta). Ovakvi uređaji za autentifikaciju i kontrolu pristupa omogućavaju pristup tek nakon provere svih ovih faktora.
Kada govorimo o enkripciji mogu se zaštititi kritična sredstva, uređaji za komunikaciju, baze podataka. Veoma je zastupljeno i šifrovanje teksta odnosno konverzija čitljive poruke u kodiranu poruku.
Postavljanje šifre na uređaje i naloge
Šifra i digitalni potpis su osnova zaštite tajnosti komunikacije. Jedna vrsta šifrovanja se odvija po principu privatnog i javnog ključa i u tom slučaju primalac dešifruje pomoću privatnog ključa, dok javni ključ služi samo za šifrovanje ali ne i za dešifrovanje. Funkcija digitalnog potpisa leži u tome da potvrdi autentičnost sadržaja poruke i predstavlja dokaz da nije došlo do bilo kakve izmene poruke na putu od pošiljaoca do primaoca.
Generator slučajnih brojeva kakav je kreiran na institutu VLATACOM, za čiji je rad zaslužan dr Vladimir Cizelj, koristi vlada, vojska, policija, naučno-istraživačke institucije i banke. Na ovom institutu kreirali su uređaje za šifrovanje sistema za prenos digitalnih podataka manjeg i većeg kapaciteta.
Uređaj za distribuciju ključeva koristiti se isključivo na uređaju za koji je napravljen i može ga koristiti ovlašćena osoba. Upotrebljava se za enkripciju tekstova i fajlova, ima primenu i kod uređaja za šifrovanje glasa, kao i kod uređaja za video-konferencije, ali i za bezbednost celokupnog informacionog sistema.
Biometrijom do veće bezbednosti
U našoj svakodnevici, na uređajima koje koristimo, sve je rasprostranjenija biometrijska identifikacija. Mobilni telefoni koji se otključavaju na otisak prsta ili oblik našeg lica postali su veoma dostupni. Može se reći da je biometrija nauka budućnosti s obzirom da se ne oslanja na šifre i PIN kodove koji se mogu zaboraviti i “presresti”, a trendovi pokazuju da ćemo u budućnosti razne online novčane transakcije i potvrde plaćanja obavljati otiskom prsta i skeniranjem rožnjače.
Za sada, biometrijski uređaji za kontrolu pristupa i uređaji za verifikaciju biometrijskih podataka koriste se za izradu biometrijskih dokumenata, na graničnim prelazima, aerodromima i prilikom pristupa kritičnoj infrastrukturi, u velikim kompanijama i naučnim centrima koji čuvaju značajne baze podataka.
Od kioska za prikupljanje biometrijskih podataka, preko samouslužnog stacionarnog kioska za verifikaciju biometrijskih podataka do prenosne biometrijske radne stanice, pa čak i biometrijske namenjene za upotrebu u ruralnim predelima - institut VLATACOM Vladimira Cizelja nudi rešenja za prikupljanje i/ili verifikaciju demografskih podataka, otisaka prstiju, slike lica i potpisa u redovnim ali i specifičnim uslovima.
Bilo da je u pitanju postavljanje šifre, zaštita informacija i komunikacije biometrijskom proverom ili kombinacijom ovih tehnologija - bezbednosni rizici su manji. Gde čuvate podatke? Sa kim ih delite? Da li ste zaštitili svoje metode plaćanja na internetu? Nadamo se da ćete posle ovih redova razmisliti i primeniti neka od ovih rešenja.
