U Srbiji svake godine zatrudni od 6.000 do 7.000 devojaka između 15 i 19 godina, od tog broja polovina se odluči da rodi.
U Srbiji godišnje 6.000 do 7.000 devojaka uzrasta od 15 do 19 godina ostane u drugom stanju, što našu zemlju, uz Veliku Britaniju, svrstava među rekordere u Evropi po broju maloletnih trudnica.
Dr Katarina Sedlecki, specijalista ginekologije i akušerstva i načelnik Republičkog centra za planiranje porodice, kaže da se procenjuje da na 1.000 devojaka ovog uzrasta svake godine zatrudni njih 50.
Jedna od veoma mladih majki je i Jelena M. iz Beograda, koja je prošle godine rodila sa nepunih 16 godina. Dobila je devojčicu, koja joj danas predstavlja najveći izvor sreće. Međutim, zbog odluke da zadrži dete izgubila je ljubav svojih roditelja.
"Od 14. godine zabavljala sam se sa svojim prvim i jedinim dečkom Nikolom. Prvi seksualni odnos imali smo malo pre mog 15. rođendana. Možda sam tada i zatrudnela.
Uglavnom, kada su mi se pojavile mučnine, uporno sam odbijala da pomislim da se to baš meni dogodilo. Kada sam kupila test, bio je pozitivan. I Nikola i ja smo bili srećni, ali su problem predstavljali moji roditelji", priča ona za Press.
Jelena potiče iz imućne porodice i jedinica je.
"Roditelji su mi mnogo strogi. Za mene su planirali veliku karijeru i zato im ovako nešto nije trebalo, zbog čega su i dan-danas ljuti.
Ali, ja volim Nikolu i moju Tinu. Ne žalim što sam se odlučila na ovaj korak, ne marim za priče mojih drugarica, i nikada kao većina njih ne bih abortirala. Jedino mi je žao što nemam pored sebe majku da me posavetuje oko podizanja deteta, pa pomoć tražim na drugoj strani, ali snalazimo se", priča Jelena.
Zakon o uslovima za izvršenje prekida trudnoća u zdravstvenim ustanovama usvojen je 1995. godine. Po rečima zdravstvenih radnika, ovaj zakon je veoma liberalan jer devojčice već sa 16 godina samostalno mogu odlučiti da li će roditi ili ne.
"Kod devojčica mlađih od 16 godina, ako je trudnoća starija od deset nedelja, prekid se sme izvesti samo ako je reč o silovanju ili incestu ili ako postoji mogućnost bolesti ploda ili majke.
Ona se može prekinuti i posle desete nedelje, ali samo uz saglasnost prvostepene komisije zbog silovanja, postojanja anomalija i stanja žene."
Trudnoća se tokom perioda adolescencije, prema rečima dr Sedlecki, dešava često, i to devojkama koje žive i na selu i u gradu.
"To je po pravilu neplanirana trudnoća i obično nastaje zbog nekorišćenja kontracepcije. S obzirom na to da među seksualno aktivnim devojkama koje su u stabilnoj vezi kontracepciju koristi tek svaka 17. devojka, odnosno 6,1 odsto, trudnoća se dešava svima, bez obzira gde žive, kojeg su obrazovanja, iz kakve sredine potiču i kakvog su imovnog stanja", kaže dr Sedlecki.
Maloletne trudnice, prema njenim rečima, razlikuju se po tome da li odlučuju da rode ili ne. Interesantno je, međutim, da se sve više adolescentkinja mlađih od 16 godina odlučuje da zadrži dete.
"Procenjuje se da se polovina ovih trudnoća namerno prekine, a polovina završi. Učestalost rađanja među mlađim adolescentkinjama od 16 godina i mlađim je u porastu, dok među starijim devojkama opada. To svakako predstavlja veliki problem jer rađanje u ranom uzrastu nosi brojne zdravstvene rizike za majku i plod. S druge strane, devojke koje teže da grade karijeru češće prekidaju trudnoću, u poređenju sa onima koje to ne žele, pa češće nastavljaju trudnoću i rađaju", upozorava načelnica u Institutu za majku i dete.
S njom se slaže i Ljubica Perović, član prvostepene komisije za prekide trudnoće do 20 nedelje u Ginekološko-akušerskoj klinici "Narodni front".
"Devojke s periferija, iz nižih slojeva društva i niskog obrazovanja, obično iznesu trudnoće. Za razliku od njih, u tako ranim godinama ne rađaju devojke koje imaju svest o kreiranju budućnosti na neki drugačiji način", objašnjava Perovićeva.
Prema njenim rečima, najalarmantniji su prekidi trudnoća kod žena koje nisu rađale.
