Bivši DB-ovci Milan Radonjić i Stevan Basta osuđeni su na šest, odnosno pet meseci zatvora zbog nezakonitog hapšenja i iznude iskaza od kolege Vladimira Nikolića 1999. godine, ali neće služiti kaznu zbog sporog sudskog sistema.
Bivši šef beogradskog centra Državne bezbednosti Milan Radonjić osuđen je na šest, a bivši radnik te službe Stevan Basta na pet meseci zatvora zbog nezakonitog hapšenja i iznude iskaza od kolege Vladimira Nikolića 1999. godine.
Nekadašnji načelnik za bezbednost Jedinice za specijalne operacije Veselin Lečić oslobođen je optužbe zbog istog krivičnog dela - protivzakonito lišenje slobode, kao i bivši zamenik direktora BIA Goran Živaljević koji je bio optužen za iznudu iskaza od Nikolića da je odao službenu tajnu.
Sva četvorica su bila optužena za nezakonito hapšenje i iznudu iskaza od kolege Vladimira Nikolića, 1999. godine.
Ipak, bez obzira na izricanje prvostepene presude, apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja u ovom predmetu nastupiće 4. oktobra ove godine, pa će, shodno Zakonu o krivičnom postupku, postupak protiv Radonjića i ostalih biti obustavljen (neće biti izvršenja presude).
Branilac oštećenog Nikolića, advokat Vladan Gajić rekao da je u ponedeljak izrečena "presuda pod znacima navoda". On je dodao da je tužilaštvo potrošilo sedam godina, a sud tri godine.
"Stari režim je na vlasti u pravosuđu i licemerje je odluka srpskog pravosuđa", kazao je Gajić.
Predsednik tročlanog sudskog veća Drugog opštinskog veća Dušan Agatonović rekao je da sud obavezan na suđenje u razumnom roku, ali se u javnosti stvorila pogrešna slika da je predmet držan u fioci i odlagan.
"Optužnica je podignuta 2. maja 2006. godine, a stupila je na snagu u septembru te godine, sedam godina posle događaja", kazao je Agatonović i dodao da je zakazano 30 pretresa, od kojih 20 nije održano zbog bolesti okrivljenih, njihovih branilaca, svedoka, oštećenog i lažnih dojava o bombama dostavljenim u zgradu Palate pravde.
Agatonović je naveo u obrazloženju da je sud utvrdio da su Radonjić i Basta krivi što su, zloupotrebom službenog položaja, neosnovano lišili slobode Nikolića i nezakonito doneli rešenja o zadržavanju i određivanju pritvora.
Nikolić je zato proveo u pritvoru pritvorske jedinice DB-a od 1. do 5. oktobra 1999. godine, kada je izveden pred istražnog sudiju, iako je prema zakonu to trebalo da se dogodi dan ranije, 4. oktobra.
Agatonović je naveo da je sud prihvatio Radonjićevu odbranu u odnosu na hapšenje i saslušanje Nikolića zbog sumnje da je odao državnu tajnu, ali da nije mogao da prihvati deo odbrane koji se odnosi na donošenje rešenja o zadržavanju i određivanju pritvora, pošto je uvidom u spise Okružnog suda utvrdio da Nikolić ta rešenja nije potpisao, odnosno nije ih primio.
U obrazloženju presude rečeno je da je suđeno po starom zakonu koji je važio 1999. godine, kada se otmica i dogodila, a kazne su takve jer su optuženi porodični ljudi, koji do sada nisu osuđivani.
Što se tiče zastarelosti postupka, sudija je podsetio da je optužnica stupila na snagu 19. septembra 2006, odnosno sedam godina od hapšenja Nikolića i tri gogine pre nastupanja apsolutne zastarelosti.
Izricanju presude nisu prisustvovali oštećeni Nikolić, kao ni oslobođeni optužbe Lečić i Živaljević - sadašnji diplomata u srpskom konzulatu u Skoplju.
Vladimir Nikolić, koji je bio šef analitike DB, uhapšen je 1. oktobra 1999. godine zbog odavanja državne tajne i u pritvoru je proveo 13 meseci.
Pušten je iz zatvora posle demokratskih promena i postupak protiv njega je obustavljen.
Dva dana posle hapšenja Nikolića, 3. oktobra 1999. godine, u insceniranoj saobraćajnoj nesreći ubijena su četvorica funkcionera Srpskog pokreta obnove, a predsednik te stranke Vuk Drašković je povređen.
Radonjić je bio jedan od optuženih za umešanost u to i oslobođen je na suđenju pred Vrhovnim sudom Srbije, a sudija Dragomir Milojević rekao je da je "ima indicija da je Radonjić znao za plan ubistva, ali bez snage dokaza".
Tadašnji načelnik DB-a Radomir Marković i komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek osuđeni su na po 40 godina zatvora zbog četvorostruke pogibije u insceniranoj nesreći na Ibarskoj magistrali.
Nikolićev advokat Vladan Gajić rekao je u petak u završnoj reči da su Nikolića 1. oktobra 1999. "oteli pripadnici Jedinice za specijalne operacije" da ne bi saznao za pripremu ubistva Draškovića.
