Postoji nekoliko načina kako da uštedite kod održavanja bankovnih računa, plaćanja komunalija i uzimanja kredita, kažu za MONDO iz organizacije potrošača i udruženja bankarskih klijenata.
Mnogi skriveni troškovi na kraju meseca naprave veliku razliku u visini kućnog budžeta. Kada se radi o bankarskim nametima, računima, komunalijama i kreditima, postoje načini kako da se drugačijim načinima plaćanja smanje svi dodatni troškovi.
Dejan Gavrilović,predsednik organizacije i udruženja bankarskih klijenata "Efektiva", objasnio je za MONDO šta se postiže time kada se računi plaćaju unapred, kako može da se izbegne plaćanje bankarskih nameta i koji to skriveni troškovi "jedu" kućni budžet.
PLATA U KEŠU PO ZAKONU?
Dejan Gavrilović da je jedan od načina da svako uštedi, jeste da se novac dobija na ruke, umesto na bankovne račune.
"Svako može da traži da mu se plata isplaćuje u kešu, umesto na račun. To nijedan poslodavac ne sme da odbije, jer je to po zakonu. Na taj način, jednako se uplaćuju porezi, doprinosi za zaposlenog, kao kada postoji bankovni račun. Samo jednostavno nemate nikakve troškove održavanja računa i sami raspolažete svojim novcem. Ne podižete novac sa bankomata koji sve češće uzima proviziju i ne plaćate namete", smatra Gavrilović.
JEDAN BANKOVNI RAČUN ZA CELU PORODICU
Zbog plaćanja računa preko interneta i uplata novca na daljinu, bankovni račun je ipak potreban velikom broju ljudi. Ipak, ako želite da uštedite, nije potrebno da cela porodica ima više računa, već može da postoji jedan zajednički.
"Bankarski račun može da se deli sa supružnikom, jer je to jedan od načina uštede. Nema potrebe da na dve strane imate troškove provizije i održavanja. Dve plate mogu da se primaju na dva računa. Uostalom, jedna plata može da leže na račun i da se time plate računi, druga da bude isplaćena u kešu.Svako za sebe treba da napravi najbolju kalkulaciju, ali da ima u vidu ove opcije", kaže Gavrilović.
PLATITI KOMUNALIJE UNAPRED
Prema rečima našeg sagovornika, gotovo svi računi koji nam stižu svakog meseca na kućnu adresu mogu da se plate nekoliko meseci unapred, iako to malo ljudi zna.
"Kako ne biste više puta obavljali transakcije i plaćali proviziju koja u mnogim bankama postoji i za plaćanje onlajn, savetujem da se računi plate unapred. To znači, internet, komunalije, čak i struja, može da se uplati tri, četiri meseca unapred. Ako uplatite nešto više novca, to će se preneti u naredni mesec, ako uplatite manje, sledeći mesec ćete to nadoknaditi. Na taj način se štedi vreme, izbegava provizija i mnogi drugi, skriveni troškovi", kaže Gavrilović za MONDO.
NAKNADE SVE VEĆE
Kako kaže, mnogi nemaju u vidu da je poskupljenje nameta u bankama sve veće i da je bankama cilj da smanje svoje troškove.
"Banke elektronskim bankarstvom i bankomatima smanjuju broj zaposlenih službenika i potrebnih ekspozitura, jer im je tako jeftinije. S druge strane, klijenti sada obavljaju ono što su ranije radili bankarski službenici, sami uplaćuju račune i podižu novac. Umesto da banke to vreduju, one su povećale cenu naknade za onlajn plaćanje, odnosno posao koji obavljamo umesto njih. Naplaćuju nam uslugu koju sami izvršavamo, sa svog kompjutera, svojim internetom koji plaćamo, iz svoje kuće. Ista stvar se dešava sa bankomatima, koji nam uzimaju proviziju", kaže Gavrilović.
NEJASNI TROŠKOVI
Kada pitate koliko ćete novca vraćati kada dobijete kredit, bankari ne daju informaciju koje ćete sve troškove imati tokom otplate, kao što je osiguranje kredita, rekao Gavrilović.
"Ovi troškovi nekada iznose i po 10 odsto visine kredita. Ako uzimate kredit od 10.000 evra, 1.000 evra će vam otići na ove ne baš jasne troškove. Osiguranje kredita u slučaju smrtnog slučaja jedan je od uslova da uopšte dobijete kredit, ali, banke često nalaze način da to osiguranje ne isplate. Na primer, desilo se da je klijent preminuo od srčanog udara tri meseca od početka otplate. Banka nije prihvatila da isplati osiguranje jer bi ga isplatila samo da je čoveka, na primer, udario autobus", kaže Dejan Gavrilović za medije.
VODITE RAČUNA O KAMATAMA
Prošle godine u Srbiji je većina građana čula za"moratorijum",kada se pauza u otplati kredita mora naplatiti.
"U najavi prvog moratorijuma jasno je rečeno da će birti bez ikakvih troškova, a onda se ispostavilo da dužnici plaćaju dodatnu redovnu kamatu. Na primer, ukoliko im je rata 100 evra, gde im je 70 evra glavnica, a 30 evra kamata, oni tokom tri meseca neće plaćati tri puta po 100, ali hoće tri puta 30 evra, a onih tri puta 100 evra će ih sačekati. Dakle to čekanje je koštalo 90 evra", objašnjava Dejan Gavrilović.
