Evo šta je sve potrebno da bi neko mogao da postane snajperista.
Nije svako rođen za snajperistu - psihička spremnost je važnija od fizičke. Nekada snajperisti moraju da osmisle kamuflažu za samo nekoliko minuta. Uz snalažljivost, dobar snajperista mora brzo da nađe položaj, da ima čelične živce i bude spreman da se snađe u prirodi.
"Ovo što na meni vidite je tzv. džili odelo. Svaki snajperista ga izrađuje sam i ono nije potpuna maska jednog snajperiste. U principu, ono pokriva 30 odsto te kamuflaže. Ostatak snajperista dorađuje tako što koristi prirodnu vegetaciju u zavisnosti od terena na kojem se nalazi", kaže snajperista Vojske Srbije za RTS.
Uspešan snajperista, kažu vojnici, nekad može da bude efikasniji od cele jedinice. Osim što moraju da budu nevidljivi, za snajperiste je specifično i to što su sami sebi prva podrška i prva zaštita. Položaj zauzima ili jedan snajperista ili snajperisti u paru, a kada dolaze na taj položaj ili ga napuštaju - moraju da brinu sami o sebi.
Precizan pogodak je i najjednostavniji deo zadatka.
"Psihička sprema je važnija od fizičke upravo zbog tog nekog strpljenja i zbog težine tog čekanja zato što zadaci nekada mogu da traju po više sati, pa nekad i po više dana. Sama obuka traje tri meseca i zasniva se u nekoliko faza. U toj nekoj početnoj fazi baju se snajperisti - da li je dobar strelac, da li ima strpljenje, kakav je u maskiranju, da li ima tu neku moć zapažanja bolju od drugih", ističe snajperista.
Nezvanični rekorder u ovoj disciplini, za koju nisu svi vojnici rođeni, jeste jedan engleski vojnik. On je 2009. godine pogodio neprijatelja sa više od dva kilometra.
(Mondo/RTS)