Radonjić je u završnoj reči za navode Gajića rekao da su "čiste izmišljotine i glupost".
Posle napuštanja DB-a, Nikolić je radio kao direktor marketinga Direkcije za građevinsko zemljište Beograda, a potom kao generalni konzul u Trstu.
(agencije/MONDO, foto Glas javnosti)
Nekadašnji načelnik za bezbednost Jedinice za specijalne operacije Veselin Lečić oslobođen je optužbe zbog istog krivičnog dela - protivzakonito lišenje slobode, kao i bivši zamenik direktora BIA Goran Živaljević koji je bio optužen za iznudu iskaza od Nikolića da je odao službenu tajnu.
Sva četvorica su bila optužena za nezakonito hapšenje i iznudu iskaza od kolege Vladimira Nikolića, 1999. godine.
Ipak, bez obzira na izricanje prvostepene presude, apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja u ovom predmetu nastupiće 4. oktobra ove godine, pa će, shodno Zakonu o krivičnom postupku, postupak protiv Radonjića i ostalih biti obustavljen (neće biti izvršenja presude).
Branilac oštećenog Nikolića, advokat Vladan Gajić rekao da je u ponedeljak izrečena "presuda pod znacima navoda". On je dodao da je tužilaštvo potrošilo sedam godina, a sud tri godine.
"Stari režim je na vlasti u pravosuđu i licemerje je odluka srpskog pravosuđa", kazao je Gajić.
Predsednik tročlanog sudskog veća Drugog opštinskog veća Dušan Agatonović rekao je da sud obavezan na suđenje u razumnom roku, ali se u javnosti stvorila pogrešna slika da je predmet držan u fioci i odlagan.
"Optužnica je podignuta 2. maja 2006. godine, a stupila je na snagu u septembru te godine, sedam godina posle događaja", kazao je Agatonović i dodao da je zakazano 30 pretresa, od kojih 20 nije održano zbog bolesti okrivljenih, njihovih branilaca, svedoka, oštećenog i lažnih dojava o bombama dostavljenim u zgradu Palate pravde.
Agatonović je naveo u obrazloženju da je sud utvrdio da su Radonjić i Basta krivi što su, zloupotrebom službenog položaja, neosnovano lišili slobode Nikolića i nezakonito doneli rešenja o zadržavanju i određivanju pritvora.
Nikolić je zato proveo u pritvoru pritvorske jedinice DB-a od 1. do 5. oktobra 1999. godine, kada je izveden pred istražnog sudiju, iako je prema zakonu to trebalo da se dogodi dan ranije, 4. oktobra.
Agatonović je naveo da je sud prihvatio Radonjićevu odbranu u odnosu na hapšenje i saslušanje Nikolića zbog sumnje da je odao državnu tajnu, ali da nije mogao da prihvati deo odbrane koji se odnosi na donošenje rešenja o zadržavanju i određivanju pritvora, pošto je uvidom u spise Okružnog suda utvrdio da Nikolić ta rešenja nije potpisao, odnosno nije ih primio.
U obrazloženju presude rečeno je da je suđeno po starom zakonu koji je važio 1999. godine, kada se otmica i dogodila, a kazne su takve jer su optuženi porodični ljudi, koji do sada nisu osuđivani.
Što se tiče zastarelosti postupka, sudija je podsetio da je optužnica stupila na snagu 19. septembra 2006, odnosno sedam godina od hapšenja Nikolića i tri gogine pre nastupanja apsolutne zastarelosti.
Izricanju presude nisu prisustvovali oštećeni Nikolić, kao ni oslobođeni optužbe Lečić i Živaljević - sadašnji diplomata u srpskom konzulatu u Skoplju.
Vladimir Nikolić, koji je bio šef analitike DB, uhapšen je 1. oktobra 1999. godine zbog odavanja državne tajne i u pritvoru je proveo 13 meseci.
Pušten je iz zatvora posle demokratskih promena i postupak protiv njega je obustavljen.
Dva dana posle hapšenja Nikolića, 3. oktobra 1999. godine, u insceniranoj saobraćajnoj nesreći ubijena su četvorica funkcionera Srpskog pokreta obnove, a predsednik te stranke Vuk Drašković je povređen.
Radonjić je bio jedan od optuženih za umešanost u to i oslobođen je na suđenju pred Vrhovnim sudom Srbije, a sudija Dragomir Milojević rekao je da je "ima indicija da je Radonjić znao za plan ubistva, ali bez snage dokaza".
Tadašnji načelnik DB-a Radomir Marković i komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek osuđeni su na po 40 godina zatvora zbog četvorostruke pogibije u insceniranoj nesreći na Ibarskoj magistrali.
Nikolićev advokat Vladan Gajić rekao je u petak u završnoj reči da su Nikolića 1. oktobra 1999. "oteli pripadnici Jedinice za specijalne operacije" da ne bi saznao za pripremu ubistva Draškovića.
Radonjić je u završnoj reči za navode Gajića rekao da su "čiste izmišljotine i glupost".
Posle napuštanja DB-a, Nikolić je radio kao direktor marketinga Direkcije za građevinsko zemljište Beograda, a potom kao generalni konzul u Trstu.
(agencije/MONDO, foto Glas javnosti)
