Konju, magarče, hohštapleru, ološu... samo su neke od uvreda koje je supruga upućivala Savi Đedoviću, štićeniku prve srpske sigurne muške kuće. Kakvi su to muškarci koje maltretira žena, pita se Palma.
Savo Đedović (70), oficir u penziji iz Beograda, nakon 40 godina zajedničkog života sa suprugom, obratio se za pomoć Nevladinoj organizaciji "Muška sigurnost" i našao utočište u prvoj sigurnoj mukoj kući, otvorenoj nedaleko od Ćuprije.
"Konju, magarče, hohštapleru, ološu, dembelu, imbecilu, samo su neke od uvreda koje mi upućuje supruga, a ne libi se ni da me udari, ne birajući čime. Lepo smo se bili razveli i ne znam zašto sam pristao da se ponovo venčamo", vajka se Đedović u razgovoru za "Politiku".
Sigurna muška kuća u blizini Ćuprije, koju je otvorila NVO "Muška sigurnost", udomila je prvu dvojicu stanara, a prema rečima osnivača, svakodnevno ih pozivaju muževi koji bi da tu potraže spas od bračnog nasilja kojem su izloženi
"Ovde je jedan penzioner iz Ćuprije, koga tuku i žena i sin, a nekoliko dana je boravio i jedan farmaceut. I ja sam od početka stanar sigurne kuće, jer ona nije namenjena samo onima koji nemaju gde, već i onima koji žele da nađu psihičko utočište i mir. Muškarcima je mnogo lakše da podnesu bračne probleme kada su zajedno", kaže za 2Politiku" Dušan Trifunović, osnivač NVO "Muška sigurnost".
On navodi da ga je zvalo na stotine pripadnika "jačeg pola", koje žene maltretiraju na različite načine. Prema Trifunovićevim rečima, ti muškarci su izgubili veru u sudske i državne institucije, jer su one uvek na strani žena.
Inače, i sam osnivač "Muške sigurnosti" je procesuiran zbog nasilja u porodici, a sud mu je odredio zabranu prilaska supruzi na manje od 50 metara.
"Tražićemo od Ministarstva za ljudska i manjinska prava i Ministarstva za rad i socijalnu politiku da dobijemo ista novčana sredstva i prava koja su predviđena za zaštitu zlostavljanih žena. Ako nam to ne uspe, potražićemo pomoć od međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava", ističe Trifunović.
Direktorka Centra za socijalni rad u Jagodini Biserka Jakovljević, na osnovu iskustva ustanove na čijem je čelu, kao i svih onih sa kojima sarađuju, smatra da su slučajevi bračnog zlostavljanja muškaraca vrlo retki i da bi za zbrinjavanje svih ugroženih muževa bila dovoljna samo jedna sigurna kuća u čitavoj Srbiji.
"Za poslednjih pet godina, evidentirali smo samo pet slučajeva u kojima su muškarci bili žrtve. Zanimljivo je da je samo jedan muškarac prijavio da ga supruga zlostavlja, dok su ostale slučajeve prijavile komšije ili rodbina", ističe Biserka Jakovljević.
Kao najdrastičniji primer nasilja ona navodi jednog ovdašnjeg osamdesetogodišnjaka, koga je supruga fizički zlostavljala, zbog čega je često bio u modricama.
Međutim, kada su komšije to prijavile, a socijalni radnici ga posetili, on nije priznao da ga tuče supruga, već je rekao da je pao.
"Mnogo je ozbiljniji problem, o kome se premalo govori, to što žene bivšim supruzima zabranjuju da viđaju decu, iako postoji sudska presuda, kojom je to regulisano.
I to je neki vid nasilja nad decom i bivšim suprugom. U takvim slučajevima, muškarci su nemoćni da sami reše problem, i sve se svede na to da sud takvim ženama izrekne novčanu kaznu", objašnjava direktorka jagodinskog Centra za socijalni rad.
Jedan od članova NVO "Muška sigurnost", Dragan Šajković iz Beograda, kaže da je sa suprugom, od koje se razveo pre pet godina, upravo imao problem o kome je govorila i direktorka Jakovljević.
"Bivša supruga me je prijavila da nisam vratio decu na vreme, iako sam imao uredno sudsko rešenje da ona budu kod mene 30 dana.
Onda sam policajcima morao da pokazujem taj dokument, svoje lične isprave, a moja baka, koja ima 84 godine, doživela je ozbiljan stres zbog toga što nam je policija dolazila na vrata", kaže Šajković, pominjući i da poznaje mnogo muškaraca koji prolaze kroz svojevrsni "maltretman" prilikom razvoda.
Prema njegovim rečima mnoge žene svoj pristanak na sporazumni raskid braka uslovljavaju nerealno velikim materijalnim zahtevima.
"I moj slučaj je takav. Za sporazumni raskid braka supruga je tražila da joj prepišem kuću, koju sam nasledio od bake, firmu, 20.000 evra, novi "pežo" i da ne nabrajam ostale sitnije stvari.
Pošto nisam pristao, podnela je tužbu zbog navodnog nasilja u porodici. Dovoljno je da se zaplače i da su svi na njenoj strani. Treba li i ja da počnem da plačem", pita se Šajković.
