OTAC MI JE UMRO JER SE NIJE VAKCINISAO: Predrag Kon otkrio nepoznate detalje iz života, vreme proveo i na ratištu!

Epidemiolog i član Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa dr Predrag Kon istakao je u životnoj ispovesti da su mu najveće tuge smrt roditelja. Kako kaže njegov otac preminuo je od gripa, kao i da se njegov otac redovno vakcinisao, ali da te godine "nekako nije".

"Dugo sam razmišljao o njoj kad god bih išao u kupovinu, pet godina sam joj donosio hranu. Od smrti mog oca 1998. nije izlazila iz kuće".

Govoreći o periodu sukoba na prostoru nekadašnje SFRJ, Predrag Kon ističe da je verovao u bratstvo i jedinstvo i da mu je jako teško pao raspad zemlje.

"U zimu 1991/1992. šest meseci sam bio na frontu ili, kako se to zvanično zvalo, teritoriji zahvaćenoj borbenim dejstvima. Najpre tri meseca u Kninu i Krajini, gde sam bio u komandi referent saniteta, a komandant je bio general Ratko Mladić. Svakodnevno sam ga viđao, a kontakte smo imali po potrebi", rekao je Kon.

Kako kaže, njihovi kontakti su bili profesionalni i krajnje korektni, a Mladića pamti kao, kako tvrdi, izvanrednog oficira.

"Ne vidim da je tu bilo šta pogrešno radio. Nisam bio u Bosni i ne mogu da govorim za taj period, ali moje sećanje na njega nije negativno. Kao oficir, svoj posao u Krajini, bar koliko ja znam, radio je onako kako je moglo u tim okolnostima", rekao je Kon i dodao:

"Dok sam bio tamo, osećao sam da je narod jako ugrožen i da mu je potrebna zaštita. Vojnu bolnicu u Kninu jednom sam obilazio i s Mladićem. Uvek je pitao kako se dogodilo ranjavanje i obično bi rekao da do toga ne bi ni došlo da se postupalo po pravilima".

Kon je istakao da je tokom rata neprekidno bio na linijama fronta. U selu Mirkovci kod Vinkovaca na pet metara od njega je metak pogodio zid. A kako tvrdi mimoilazile su ga i granate.

"Doživeo sam dva granatiranja u Kninu i jednom u Šidu. Međutim, prilikom obilaska imao sam sreće", istakao je Kon.

Kon o Aušvicu: U logoru sam video cipele na kojima je pisalo moje prezime

Predrag Kon naveo je da je u zloglasnom nacističkom logoru Aušvicu bio u aprilu 2019, kada je putovao u Krakov.

"S jedne strane, osećam se jako dobro što sam bio tamo, a s druge, psihički sam bio bolestan taj dan, možda čak i sledeći. Tamo sam video i cipele na kojima je pisalo Kon. Čovek to mora da vidi da bi shvatio. Ne može da veruje da postoji fabrika smrti dok ne vidi originalne ostatke toga", rekao je Kon i dodao:

"Otac je bio oficir Kraljevine Jugoslavije, odmah na početku rata je zarobljen i transportovan u logor Nirnberg, a potom u Osnabrik. Tu je bio u baraci broj sedam. Pričao mi je da su imali radio-stanicu, prenosili su informacije Rusima. Jedan od logoraša znao je izuzetno sitno da piše, pa su preko šupljeg zuba drugog prenosili poruke. Pričao mi je i da je puštao bradu, što kažu, do pupka, da bi mu bilo toplije. Imali su stalaktite, toliko je bilo ledeno".

Kon kaže da je njegov deda bio dovoljno mudar da je, kako priča, svu imovinu dao za lažne ausvajse (papire) i porodicu preko Splita prebacio za Italiju. On navodi da u Italiji jesu bila geta, ali da tamo nisu ubijali Jevreje i da tamo nije bilo kao u Beogradu.

"Kasnije su se svi vratili. Moj brat je rođen 1946, a njegova majka - tatina prva žena, umrla je iste te godine. Moji su imali u vlasništvu taj stan koji je deda dao zbog papira i kad je otac tamo video tri porodice, samo se okrenuo. Pošto je bio u trgovini, a potom u Ministarstvu trgovine, dobio je stanarsko pravo nad jednim stanom. I kad se venčao drugi put, prešao je kod žene, a to stanarsko pravo ostavio dedi i tetki, s kojima je odrastao moj brat", ispričao je Kon.

(MONDO/Kurir)