Poreska uprava Srbije od polovine ove godine počeće sa unakrsnom proverom imovine gradjana, kako bi se otkrile utaje poreza, za koje kazne "uopšte neće biti bezazlene", izjavio je u sredu direktor te uprave Vladimir Ilić.
Poreska uprava Srbije od polovine ove godine počeće sa unakrsnom proverom imovine gradjana, kako bi se otkrile utaje poreza, za koje kazne "uopšte neće biti bezazlene", izjavio je u sredu direktor te uprave Vladimir Ilić.Ilić je, na konferenciji za novinare, rekao da će poreska stopa na neprijavljenu imovinu fizičkih lica biti 20 odsto, a "kazne zatvorske u finalu".
Navodeći da će unakrsna provera imovine biti zamena za ispitivanje porekla imovine, Ilić je naveo primer da u slučaju da fizičko lice ima prirast imovine u tekućoj godini od milion evra, a prijavljuje prihod od samo 100.000 evra, razlika od 900.000 evra biće predmet oporezivanja.
Po osnovu poreza na dohodak gradjana, Poreska uprava je 2005. godine naplatila kroz 8.234 rešenja ukupno oko 870 miliona dinara, naveo je direktor Poreske uprave i ocenio da je zbog niskog iznosa jasno "da postoje manjkavosti ovog sistema naplate poreza u Srbiji".
"Očigledno da ovaj porez zahvata samo legalne prihode, a postoji i čitav korpus prihoda koji uopšte nije registrovan, a koji svi znamo da postoji, a nije obuhvaćen", rekao je Ilić.
Prema njegovim rečima, zbog utaje poreza nije ni tačna prava slika bogataša u Srbiji.
On je dodao da Poreska uprava "može samo da nagadja" koliko imovine bez pokrića u prihodima ima u Srbiji, ali je naveo da je u pitanju "ogromna imovina". "Postoje ljudi koji nemaju ni dana radnog staža i nikakvo zaposlenje, a poseduju neverovatnu imovinu", naglasio je Ilić.
Ilić je rekao da su obveznici poreza na dohodak oni gradjani Srbije koji su 2005. godine zaradili više od 1.224.672 dinara u neto iznosu, kao i rezidentna lica sa zaradom višom od 3.061.680 dinara neto, a da je rok za prijavu poreza 15. mart.
Rezidenti su strana fizička lica koja rade u domaćim ili stranim kompanijama koje imaju ogranak u Srbijim, kao naši gradjani koji rade u domaćim kompanijama u inostranstvu, rekao je Ilić.
Poreska stopa za godišnji porez na dohodak gradjana iznosi 10 odsto.
Poresku osnovicu čini oporezivi dohodak, odnosno razlika između tog dohotka i ličnih odbitaka, objasnio je Ilić i dodao da lične odbitke obveznika čini 40 odsto prosečne zarade u Srbiji za 2005. godine 122.467 dinara i plus 15 odsto te zarade za svakog izdržavanog člana domaćinstva, a to je 45.925 dinara.
Ukupni odbici ne mogu biti veći od 50 odsto od osnovice za oporezivanje, precizirao je Ilić.
On je podsetio da su do 31. januara isplatioci zarada podneli prijave o tome koliko je ko od gradjana u Srbiji zaradio u 2005. godini i dodao da u dohodak spada nekoliko desetina prihoda, medju kojima su redovne zarade, samostalni prihodi, autorska prava, prihodi od izdavanja nekretnina, od osiguranja, od ugovora o delu, primanja članova upravnih odbora, prihodi sportista i sportskih stručnjaka...
Kazna za nepodnošenje neblagovremeno podnošenje poreske prijave je od 5.000 do 50.000 dinara.
Direktor Poreske uprave naglasio je da će unakrsno biti ispitivano i poreklo imovine porodice Karić, protiv kojih je u toku utvrđivanje visine poreza koji će se naplatiti zbog utaje godišnjeg prihoda.
"Metod će se primeniti i na Bogoljuba Karića i na sva bogatstva, za koje ne treba zatvarati oči da su uglavnom stečena kriminalnim aktivnostima", rekao je Ilić i dodao da će to biti pomoć te Uprave MUP-u i drugim organima za suzbijanje organizovanog kriminala u Srbiji.
Direktor Poreske uprave najavio je da će se ove godine raditi i na mehanizmima da se svi dohoci "na crno" oporezuju prema pravilima.
"Privatni sektor ima manje slučajeva u kojima se zaposlenima ne plaćaju porezi i doprinosi na zarade, ali veliki broj privatnih firmi ne iskazuje stvarne zarade, jer deo plate isplaćuje na račun, a drugi deo na crno", rekao je Ilić.
On je takodje ocenio da je "hroničan problem" srpske privrede što se u stotinak velikih društvenih i državnih preduzeća, ne plaćaju porezi i doprinosi na zarade, što uglavnom izbegavaju nekadašnji giganti, kao što su RTB i kragujevačka Zastava.
(agencije)
