Počeo da radi kao lekar, a onda je upisao i studije teologije.
Iako je u zemljama razvijenog sveta i hrišćanstvu to čest slučaj, u Srbiji je malo pojedinaca koji se posvećuju svom osnovnom poslu, a da se paralelno i dodatno angažuju na obavezama koje su od velikog značaja.
Još manje je primera da se neko bavi medicinom i da je u isto vreme svešteno lice. Dr Dragan Stamenković iz Niša je lekar – specijalista fizijatar u niškom Domu zdravlja, ali i protođakon niške Crkve Sveti Luka.
"Vaskrs je krunski događaj u životu Isusa Hrista. U njemu se otkriva smisao ovaploćenja Hristovog, jer je Isus došao da pobedi smrt. Vaskrs je pobeda života nad smrću, pobeda večnosti nad prolaznošću, pobeda ljubavi i žrtve nad samoljubljem i nad sebičnošću. Vaskrsenje Hristovo je svetionik zalutalom čoveku savremenog doba koji je vrednosno i duhovno dezorijentisan. Uvek su aktuelne reči pokojnog akademika Vladete Jerotića koji je govorio 'da kada čovek izgubi centar, svaka tačka okolo postaje vodilja'. Jer, to je u stvari i početak jednog dezintegracionog procesa najpre čoveka, a onda i društva u celini. Za čoveka je vasrksenje Hristovo jedan probuđujući i preobražavajući događaj, ukoliko proslava Vaskrsa nije samo puko sećanje na taj događaj praćeno običajima, nego bogoslužbeni i liturgijski susret sa vaskrslim i raspetim Gospodom", kaže dr Stamenković.
Posebno naglašava da na pravi način treba shvatiti sam Vaskrs i vaskrsenje.
"Vaskrsenje je velika šansa za preobražaj i promenu, ali to nije veliki reset neoliberalne ideologije i Klausa Švaba (napisao knjigu upravo pod tim nazivom 'Veliki reset') koji vodi u transhumanizam i poništenje čoveka, nego je to šansa za veliku promenu, pokajanje i preumljenje koji vode u isceljenje i oboženje" kaže protokođakon niške Crkve Sveti Luka.
Rođen je 1958. godine u Kragujevcu. U to vreme njegovi roditelji, otac iz niškog sela Malča i majka rodom iz Topole, bili su sa službom u Šumadiji. Po preseljenju u Niš završio je Gimnaziju "Bora Stanković" i Medicinski fakultet, a potom i specijalizaciju fizijatrije.
Njegova uža oblast je razvojno praćenje rizično rođene dece i njihova rehabilitacija. Punih 16 godina radio je u Vrnjačkoj Banji u Zavodu za šećerne bolesti i stomačna oboljenja, a 2002. prešao je u niški Dom zdravlja.
Već je, kaže, počeo da radi kao lekar, kada je doneo još jednu veliku odluku – sredinom 1988. upisao je diferencijalne studije teologije. Nedugo zatim, još tokom boravka u Vrnjačkoj Banji počeo je da drži predavanja iz veronauke i to mnogo pre nego što je veronauka kao zvanični predmet uvedena u nastavni program u Srbiji.
U 1994. rukopoložen je u đakona. Po povratku u Niš i zaposlenju u jednoj od najvećih ustanova primarne zdravstvene zaštite u Srbiji, a paralelno sa radom u ordinaciji držao je i nastavu veronauke u svojoj gimnaziji sve do 2010. godine.
U čin protođakona proizveo ga je prošle jeseni preminuli i blagopočivši srpski patrijarh Irinej.
(MONDO/Politika)