"Veoma je loša svest devojaka. Potrebno je da se radi na njihovoj edukaciji. Od preranog rađanja veći rizik predstavlja to što danas devojke kiretažu upražnjavaju kao metod kontracepcije", kaže Perovićeva, koja dodaje da naš zakon omogućava da devojčice već sa 16 godina mogu same da odluče da li će roditi ili ne.
(MONDO)
Dr Katarina Sedlecki, specijalista ginekologije i akušerstva i načelnik Republičkog centra za planiranje porodice, kaže da se procenjuje da na 1.000 devojaka ovog uzrasta svake godine zatrudni njih 50.
Jedna od veoma mladih majki je i Jelena M. iz Beograda, koja je prošle godine rodila sa nepunih 16 godina. Dobila je devojčicu, koja joj danas predstavlja najveći izvor sreće. Međutim, zbog odluke da zadrži dete izgubila je ljubav svojih roditelja.
"Od 14. godine zabavljala sam se sa svojim prvim i jedinim dečkom Nikolom. Prvi seksualni odnos imali smo malo pre mog 15. rođendana. Možda sam tada i zatrudnela.
Uglavnom, kada su mi se pojavile mučnine, uporno sam odbijala da pomislim da se to baš meni dogodilo. Kada sam kupila test, bio je pozitivan. I Nikola i ja smo bili srećni, ali su problem predstavljali moji roditelji", priča ona za Press.
Jelena potiče iz imućne porodice i jedinica je.
"Roditelji su mi mnogo strogi. Za mene su planirali veliku karijeru i zato im ovako nešto nije trebalo, zbog čega su i dan-danas ljuti.
Ali, ja volim Nikolu i moju Tinu. Ne žalim što sam se odlučila na ovaj korak, ne marim za priče mojih drugarica, i nikada kao većina njih ne bih abortirala. Jedino mi je žao što nemam pored sebe majku da me posavetuje oko podizanja deteta, pa pomoć tražim na drugoj strani, ali snalazimo se", priča Jelena.
Zakon o uslovima za izvršenje prekida trudnoća u zdravstvenim ustanovama usvojen je 1995. godine. Po rečima zdravstvenih radnika, ovaj zakon je veoma liberalan jer devojčice već sa 16 godina samostalno mogu odlučiti da li će roditi ili ne.
"Kod devojčica mlađih od 16 godina, ako je trudnoća starija od deset nedelja, prekid se sme izvesti samo ako je reč o silovanju ili incestu ili ako postoji mogućnost bolesti ploda ili majke.
Ona se može prekinuti i posle desete nedelje, ali samo uz saglasnost prvostepene komisije zbog silovanja, postojanja anomalija i stanja žene."
Trudnoća se tokom perioda adolescencije, prema rečima dr Sedlecki, dešava često, i to devojkama koje žive i na selu i u gradu.
"To je po pravilu neplanirana trudnoća i obično nastaje zbog nekorišćenja kontracepcije. S obzirom na to da među seksualno aktivnim devojkama koje su u stabilnoj vezi kontracepciju koristi tek svaka 17. devojka, odnosno 6,1 odsto, trudnoća se dešava svima, bez obzira gde žive, kojeg su obrazovanja, iz kakve sredine potiču i kakvog su imovnog stanja", kaže dr Sedlecki.
Maloletne trudnice, prema njenim rečima, razlikuju se po tome da li odlučuju da rode ili ne. Interesantno je, međutim, da se sve više adolescentkinja mlađih od 16 godina odlučuje da zadrži dete.
"Procenjuje se da se polovina ovih trudnoća namerno prekine, a polovina završi. Učestalost rađanja među mlađim adolescentkinjama od 16 godina i mlađim je u porastu, dok među starijim devojkama opada. To svakako predstavlja veliki problem jer rađanje u ranom uzrastu nosi brojne zdravstvene rizike za majku i plod. S druge strane, devojke koje teže da grade karijeru češće prekidaju trudnoću, u poređenju sa onima koje to ne žele, pa češće nastavljaju trudnoću i rađaju", upozorava načelnica u Institutu za majku i dete.
S njom se slaže i Ljubica Perović, član prvostepene komisije za prekide trudnoće do 20 nedelje u Ginekološko-akušerskoj klinici "Narodni front".
"Devojke s periferija, iz nižih slojeva društva i niskog obrazovanja, obično iznesu trudnoće. Za razliku od njih, u tako ranim godinama ne rađaju devojke koje imaju svest o kreiranju budućnosti na neki drugačiji način", objašnjava Perovićeva.
Prema njenim rečima, najalarmantniji su prekidi trudnoća kod žena koje nisu rađale.
"Veoma je loša svest devojaka. Potrebno je da se radi na njihovoj edukaciji. Od preranog rađanja veći rizik predstavlja to što danas devojke kiretažu upražnjavaju kao metod kontracepcije", kaže Perovićeva, koja dodaje da naš zakon omogućava da devojčice već sa 16 godina mogu same da odluče da li će roditi ili ne.
(MONDO)
