Nakon što je korona otkazala na hiljade veselja širom zemlje, Srbi su sada konačno dočekali svojih pet minuta. Koliko imaju posla, matičari jedva da mogu postići da venčaju sve one koji su tako dugo čekali da se situacija stabilizuje. Mnogi su se ovog proleća vratili tradiciji , pa su se odlučili da svoje važne datume proslave ispod čuvene šatre.

"Sedam dana pre sevelja se postavlja šatra, već od tada se kreće sa veseljem u kući. Gazda je namerno pravi da to bude subota da bi gosti što duže ostali i imali vremena u nedelju da se odmaraju. Ne bi trebalo samo da čekaju da dođe i prođe torta, već da se opsute i uživaju uz merak i muziku", kazao je za RINU Milan Tomović, domaćin veselja pod šatrom.

 Iako ženske zvanice rizikuju da im se štikle zaglave u blatu, mnoge su pogodnosti kad dođete na veselje ispod šatre. Planinski vetar pravi promaju, pa je uvek prijatno i sveže, parking vam je prostrana livada i retko će se desiti da vas neko "zagradi", a hrana i piće u neograničnim količinama. Domaćini uvek brinu da gosti imaju svega.

"Volim što pravim pod šatrom, jer sam ovde odrastao. Došlo je oko 600 zvanica, ovde mi je dedovina i ne planiram nigde sa ognjišta da idem", kazao je slavljenik Bojan Tomović.

RINA.RS Gornji milanovac ovca

Decenijama unazad pre pojave kristalnih sala i raznih raskošnih vila za proslave, srpski narod okupljao se upravo po šatrama, slavlje je trajalo do zore a nekada i po tri dana. A, pre svih današnjih dekoracija, slatkih stolova i čokoladnih fontana nijedno veselje nije moglo da prođe bez domaćih tetkinih torti napravljenih sa minimum petnaest jaja.

(MONDO)