Slobodan Milošević je sahranjen 18. marta 2006. ispod lipe u dvorištu porodične kuće u Požarevcu, a sve su prilike da telu nedostaje mozak.
Ove godine se mnogo pričalo o Slobodanu Miloševiću i njegovoj porodici, najviše zbog serije "Porodica" koja je pokrenula ovu ne tako daleku političko-istorijsku temu naše zemlje.
Milošević je na predsedničkim izborima u decembru 1990. godine osvojio 63 odsto glasova, a na istovremenim parlamentarnim izborima, Socijalistička partija Srbije koju je predvodio osvaja 44 odsto glasova, na osnovu čega zauzima 194 poslanička mesta, odnosno 77 odsto mandata, što je tada bilo moguće zbog većinskog izbornog sistema koji je bio na snazi. Slobodan Milošević je proglašen za predsednika Srbije 11. januara sledeće godine, zatim je na sledećim izborima koji su se održali u decembru 1992. godine pobedio i nastavio da vodi Srbiju sve do 23. jula. 1997. godine, kada je preuzeo predsedničku funkciiju SR Jugoslavije.
Miloševićev uspon i vladavina poklopili su se sa bujanjem nacionalizma u svim republikama bivše Jugoslavije koja se raspala na sve federalne jedinice. Nakon ratova devedesetih godina, koji su razorili državu i odneli oko 100.000 života, a zatim i NATO bombardovanja 1999. godine, konačni pad Miloševića bio je 5. oktobra 2000. godine kada je vlast preuzela Demokratska opozicije Srbije. Hapšenje bivšeg predsednika počelo je 30. marta 2001. godine, trajalo je 2 dana i on je nakon toga predat Haškom tribunalu u kojem je ostao do svoje smrti.
Slobodan Milošević preminuo je 11. marta 2006. u ćeliji pritvorske jedinice u haškom predgrađu Ševeningen. Miloševićevo telo je, u okviru istrage koju je paralelno sa holandskim vlastima sproveo Tribunal, podvrgnuto autopsiji, a potom je u zatvorenom kovčegu predato Miloševićevom sinu Marku, koji je tada doleteo iz Moskve da ga preuzme.
Po dolasku u Beograd, posmrtni ostaci bivšeg predsednika Srbije prenoćili su u jednoj privatnoj mrtvačnici na periferiji grada, a kovčeg nije otvaran. Milošević je sahranjen 18. marta 2006. ispod lipe u dvorištu porodične kuće u Požarevcu. Međutim, sve su prilike da je telo sahranjeno bez mozga.
Da li je Milošević otrovan?
Uznemiren zbog glasina koje su počele da kruže u medijima da je Milošević otrovan, predsednik Tribunala Fausto Pokar naredio je opsežnu istragu, koju je poverio sudiji Parkeru. Rezultati istrage, koja je vođena paralelno sa istragom holandskih vlasti, objavljeni su u maju 2006. i mogu se naći na sajtu Tribunala.
Prema Parkerovom izveštaju, Milošević je umro između 7.30 i 8 sati ujutru, malo više od sat vremena pre nego što ga je stražar pronašao. Patolozi su utvrdili da je smrt nastupila usled srčanog udara, prouzrokovanog dugogodišnjom hipertenzijom i zadebljanjem srčanog mišića leve komore.
Toksikološkom analizom pronađeni su tragovi preparata za snižavanje pritiska koji su Miloševiću bili prepisani, ali i nekih drugih lekova koje je, kako piše u izveštaju, uzimao na svoju ruku. Ništa od toga, međutim, nije moglo da izazove srčani udar, tako da je konačan zaključak bio da je smrt bila prirodna.
"Nikakav otrov, niti bilo koja hemijska supstanca koja bi mogla da dovede do smrti nisu nađeni u telu. Nisu uočeni ni tragovi nasilja", stoji u izveštaju. Istraga negira i tezu da se Milošević sam ubio.
Šta se dogodilo sa mozgom?
Nekoliko osoba koje su radile za Haški tribunal u trenutku Miloševićeve smrti, potvrdilo je kuloarske priče u kojima je spekulisano da je nakon autopsije tela bivšeg predsednika, njegov mozak zadržan na Holandskom forenzičkom institutu u Hagu. Priču o Miloševićevom mozgu koji je zagržan u Hagu objavio je britanski BBC, navodeći da je potvrdu za nju dobio od više osoba koje su u vreme Miloševićeve smrti bile angažovane u tribunalu.
Toksikološku analizu mozga koju su holandski patolozi želeli da obave bilo je potrebno više vremena, tako da je mozak, navodno, ostao u Institutu. Neki otrovi se brzo razgrađuju u organizmu, ali njihovi tragovi ostaju u moždanom tkivu, pa je ova patološka analiza deo prakse detaljnijih istraga.
"Sećam se da je Miloševićevo telo u martu 2006. vraćeno u Srbiju bez mozga", rekao je za BBC Kristijan Šartije, koji je u to vreme bio portparol Tribunala. "Ne znam šta je bilo posle, da li je mozak vraćen porodici ceo ili u delovima, ili je ostao na Institutu, ili je uništen", rekao je Šartije.
I Florans Artman, koja je 2006. bila portparolka glavne tužiteljke Tribunala Karle Del Ponte, rekla je da "zbog strogih holandskih zakona o privatnosti nisu mogli da provere da li je u Hagu ostao samo mozak, ili još neki delovi tela. Takvu informaciju mogu da dobiju samo holandski ili srpski državni organi, ili članovi porodice".
"Na žalost, nije nam dozvoljeno da dajemo informacije o pojedinačnim slučajevima, osim na zahtev ovlašćenih pravnih lica", izjavila je za BBC Niki Džensen, portparolka Holandskog forenzičkog instituta.
Šta je moguće uraditi?
Samo državni organi i Miloševićeva porodica mogu da zahtevaju informacije od Holandskog instituta. Miloševićev sin Marko živi u Moskvi, a ćerka Marija u Crnoj Gori. Bilo ko od njih može da zatraži od Holandskog patološkog instituta informacije o tome šta je od Miloševićevih ostataka ostalo u Hagu, a mogu i da zatraže ekshumaciju.
Međutim, ekshumaciju, odnosno iskopavanje sanduka može da traži i opština Požarevac, na osnovu toga što je Milošević sahranjen mimo člana 2 Zakona o grobljima i posmrtnim ostacima koji izričito propisuje da se umrla lica ne mogu sahranjivati van groblja. Ukoliko opština ili porodica ne povuku neke od mogućih poteza, misterija oko Miloševićevog mozga ostaće nerešena, više od 15 godina nakon njegove smrti.
(Mondo)