Narodni poslanik i gradonačelnik Jagodina Dragan Marković Palma, nema baš razumevanja za patnje koje trpe ovi muškarci. On smatra da takva institucija nije potrebna žiteljima Jagodine koja već ima sigurnu žensku kuću
"Niko mi se nikada nije obratio s tim problemom, pa pošto u Jagodini nema slučajeva da žene zlostavljaju muškarce, nema ni potrebe za njihovim zbrinjavanjem. Uostalom, kakav je to muškarac koga maltretira žena", pita se Marković
"Konju, magarče, hohštapleru, ološu, dembelu, imbecilu, samo su neke od uvreda koje mi upućuje supruga, a ne libi se ni da me udari, ne birajući čime. Lepo smo se bili razveli i ne znam zašto sam pristao da se ponovo venčamo", vajka se Đedović u razgovoru za "Politiku".
Sigurna muška kuća u blizini Ćuprije, koju je otvorila NVO "Muška sigurnost", udomila je prvu dvojicu stanara, a prema rečima osnivača, svakodnevno ih pozivaju muževi koji bi da tu potraže spas od bračnog nasilja kojem su izloženi
"Ovde je jedan penzioner iz Ćuprije, koga tuku i žena i sin, a nekoliko dana je boravio i jedan farmaceut. I ja sam od početka stanar sigurne kuće, jer ona nije namenjena samo onima koji nemaju gde, već i onima koji žele da nađu psihičko utočište i mir. Muškarcima je mnogo lakše da podnesu bračne probleme kada su zajedno", kaže za 2Politiku" Dušan Trifunović, osnivač NVO "Muška sigurnost".
On navodi da ga je zvalo na stotine pripadnika "jačeg pola", koje žene maltretiraju na različite načine. Prema Trifunovićevim rečima, ti muškarci su izgubili veru u sudske i državne institucije, jer su one uvek na strani žena.
Inače, i sam osnivač "Muške sigurnosti" je procesuiran zbog nasilja u porodici, a sud mu je odredio zabranu prilaska supruzi na manje od 50 metara.
"Tražićemo od Ministarstva za ljudska i manjinska prava i Ministarstva za rad i socijalnu politiku da dobijemo ista novčana sredstva i prava koja su predviđena za zaštitu zlostavljanih žena. Ako nam to ne uspe, potražićemo pomoć od međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava", ističe Trifunović.
Direktorka Centra za socijalni rad u Jagodini Biserka Jakovljević, na osnovu iskustva ustanove na čijem je čelu, kao i svih onih sa kojima sarađuju, smatra da su slučajevi bračnog zlostavljanja muškaraca vrlo retki i da bi za zbrinjavanje svih ugroženih muževa bila dovoljna samo jedna sigurna kuća u čitavoj Srbiji.
"Za poslednjih pet godina, evidentirali smo samo pet slučajeva u kojima su muškarci bili žrtve. Zanimljivo je da je samo jedan muškarac prijavio da ga supruga zlostavlja, dok su ostale slučajeve prijavile komšije ili rodbina", ističe Biserka Jakovljević.
Kao najdrastičniji primer nasilja ona navodi jednog ovdašnjeg osamdesetogodišnjaka, koga je supruga fizički zlostavljala, zbog čega je često bio u modricama.
Međutim, kada su komšije to prijavile, a socijalni radnici ga posetili, on nije priznao da ga tuče supruga, već je rekao da je pao.
"Mnogo je ozbiljniji problem, o kome se premalo govori, to što žene bivšim supruzima zabranjuju da viđaju decu, iako postoji sudska presuda, kojom je to regulisano.
I to je neki vid nasilja nad decom i bivšim suprugom. U takvim slučajevima, muškarci su nemoćni da sami reše problem, i sve se svede na to da sud takvim ženama izrekne novčanu kaznu", objašnjava direktorka jagodinskog Centra za socijalni rad.
Jedan od članova NVO "Muška sigurnost", Dragan Šajković iz Beograda, kaže da je sa suprugom, od koje se razveo pre pet godina, upravo imao problem o kome je govorila i direktorka Jakovljević.
"Bivša supruga me je prijavila da nisam vratio decu na vreme, iako sam imao uredno sudsko rešenje da ona budu kod mene 30 dana.
Onda sam policajcima morao da pokazujem taj dokument, svoje lične isprave, a moja baka, koja ima 84 godine, doživela je ozbiljan stres zbog toga što nam je policija dolazila na vrata", kaže Šajković, pominjući i da poznaje mnogo muškaraca koji prolaze kroz svojevrsni "maltretman" prilikom razvoda.
Prema njegovim rečima mnoge žene svoj pristanak na sporazumni raskid braka uslovljavaju nerealno velikim materijalnim zahtevima.
"I moj slučaj je takav. Za sporazumni raskid braka supruga je tražila da joj prepišem kuću, koju sam nasledio od bake, firmu, 20.000 evra, novi "pežo" i da ne nabrajam ostale sitnije stvari.
Pošto nisam pristao, podnela je tužbu zbog navodnog nasilja u porodici. Dovoljno je da se zaplače i da su svi na njenoj strani. Treba li i ja da počnem da plačem", pita se Šajković.
Narodni poslanik i gradonačelnik Jagodina Dragan Marković Palma, nema baš razumevanja za patnje koje trpe ovi muškarci. On smatra da takva institucija nije potrebna žiteljima Jagodine koja već ima sigurnu žensku kuću
"Niko mi se nikada nije obratio s tim problemom, pa pošto u Jagodini nema slučajeva da žene zlostavljaju muškarce, nema ni potrebe za njihovim zbrinjavanjem. Uostalom, kakav je to muškarac koga maltretira žena", pita se Marković
