MUSLIMANI ŽIVOTIMA BRANILI HRIŠĆANSKE SVETINJE! Albanci se zaklinjali da će ŠTITITI DEČANE, a evo ko čuva HRISTOV GROB

Ove godine navršilo se 17 godina od martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji. Tada smo bili svedoci da su napadnuti i teško oštećeni srpski manastiri i crkve. Scene koje su se mnogima do dana današnjeg urezale u sećanju. Jedna od njih svakako i najupečatljivija je kada neko lomi krst sa hrišćanske bogomolje.

Ovo je u svojoj knjizi “Srbi i Ablanci kroz vekove” zapisao prof. Petrit Imami. 

Kako je napisao prof. Imami, u to vreme su Albanci priznavali jedino vlast svoga bega i glavara plemena kome su pripadali.

“Ni od kakve pomoći ne bi bili sultanovi fermani da nije postojala zakletva ovih plemena. Manastiri Visoki Dečani, Pećka patrijaršija i Devič bili su pod zaštitom albanskih plemena Gaš i Klimenti. Njihovi glavari su davali časnu obavezu (besu) da će braniti te božje hramove od svakog ko bude nasrnuo na njih. To je značilo, kako ističe albanski etnolog Mark Krasnići, da će onaj ko bude napao biti u sukobu sa čitavim plemenom, praktično sa celokupnim albanskim stanovništvom na tom području, jer su plemena živela u svezu”, napisao je prof. Imami.

Kako je napomenuo, po kanonu Leke Dukađinija, običajnom pravu Albanaca, “crkveni posedi i imovina su neprikosnoveni“. Poznato je da su pojedina plemena čuvala i stare srpske ćirilične rukopise, kao “svete knjige“.

“Po mišljenju Stojana Novakovića, ovaj običaj potiče iz srednjeg veka kada su seljaci sa manastirskih i crkvenih imanja bili dužni da vode brigu o posedima tih hramova. Po tradiciji, Visoke Dečane je čuvala muslimanska porodica iz plemena Gaši iz Dečana, Pećku patrijaršiju porodica Nikči, islamizovani pripadnici katoličkog albanskog plemena Klimenti, iz sela Veliki Štupelj, a manastir Devič takođe pripadnici plemena Gaši, porodica Vojvodići iz bratstva Marišići, koji su iz katoličke vere prešli u islam oko 1735. godine. Prezime Vojvodić (pre 1918. Vojvođ) dobili su kao čuvari manastira Devič”, napisao je prof. Imami, a preneo Danas.

Prema njegovim rečima čuvanje manastira postalo je nasledno.

“Na primer Patrijaršiju u Peći čuvale su vojvode iz porodice Žij Rugove (iz plemena Klimenti), Dečane iz porodice Salih Ruste (iz plemena Gaši), Devič u Drenici iz porodice Behram Vojvode (takođe iz plemena Gaši), iz sela Lauše, Albanci su čuvali i manastir Sv. Marko Koriški kod Prizrena, manastir Gorioč kod Istoka, crkvu u Bijelom Polju kod Peći, crkve u okolini Prizrena i dr. (Manastirski vojvoda koji je čuvao Pećku patrijaršiju u Prvom svetskom radu dobio je od države penziju)”, napisao je prof. Imami.

Pojava da muslimani štite hrišćanske svetinje nije tako retka kao što se čini. Bolji poznavaoci istorije znaju da vekovima unazad dve muslimanske porodice staraju o jednoj od najsvetijih mesta u hrišćanskom svetu.

Naime ključ Crkve Hristovog Groba u Jerusalimu je u posedu jedne muslimanske porodice. Ovo je više od obične tradicije. To je sama suština Jerusalima, deo onoga što kulturnu i versku istoriju Starog grada čini tako posebnom.

Adib Džudeh je čuvar ključa.

 Taj drevni ključ od livenog gvožđa, star je oko 500 godina otključava crkvu Svetog groba, za koju hrišćani veruju da je mesto gdeje Hrist razapet i pokopan. Crkva je jedno od najsvetijih mesta hrišćanstva, a mnoge hrišćanske veroispovesti dele ovaj sveti prostor za molitvu.

Ovo je mesto gde hiljade hodočasnika iz celog sveta dolaze za uskršnje praznike. Malo je onih koji su svesni koliki je značaj Adiba i koliko su važnu ulogu imali njegovi muslimanski preci u priči o ovom svetom mestu.

Porodica Džudeh generacijama je imala ključ pod svojom zaštitom. U svojoj kući Adib drži fasciklu u kojoj su slike njegovog dede i pradede koji su nekada obavljali ovaj sveti zadatak, a čuva i ugovore kojima je njegova porodica dodeljena ovaj posao, napisana na pergamentu i potpisana zlatnim mastilom.

Najstariji datira iz 1517. godine.

“Ovo je porodično nasleđe. I ovo nije samo čast za našu porodicu već za sve muslimane u svetu", rekao je Adib Džudeh pokazujući dva ključa.

Ovaj “noviji” je u upotrebi već 500 godina. Stari se slomio nakon vekova upotrebe.

“Ovaj ima 850 godina“, kaže Džudeh, pokazujući na stariji ključ.

Zadatak je dodeljen njegovoj porodici da bi se izabrao neutralni čuvar Crkve Svetog groba, jer je crkva podeljena na više hrišćanskih konfesija. Obaveze i odgovornosti čuvanja ključa naučio je od oca, a sve što je naučio preneće svom sinu.

“Ono što prenosimo sledećim generacijama nije samo ključ, već i način kako da poštujete druge religije”, rekao je on za CNN.

Ovaj sporazum između njegovih muslimanskih predaka i hrišćana pomogao je izgradnji saradnje između religija, kaže Džudeh.

Džudeh ne snosi ovu obavezu sam. Iako je zadužen za zaštitu i držanje ključa, druga muslimanska porodica zadužena je za otvaranje vrata i omogućavanje vernicima da uđu u crkvu. Ta odgovornost sada je na porodic i Nusejbeh.

Kada Nusejbeh stigne u crkvu rano ujutro, uzima ključ od Adiba i penje se na male drvene merdevine da otključa gornju bravu. Zatim silazi sa merdevina da otključa donju bravu. Tada su otključana vrata crkve i ona je otvorena za posetioce. 

Dve muslimanske porodice vekovima su delile ovu odgovornost, štiteći sveto mesto i držeći ga otvorenim za hrišćanske vernike. To je model suživota u gradu ispunjenom napetostima, vodeći u međuverskoj saradnji, kakav je bio stotinama godina, navodi CNN.

(MONDO)